Na aukciji revolver kojim je Van Gog pokušao da se ubije

Na aukciji revolver kojim je Van Gog pokušao da se ubije

Na aukciji revolver kojim je Van Gog pokušao da se ubije Izvor: FRANCOIS GUILLOT / AFP

Revolver marke Lefošo kojim je holandski slikar Vinsent Van Gog želeo da izvrši samoubistvo 27. jula 1890. godine u francuskom mestu Over-sir-Oaz, biće na aukcijskoj prodaji u Parizu.

Kuća Oksion Ar (Auction Art) će ponuditi revolver koji se procenjuje između 40.000 i 60.000 evra.

Van Gog se posle dve godine provedenih na jugu Francuske, 20. maja 1890. godine preselio u Over-sir-Oaz, severno od Pariza, prema savetu svog brata Tea.

Lekar Pol Gaše, prijatelj impresionističkih slikara, brinuo se o holandskom umetniku koji je tada imao česte psihološke krize. Slikar je iznajmio sobu u gostionici Artura Ravua. Tada je bio na vrhuncu svoje umetnosti, slikajući jedno delo dnevno.

Van Gog je 27. jula 1890. godine otišao u šetnju u obližnje polje, i tamo podigao košulju u pokušaju da se upuca revolverom koji je uzeo od gostioničara. Međutim, revolver mu se iskliznuo iz ruke i umetnik je pao u nesvest. Probudio se uveče i tako ranjen je krenuo ka gostionici. 

Uprkos pomoći doktora Gašea, Van Gog umire posle dva dana agonije. 

Oružje je oko 1960. godine pronašao jedan poljoprivrednik na imanju i predao ga sadašnjim vlasnicima gostionice Ravu. Revolver koji je veoma oštećen, bio je okačen iznad pulta i potom izložen u muzeju posvećenom Van Gogu 2016. godine u Amsterdamu. 

Prema analizama stručnjaka, oružje je bilo u zemlji dug period što bi moglo da se poklopi sa tezom da je bačeno oko 1890. godine. 

Američki naučnici su 2011. godine branili drugu tezu prema kojoj se Van Gog nije ubio, već je ranjen u slučajnom pucanju nekih mladih koji su se igrali sa oružjem. 

Van Gog (1853-1890) koji je preminuo u 37. godini, jedan je od najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte. 

Bio je i začetnik kolorističkog ekspresionizma, želeći da crvenom i zelenom bojom, kako je sam jednom rekao, "izrazi strašne strasti ljudske duše". 

Najpoznatija Van Gogova dela su "Ljudi koji jedu krompir" (1885), "Suncokreti"(1888), "Žitno polje i čempresi", "Zvezdana noć", "Crveni vinograd", "Noćni kafe", "Umetnikova spavaća soba u Arlu", "Autoportret" i "Portret doktora Gašea".

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mirta

Teška boleština vreme u kome živimo!

Gumeni

Kakve veze ima tvoj komentar sa tekstom. Ovo je bilo pre stodvadeset godina. Ako neko hoće da proda a ima neko ko hoće da kupi. Šta je tu bolesno.

Van Gogh

Nije pocinio samoubistvo.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Umetnik pojeo 120 hiljada dolara vrednu instalaciju kolege 17:03 h

17:03 h  |  Kultura

Kultura

Kultura

Handke izbegao polemiku u govoru o književnosti 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Mjuzikl "Kosa" u Novom Sadu, u publici i holivudska zvezda Džon Sevidž 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Handke nije hteo da odgovara na pitanja o prosrpskim stavovima 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Kontrabasista Đorđe Stijepović dobitnik nagrade "Vojin Mališa Draškoci" 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Rečnik migracija devedesetih u Muzeju 25. maj 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Vukosavljević: Decentralizacija mora da postane održiv i realan princip države 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Ekspresionistički akvarel koji su ukrali nacisti otkriven u Mihnenu 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Kultura

loader