Munk u britanskom muzeju: Čovek u "Kriku" ne vrišti, već sluša vrisak

Munk u britanskom muzeju: Čovek u "Kriku" ne vrišti, već sluša vrisak

Munk u britanskom muzeju: Čovek u "Kriku" ne vrišti, već sluša vrisak Izvor: AFP/Carl Court

Nova izložba koja se sprema u Britanskom muzeju u Londonu, posvećena norveškom ekspresionističkom slikaru Edvardu Munku (1863-1944), po svemu sudeći će najzad razrešiti višedecenijska sporenja o njegovoj slici "Krik" (Vrisak) - da li figura u delu vrišti, kako se do sad uglavnom tumačilo, ili se pak "brani" od vriska.

Naime, "ispostavilo se" da lik na slici ne vrišti, već je "izložen" vrisku, što potvrđuju i njegove ruke preko ušiju i obraza, tvrdi kustoskinja izložbe Djulija Bartrum.

Na novoj izložbi "Edvard Munk: Ljubav i strepnja" Britanski muzej će izložiti litografsku verziju "Krika" iz 1893. godine, koja je prethodila čuvenoj slici. U njenom dnu je autor ispisao: "Osećam snažan vrisak cele prirode".

Rečenica se odnosi na Munkovu šetnju nedaleko od Oslovskog fjorda na koji izlazi Oslo, glavni grad Norveške. Slikar je o toj šetnji pisao i u svom dnevniku 22. januara 1892. godine:

"Šetao sam putem sa dva prijatelja, sunce je zalazilo, i odjednom nebo je postalo krvavo crveno. Zastao sam, osetio sam se iscrpljeno, naslonio na ogradu – iznad belo-crnog fjorda i grada palacali su krvavo vatreni jezici. Moji prijatelji su nastavili dalje, a ja sam ostao tu, tresući se sa strepnjom, i osetio sam neiscrpan vrisak koji se prolamao prirodom".

Munkov "Krik", naslovna litografija izložbe, pripada grupi radova "Friz života", u okviru kojeg je umetnik istraživao sam život, ljubav, strah, smrt, strepnju, melanholiju ili, kako bi to filozofi definisali, osnovne egzistencijalističke fenomene. Njegovo stvaranje se vremenski i poklopilo sa filozofskim pravcem egzistencijalizmom, čiji su najupečatljiviji predstavnici bili Seren Kjerkegor, Fridrih Niče, Martin Hajdeger, Karl Jaspers, Žan-Pol Sartr...

Još jedan dokaz da je lik sa Munkove slike zapravo izložen vrisku je i činjenica da je originalan naziv slike na nemačkom bio "Der Schrei der Natur" ili "Krik (Vrisak) prirode".

"Pokušao je da uhvati emociju ili trenutak u vremenu. Zahvaljujući njegovom zapisu, znamo kako se osećao. Ljudi misle da je ovo osoba koja vrišti, ali zapravo nije", smatra Djulija Bartrum.

Vijugavost figure je vizuelna predstava onoga kako se Munk osećao, a crno-bele linije okolo vibriraju kao muzička viljuška, dodaje kustostkinja, i ocenjuje da nije teško "pogrešno" interpretirati prizor kao figuru koja vrišti.

"Možete je povezati sa vlastitim raspoloženjem Svi smo imali slične trenutke očaja", kaže Bartrum.

Drugi izučavaoci Munka, među kojima je i Gunar Sorensen, bivši direktor Munkovog muzeja u Oslu, nisu baš toliko ubeđeni u tumačenje Bartrumove.

"To bi mogao da bude i vrisak u prirodi, ali i osoba koja vrišti. Pitanje je interpretacije", rekao je on za jutarnji program američke televizije NBS, "Today Show".

No, kako god, nova interpetacija će zahtevati neke izmene bar u bazama emotikona, u kojoj se nalazi i jedan inspirisan Munkovim delom.

Tokom godina, ova Munkova slika često je korišćena i u političkim kampanjama, poput one za nuklearno razoružavanje, ali Munk je u svom delu izrazio lično osećanje i nije nameravao da ono bude iskorišćeno kao javna poruka, ocenjuje Bartrum, i dodaje da je on bio individualac, koji je čak i za života strahovao da je izgubio kontrolu nad svojim radovima, iako je tada reprodukcija slika bila neuporedivo manja nego sada.

No, ono što je potpuno logično i danas očekivano je da ovako emotivna slika bude iskorišćena za neki cilj.

"Možete da je shvatite sasvim lično, ali možete da je tumačite i u političkom smislu. Slika je ovde, i biće iskorišena", zaključuje Bartrumova.

S tim u vezi, mnogi novinari su ovaj dolazak Munkove litografije u Britaniju simbolički povezali sa tekućom krizom u vezi sa izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva iz EU (Bregzit).

Bartrumova to negira, navodeći da Britanski muzej nije planirao da se održavanje izložbe "potrefi" kad i rok za Bregzit, odnosno da se radi o "čistoj slučajnosti", jer je rad na njoj počeo pre pet godina.

Izložba će trajati od 11. aprila do 21. jula, i rezultat je saradnje između Britanskog muzeja i Munkovog muzeja u Oslu, koji je muzeju u Londonu za ovu priliku ustupio 50 litografija iz svoje kolekcije.

Predstojeća izložba je najveće predstavljanje Munkovih grafika u Ujedinjenom Kraljevstvu u poslednjih 45 godina. Posetioci će moći, pored "Krika", da vide, između ostalog, i "Vampira II", "Madonu" i "Licem u lice".

"Ne želimo da lepe slike vise na zidovima ateljea. Želimo... da vas umetnost zarobi i angažuje. Umetnost najskrivenijih delova nečijeg srca", poručio je svojevremeno Munk, a Britanski muzej je taj citat, kako ga je nazvao, "norveškog odgovora na Vinsenta van Goga", iskoristio za najavu ovog velikog umetničkog događaja.

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

bezimenost

Munk, ekspresionistički upućuje na primordijalni krik njegove , svevremene duše

Hobs

Ekspresionizam je po definiciji "izražavanje unutrašnjeg duha", odnosno u ovom slučaju projekcija čovekovih osećanja na prirodu. Osećanja umetnika su isprojektovana na platno. Da, Munk čuje krik u prirodi, ali krik je njegov.

Neko

Zapravo je vec odavno poznato da Munk na slici slusa krik prirode i to bas na osnovu zapisa samog Munka. Ali mi je svakako drago da vidim rusenje tog izuzetno cestog pogresnog shvatanja. Preporucujem svakome da pogleda doktora kaligarija ili metropolis ili druga remek dela nemackog ekspresionizma. Fantasticna stvar!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Pevačica iz Srbije Tamara Jokić na bini s prvom damom fada - Marizom 15.06.2019.

15.06.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Desetominutne ovacije za Beogradsku filharmoniju na zatvaranju sezone 14.06.2019.

14.06.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Šaponja: Nasilje na TV-u ranije bilo nemoguće, sada svakodnevno u rijalitiju 14.06.2019.

14.06.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Ministar kulture pisao direktorki Uneska, zabrinut zbog spomenika na Kosovu 12.06.2019.

12.06.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Studentkinja medicine i psihologije, nagrađivana pesnikinja 12.06.2019.

12.06.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Filharmonija otkrila program Dizni Fantazije uživo 11.06.2019.

11.06.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Otvorena izložba "Srbi i Srbija u osmanskim dokumentima" 10.06.2019.

10.06.2019.  |  Kultura

loader