Ratni brod "Bodrog" - Svetska kulturna baština u Srbiji istrgnuta od zaborava

Ratni brod "Bodrog" - Svetska kulturna baština u Srbiji istrgnuta od zaborava

Ratni brod "Bodrog" -  Svetska kulturna baština u Srbiji istrgnuta od zaborava Izvor: Dejan Ristić

Brod sa koga je ispaljen prvi hitac u Prvom svetskom ratu postaje muzej na otvorenom.

Henri Džon Ganter. Američki vojnik i poslednji nastradali učesnik Prvog svetskog rata. Ubijen je tačno minut pre dogovorenog primirja.

Redov Džordž Lorens Prajs - poslednja žrtva Britanske Imperije čija je smrt u Flandriji 11. novembra 1918. vremenski verovatno usledila desetinama sekundi nakon Ganterove.

Imena koja su zavredela pijetet i večno sećanje Zapadnog sveta, nasleđe koje se ističe i čuva. Obeležavajući ove događaje, navedene zemlje osim poštovanja svojih žrtava, ukazuju i na sav besmisao i brutalnost rata.

Na prvi pogled ove činjenice nemaju dodirnih tačaka sa Srbijom i temom kojom ćemo se baviti. Ali samo na prvi pogled.

Prvi svetski rat i Srbija

Ono što mi svesno ili nesvesno zanemarujemo je da je Prvi svetski rat otpočeo 28. jula 1914. godine upravo napadom na Srbiju, znamo kada i kojim oruđem, kao što nam je poznato i ime i prezime prve žrtve.

"Znamo". Svaku simboliku navodnika neću zaobići.

Za razliku od gore navedenih junaka, koji su od svojih zemalja dobili zaslužene posthumne počasti, mi na svoje zaboravljamo, kao uostalom i našu istoriju, koju selektivno revidiramo od vlasti do vlasti. Menjanje naziva ulica o tome tek ponešto govori.

U analizi ove teme svesrdno nam je pomogao Dejan Ristić, prevashodno pasionirani borac za kulturno nasleđe Srbije, pa tek onda i istoričar, bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije, državni sekretar za kulturu, autor brojnih knjiga i naučnih radova.

Prva žrtva Prvog svetskog rata i oružje koje je označilo njegov početak

ratni brod bodrog Izvor: Dejan Ristić

Đak beogradske Trgovačke škole Dušan Đonović poginuo je 28. jula 1914. godine tokom prvog austrogarskog napada na Beograd koji je izveden sa kopna i reka. Ono što je istorijski dokazano je da je ako ne prvi, onda među prvim hicima ispaljenim u Prvom svetskom ratu bio onaj sa vojnog broda "Bodrog", klase monitor, jednog u nizu plovila postavljenih duž Save i Dunava, i oko Velikog ratnog ostrva, nasuprot Beogradskoj tvrđavi i varoši.

Monitor je bio vojno plovilo, tipično za rečne flotile, sagrađen 1904. u Budimpešti. Tokom Prvog svetskog rata bio je zarobljen od strane Srpske vojske, a kasnije je bio inkorporiran u mornaričku flotu Vojske Kraljevine Jugoslavije gde dobija ime "Sava". Aktivno je učestvovao i u Drugom svetskom ratu u kojem je, najpre, bio zaplenjen od strane snaga NDH da bi ponovo prešao pod okrilje naše rečne ratne flotile. Rashodovan je i pripao je jednom društvenom preduzeću koje je kasnije privatizovano.

Kako da potencijalna svetska turistička atrakcije postane korodirani ponton za prenos šljunka, na ivici potonuća u blizini Ade Međice? Pa samo je pošaljite u Srbiju.

"Imao sam utisak da ga je nemoguće restaurirati. Postoje fotografije koje o tome svedoče", prisetio se Ristić neslavnog stanja ove svetske baštine. Već 2006. Muzej nauke i tehnike, pod čije ingerencije spadaju i plovila, uvrstio je "Bodrog" među spomenike kulture, dajući na taj način slamku spasa budućim entuzijastima.

Sedam godina kasnije stvorena je radna grupa koji su činili predstavnici Ministarstva kulture, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Muzeja nauke i tehnike, koja je tada izvršila uvid u stepen očuvanosti broda. Doneta je odluka da se on oduzme tadašnjem vlasniku jer po Zakonu o kulturnim dobrima za to postoji osnov ukoliko se vlasnik o dobru adekvatno ne stara. Polupotopljeni ponton pun šljunka kod Pančevačkog mosta prilično je odgovarao ovom opisu.

Sanacija

ratni brod bodrog Izvor: Dejan Ristić

"Predložene su mere za njegovu restauraciju, kao i projekat rekonstrukcije. U Srbiji tako nešto nikada nije urađeno. Fantastičan projekat, realizovan uz svesrdnu pomoć i resurse Ministarstva odbrane. 'Bodrog' je prebačen u brodogradilište u Apatinu gde je preduzeto sve što je bilo neophodno za izvođenje mera zaštite", dodaje Ristić. Restauriran je, u roku, na najbolji mogući način, i tu je pokazan sav talenat i predanost naših vrhunskih stručnjaka u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa.

Iako je prvobitno bilo zamišljeno da se brod 11. novembra 2018. godine, na stogodišnjicu rata, postavi kao prvi muzej na otvorenom u smislu jednog plovila, u okviru luke rečne ratne flotile u Beogradu, koja se nalazi na novobeogradskoj strane Velikog ratnog ostrva, to se tada ipak nije dogodilo iz objektivnih razloga, odnosno usled niskog vodostaja. Transfer iz Apatina u Beograd ostvaren je početkom 2019. kada je "Bodrog" trijumfalno napravio i nekoliko krugova oko Velikog ratnog ostrva.

U toku je rad na muzejskoj postavci, jer inventar nije sačuvan, što i ne čudi, imajući u vidu kontinuirano učešće u ratovima, nebrigu, brojne restauracije.

To ipak neće predstavljati problem kustosima budućeg muzeja jer je mobilijar i inventar karakterističan za ove vrste plovnih objekata poznat.

Obilaskom stalne muzejske postavke posetioci će biti u prilici da steknu istorijska znanja i informacije, ali i da osete atmosferu jednog ratnog broda sa početka 20. veka.

Jedan biser naše kulture baštine svetskog značaja istrgnut je iz potpunog zaborava. Inicijativa Dejana Ristića, tada državnog sekretara za kulturu, koji je imao moć odlučivanja pokazala se odlučujućom. Ministarstva kulture i odbrane obezbedila su sredstva za restauraciju. Ovaj pozitivni primer ukazuje na značaj selekcije u javnim ustanovima, baziran na znanju, iskustvu, motivisanosti za rad u javnom interesu.

Videli smo i da predani rad ne mora nužno da bude sirovo medijski i politički kapitalisan, o čemu ćete posvedočiti svi vi koji o ovoj kulturnoj pobedi ne znate ništa.

Brod nosi i višestruku, snažnu antiratnu poruku, jer je prva žrtva rata bilo jedno nedužno dete – učenik Dušan Đonović.

N1 će nastaviti da putuje kroz teme, događaje, bogatstva, među ljude, kako bi uticao na javnost i društvo.  Da svi zajedno jedno po jedno kulturno dobro izvlačimo iz zaborava, uz čuvanje postojećih kulturno-istorijskih znamenitosti.

S obzirom na to kako se danas ista tretiraju biće nam potrebno puno strpljenja, hrabrosti i discipline.

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Aleksandar

Koliko je u Srbiji kulturnog ili tehničkog blaga nestalo privatizacijom tj. krađom bivših društvenih preduzeća?

Pao s Marsa

Ne pamtim kada sam poslednji put pročitao ovaku lepu vest. Još mi je teško da poverujem da ovo nije prvoaprilska šala. Svaka čast svima koji su radili na ovom maestralnom spašavanju.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Prekinuta predstava, glumica Radmila Tomović pala sa scene 14.07.2019.

14.07.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

MSU zatvoren do 21. septembra zbog pripreme izložbe Marine Abramovič 12.07.2019.

12.07.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Počinje restauracija Rembrantove "Noćne straže" pred očima publike 08.07.2019.

08.07.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Brazil odao počast svom "najvećem umetniku" Žoau Žilbertu 08.07.2019.

08.07.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Zbog loših vremenskih uslova, BELEF se zatvara u Kolarčevoj zadužbini 06.07.2019.

06.07.2019.  |  Kultura

loader