Beogradski čelični Dejvis i Hendriks zajedno idu u Pariz

Beogradski čelični Dejvis i Hendriks zajedno idu u Pariz

Beogradski čelični Dejvis i Hendriks zajedno idu u Pariz Izvor: Jelena Petrović

Pre oko godinu dana napravio je Džimija Hendriksa od šrafova i lima i rekao nam da na tome neće da stane. Ove godine od ruku Borisa Deheljana nastao je, u istom stilu, jedan od najvećih džezera svih vremena, buntovnik Majls Dejvis.

Čelični Hendriks je bio jedan san pravog obožavaoca i lični omaž idolu, rađen iz velike ljubavi prema muzici kralja električne gitare. Priča o Deheljanovom Majlsu Dejvisu počinje drugačije, ali nije ništa manje simpatična.

"Kad sam pravio Hendriksa, prva glava koju sam napravio – nije ličila na njega i bacio sam je u ćošak radionice. Onda je jednog dana došao moj prijatelj, muzičar Nikola Hadži-Nikolić i rekao mi: Što si šutnuo Dejvisovu glavu tamo? Ja sam uzeo glavu i stavio joj naočare za zaštitu od varenja koje su se tu nalazile – i rekao sam: Pazi stvarno Majls Dejvis", priča Deheljan.

 I tako je nastala nova ideja, a ubrzo i nova skulptura. Kaže da o džezeru nije mnogo znao, ali da ga je njegovo nenadano pojavljivanje u radionici motivisalo da prouči muziku i život ove legende. A onda je shvatio - taj čovek neobičnog karaktera sličan je njemu.  

"Pogledao sam film "Miles Ahead", i Dejvis me fascinirao kao čovek... Voleo je boks, bio je kolekcionar automobila. Prepoznao sam malo sebe – volim motocikle, automobile i muziku... Nakon tog filma sam počeo da ga proučavam", priča za sajt N1.

Sve što je saznao dodatno ga je inspirisalo da naredno delo bude baš ova dekadentna zvezda. Naročito mu se dopala, kaže nam, Majlsova energija, a interesantan mu je bio i njegov neobičan stajling.

Posla se latio 1. oktobra prošle godine, a skulpturu je završio polovinom marta. Radio je, kaže, pet, šest sati dnevno, nekad i po ceo dan.

Izložba u galeriji "Štab" u Beogradu, koja se može pogledati 16. aprila od 19 sati, nosi ime po Majlsovoj pesmi "So what". Deheljan kaže da mu to nije samo omiljena Dejvisova pesma, već mnogo više od toga - u toj kratkoj rečenici našao je svoj odgovor na sve u životu. "Osećam da sam sebi objasnio sve što me zbunjivalo dok sam radio Majlsa Dejvisa. Sve što te optereti i uznemiri – samo kažeš "so what" (pa šta) i nastaviš dalje. U stvari, oslobodio me je nekako". 

Dodaje i da je, verovatno zato, za nijansu bio srećniji i slobodniji dok je radio Dejvisa, nego Hendriksa.

"Čitajući o njemu, proučavajući ga i gledajući sve koncerte, negde sam našao da je izuzetno poštovao Džimija Hendriksa, njegovu muziku i delo. Pomislio sam - to je taj spoj", priča.

I spojili su se u garaži na Bežaniji. Zajedno će i u Pariz, u septembru, na veliku kolektivnu izložbu pod nazivom "Turbulence". Naime, direktorka galerije "Halle Saint Pierre", Martin Lusardi (Martine Lusardy), u potrazi za "neškolovanim" umetnicima i onim što se naziva art brut (marginalna umetnost) dolazila je i u radionicu Borisa Deheljana i uputila mu poziv za učešće. "Naročito joj se dopalo to što je unutar skulpture instalirano svetlo", navodi Deheljan. 

Hendriks i Dejvis biće u društvu još nekoliko dela, čiji su autori sa prostora Balkana.  

Buntovnik i egocentrik, kakav je bio, i na Bežaniji

Nezainteresovan, surov i fokusiran na sebe - baš takav je Deheljanov Majls Dejvis. 

Vojislav Bubiša Simić, čuveni srpski džezer, kompozitor i dirigent, dao je blagoslov skulpturi. "Rekao je da je sretao Majlsa Dejvisa na nekoliko festivala, gde su zajedno nastupali, da sam uspeo da ga predstavim onakvim kakav je bio, njegov karakter - arogantan, svojeglav, samoživ... On nije obraćao pažnju na ljude oko sebe, čak je i na svirkama šetao, nije se okretao publici, okretao im je leđa... Bubiša je rekao da sam predstavio njegov karakter, njegovu hladnoću. Majls se retko kad smejao", priča Deheljan.

U Štabu u nedelju, od 19 sati, možete videti beogradskog Majlsa Dejvisa. Veče će biti upotpunjeno muzikom, ali i slikama glumca Ratka Tankosića. Ulaz je slobodan.

I Dejvis je urađen u prirodnoj veličini, a težak je oko 200 kilograma. "Za nijansu je više materijala otišlo nego za Hendriksa jer, iako je niži – 1,69 m, Majls je nosio široku odeću, sako, pantalone, naramenice...", kaže Deheljan.

Naočare je napravio od lima, a u kosu je samo stalo 60 metara tankog lanca koji je "ukrašavan" varovima.

Ni za šta nije koristio kalup, a njegov materijal je onaj koji je upotrebljavao i za Hendriksa - šrafovi su osnova, zatim matice, limovi, flahovi, L profili... Na hiljade šrafova spojio je i stopio praveći svoje delo.

"Najteži deo mi je bila ruka koja drži trubu, jer je bila nepristupačna za rad, teško se prilazi aparatom za varenje – istrošio sam mnogo energije i živaca i sati rada", kaže. Ali, ni to, ni česte opekotine nisu ga zaustavile u nameri.

Kaže da se trudio da predstavi Dejvisov stajling iz 1986. godine - kada je nastupao pred publikom u Beogradu.

Tridesetšestogodišnji Boris Deheljan je tek pre nekoliko godina otkrio da može da napravi ovako nešto. Inače, mašinski tehničar, zaljubljen u motocikle, gitaru i bubnjeve, svojim načinom života uklapa se u koncept "art brut". Prvi radovi su mu bile lampe, i sasvim slučajno je došao na ideju da proba da napravi Hendriksa. Kaže da "nema pojma" da crta, ali njegove "četkice" su CO2 aparat, žica za zavarivanje i zanesenost buntovnicima koji su obeležili vek iza nas i to mu sasvim dobro ide.

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Marijeta

Jos jedan dokaz da ovako mala zemlja Srbija pored vrhunskih spostista ima i jednog srpskog a svetskog umetnika!!!!

djeko

a Drljaca nista a?

Punisher

Ovo mozete videti svaki dan u beogradskoj Ciglani

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Svečano otvaranje nove sezone Beogradske filharmonije - #zapratibetovena 11:18 h

11:18 h  |  Kultura

Kultura

Kultura

Marina Abramović: Umetnost je kiseonik našeg društva, otvara svest 17.09.2019.

17.09.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Filmovi iz Srbije i regiona na 12. festivalu LIFFE 17.09.2019.

17.09.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Radojičić: Pripreme za izložbu Marine Abramović u MSU teku po planu 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Zdravko Šotra dobitnik nagrade Zlatna antena 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Kultura

loader