Devedeset godina PEN centra - "saborac za slobodu govora"

Devedeset godina PEN centra - "saborac za slobodu govora"

Devedeset godina PEN centra - "saborac za slobodu govora" Izvor: Tanjug/Sava Radovanović

Predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović izjavila je, na svečanosti povodom 90. godišnjice od osnivanja, da je PEN centar uvek bio neophodan saborac za slobodu govora, pisane reči i mišljenja, a protiv rata, cenzure i nehumanih postupaka.

"Ovaj centar preboleo je mnoge bolesti od koji su neke bile epidemije. Obnovljen Srpski PEN centar je prolazio kroz društvene promene, prizivan i porican, citiran i ignorisan, hvaljen i ismevan, ukidan i obnavljan", rekla je Ognjenović. 

"Sve je to preživeo na nogama, uzaludno guran na kaznenu marginu zbog mundijalizma. Uvek sam smatrala da je motivacioni cilj umetničkog dela što šira i bolja komunikacija", rekla je ona. 

Srpski PEN, istakla je Ognjenović, nije uzmicao, nije menjao ćurak da bi prikrio svoja postupanja, nije se
povodio i nije odustajao ili zaostajao. 

"Evo nas, tu smo stalno oči u oči sa javnošću. Ne sklanjamo pogled jer nemamo za to razloga. Gledamo vas otvoreno i sa dobrim namerama", poručila je Ognjenović. 

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević čestitao je Srpskom PEN centru 90 godina od osnivanja, napominjući da su prošli kroz uzburkanu epohu, mnoga druga udruženja nisu opstala zbog čega je to važan jubilej. 

"Kakva je uloga pisaca, pesnika, prevodilaca i da li njihovi stavovi mogu da utiču na svet i menjaju ga na bolje, izvan njihovog standardnog književnog posla", upitao je Vukosavljević. 

"Meni se čini da je uloga PEN centra značajna, ali skeptik u nama će reći - šta su to oni u proteklih 95 godina, od kada je formiran međunarodni PEN centar, promenili, jesu li zaustavili ratove, pad etike i morala? Nisu, ali kako bi svet izgledao da nije bilo društvenog angažmana pisaca koji su dizali svoj glas", istakao je Vukosavljević. 

"Ne mogu da zamislim takav svet, verujem uvek kada je čovek na strani, a pogotovo značajan umetnik, njegov angažman ima veliku važnost i ostavlja posledice. Ko seje dobro seme sa razlogom veruje da će nići svet", rekao je Vukosavljević. 

Akademik Ljubomir Simović ocenio je da je uloga PEN centra bila da brani književnike, pisce koji su zbog svojih stavova bili po zatvorima, ali da danas nema nijednog književnika ili profesora u Zabeli, Centralnom zatvoru ili u Sremskoj Mitrovici. 

Ljubodrag Simović Izvor: Tanjug/Sava Radovanović
Ljubodrag Simović

Simović je kritikovao odnos političke elite prema politici jezika, činjenici da dva najvažnija muzeja ne rade 10 godina, kao i to što zgrada Generalštaba koja je pod zaštitom države 17 godina ne može da se obnovi i iz nje raste "kiselo drveće", a Nemačka je odmah posle Drugog svetskog rata obnovila svoje srušene gradove, kao što je i Poljska obnovila do temelja spaljenu Varšavu. 

"Vlast kada je došla na vlast obznanila je dva pojma - kanal od Dunava do Egejskog mora i Beograd na vodi", podsetio je Simović.

"Kanal kroz Srbiju, o kojem Makedonija i Grčka nisu obaveštene, smatra se neozbiljnom idejom koja još samo delimično tinja na Andrićevom vencu, dok se za Beograd na vodi vlada zalaže punim kapacitetom", rekao je on. 

Simović je podsetio na negodovanja arhitekata, urbanista, pravnika i ekonomista, ali i to da se vlast na to ne obazire i da "po svaku cenu hoće Abu Dabi i Dubai u Beogradu". 

"Prostor je toliko poseban, ocenio je Simović, da se i noću oslobađa po Savamali, sa fantomkama i bagerom bez tablica. Ko stoji iza rušenja nije teško odgovoriti, jer sve to, uključujući i neutralnost policije, može da organizuje samo neko ko sve konce vlasti drži u rukama", rekao je on. 

Simović je ukazao i da su pristalice naprednjaka, kada je usvajan leks specijalis o Beogradu na vodi, nosile transparente "Vučiću, uhapsi ih sve". 

"Tim zahtevom je pokazano da se ne bi nimalo dvoumilo, ako ocene da tako treba, da se zaborave priče o demokratiji i vrate se proverenoj praksi iz "vunenih vremena". Time bi zadatak PEN da daje podršku uhapšenim piscima bio aktuelizovan", ocenio je Simović. 

On je kritikovao pojavu sve većeg broja plagiranih diplomskih, master i doktorskih radova, pa čak i praksu kupovine diploma. 

"Vlasnici kupljenih diploma i plagijatori bez teškoća dolaze do najviših pozicija. Kakav se odnos prema literarnom nasleđu, muzejima i pozorištu i kulturna i jezička politika očekuju od ministara koje su svoje doktorske disertacije prepisali i od predsednika koji su diplome kupili", upitao je Simović. 

"Da li i Srspki PEN koji obeležava 90 godina sve ovo treba da uzme u obzir i svoje zadatke, programe i aktivnosti i sam organizuje temeljnije i sveobuhvatnije", upitao je Simović.

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mihajlo

Baš je čudno, nema komentara...

Mihajlo

Izvanredna zapažanja i konstatacije, ali šta to vredi dok narod ćuti?

M.R

I sta ste ucinili za sve te godine?Bas nista.A dzepovi puni.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Zaposlenima u kulturi puna plata ako se zaraze ili moraju u samoizolaciju 10:42 h

10:42 h  |  Kultura

Kultura

Kultura

Grad uz Ministarstvo kulture: Omogućiti da ustanove kulture rade do 21 25.11.2020.

25.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Kritičari izabrali najbolje hrvatske filmove svih vremena 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Prodate sve fotografije sa izložbe Sulejmanovića - još 9.600 evra za Aniku 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Preminula glumica Srpskog narodnog pozorišta Anđelija Vesnić Vasiljević 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Zvezdara teatar otkazuje sve predstave, u JDP-u "Ujka Vanja" u podne 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

UNESKO: Pandemija koronavirusa teško pogodila kulturni sektor u Srbiji 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Preminuo austrijski slikar poreklom iz Srbije Robert Hamerštil 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Kultura

loader