Izbori 2008: DS ispred SRS, Dačić izabrao Tadića i ostavio Koštunicu bez vlasti

Izbori 2008: DS ispred SRS, Dačić izabrao Tadića i ostavio Koštunicu bez vlasti

Izbori 2008: DS ispred SRS, Dačić izabrao Tadića i ostavio Koštunicu bez vlasti Izvor: N1/Lazar Lazić

Osmi po redu parlamentarni izbori ostaće upamćeni, između ostalog, kao prvi koji su od obnavljanja višestranačja u Srbiji održani u maju i prvi od 1992. godine koji su organizovani zajedno sa lokalnim izborima. Glasalo se ponovo u vanrednom terminu, a sedmi skupštinski saziv, izabran u januaru 2007, u trenutku raspisivanja izbora tek je bio započeo drugu godinu mandata.

Koaliciona vlada koju su činili Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i G17 plus, predvođena liderom DSS Vojislavom Koštunicom, potrajala je svega deset meseci, ali je negativni rekord po dužini mandata i dalje držao kabinet Nikole Šainovića iz 1993. godine.

Učesnici mitinga pod nazivom "Kosovo je Srbija" u Beogradu 21. februara 2008. godine Izvor: AFP/Andrej Isaković
Učesnici mitinga pod nazivom "Kosovo je Srbija" u Beogradu 21. februara 2008. godine

Politička kriza, razrešena raspisivanjem vanrednih izbora, kulminirala je nakon odluke kosovskih vlasti o proglašenju nezavisnosti 17. februara 2008. godine. Četiri dana kasnije u Beogradu je održan miting pod nazivom "Kosovo je Srbija", kojem su prisustvovali premijer Srbije Vojislav Koštunica, zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, lider SPS Ivica Dačić, kao i brojni ministri.

Predsednik Srbije Boris Tadić tog dana bio je u zvaničnoj poseti Rumuniji, a Demokratska stranka nije pozvala svoje članove da organizovano dođu na miting. Na skupu se nisu pojavili ni predstavnici G17 plus, Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Po završetku mitinga deo učesnika uputio se ka Ambasadi SAD, gde su, nakon povlačenja policije, zapalili zastavu, razbijali prozore i ubacivali baklje u zgradu u kojoj je kasnije pronađeno ugljenisano telo jednog od demonstranata. Napadnuta je bila i Ambasada Nemačke, a tokom večeri su grupe mahom mlađih ljudi razbijale izloge i pljačkale radnje u centru Beograda.

Demonstranti pale zgradu Ambasade SAD u Beogradu nakon završetka mitinga "Kosovo je Srbija" 21. februara 2008. godine Izvor: STR/AFP
Demonstranti pale zgradu Ambasade SAD u Beogradu 21. februara 2008. godine nakon završetka mitinga "Kosovo je Srbija"

Drugi kamen spoticanja između koalicionih partnera u vladi bile su evropske integracije, na čemu su insistirali DS i G17 plus, dok je DSS odbijao da podrži potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zbog plana Evropske unije da pošalje svoju misiju na Kosovo.

Da su odnosi između dve najveće vladajuće stranke, DS i DSS, ozbiljno narušeni moglo se naslutiti početkom februara 2008, kada je izostala podrška “narodnjaka“ lideru DS Borisu Tadiću u drugom krugu predsedničkih izbora, u kojima mu je protivkandidat bio radikal Tomislav Nikolić. Kao i četiri godine ranije, zamenik predsednika SRS nije uspeo da trijumf u prvom krugu kapitalizuje u drugom, pa je Tadić ostao na Andrićevom vencu, pobedivši sa nešto više od sto hiljada glasova razlike.

Novi-stari predsednik Srbije 13. marta 2008. raspustio je skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 11. maj, za kada su odranije bili zakazani lokalni izbori. Raspisivanje novih izbora usledilo je nakon što je premijer Vojislav Koštunica “vratio mandat narodu“, konstatujući da vlada nema jedinstvenu politiku po pitanju Kosova i Metohije.

Izborni zakoni nisu bili menjani u odnosu na prethodno glasanje, pa je na snazi ostao proporcionalni sistem sa jedinstvenom izbornom jedinicom koja je obuhvatala celu zemlju. Uslov za ulazak u parlament bio je prelazak cenzusa od pet odsto, dok je za partije nacionalnih manjina važio takozvani prirodni prag od 0,4 odsto po jednom poslaničkom mandatu.

Podnosioci izbornih lista bili su u obavezi da prilože i najmanje 10.000 potpisa podrške registrovanih birača, dok je za proglašenje liste partije nacionalne manjine bilo dovoljno 3.000 potpisa. Međutim, na inicijativu Srpske radikalne stranke Ustavni sud je tokom izborne kampanje privremeno suspendovao tu odredbu, pa su i stranke manjina morale da prikupe 10.000 potpisa, što pojedine partije zbog kratkih rokova nisu uspele da učine.

Listu “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“, čiji je stožer bila Demokratska stranka, činili su još i G17 plus, Sandžačka demokratska partija, Srpski pokret obnove i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Nosilac liste bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, a kuriozitet je da se među kandidatima za poslanike našlo svih 17 članova odlazeće vlade iz redova DS i G17 plus. Jedan od njih bio je ministar bez portfelja Dragan Đilas, koji je tokom kampanje predstavljen i kao kandidat DS za gradonačelnika Beograda.

Lider Demokratske stranke i kandidat DS za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas Izvor: AFP/Dimitar Dilkoff
Lider Demokratske stranke i kandidat DS za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas

Na listi su bili i tadašnji predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, lider SPO Vuk Drašković, pozorišni reditelj Nebojša Bradić, nekadašnja gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović, gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, Oliver Ivanović, Jelena Trivan i drugi istaknuti članovi DS i ostalih partija okupljenih oko stranke Borisa Tadića.

Partija tada još aktuelnog premijera Vojislava Koštunice izašla je na izbore u koaliciji sa strankom Velimira Ilića, baš kao i godinu dana ranije. Poziciju broj tri na listi Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, odmah iza dvojice stranačkih lidera, zauzeo je tadašnji ministar policije Dragan Jočić, koji je krajem januara doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je bio teško povređen.

Na izbornim listama kompletna Vlada Srbije

Kandidati za poslanike bili su i preostali Koštuničini ministri - Aleksandar Popović, Predrag Bubalo, Zoran Lončar, Slobodan Samardžić i Radomir Naumov, tako da su se na dve izborne liste našli svi članovi Vlade Srbije. Koalicija DSS-NS kandidovala je, između ostalih, lektorku Milku Canić, koja je popularnost stekla kao supervizor u kvizu “Slagalica“, kao i Zorana Šamija, Nenada Popovića, Dejana Mihajlova, Andreju Mladenovića, Branislava Nedimovića i Milutina Jeličića Jutku.

Jedina relevantna partija koja je na izborima nastupila samostalno bila je Srpska radikalna stranka, a u nazivu njene izborne liste ponovo je bilo ime Vojislava Šešelja, iako se lider SRS već pet godina nalazio u pritvoru Haškog tribunala. Šešelj je ujedno bio i nosilac liste, dok su se među prvih pet imena našli i Tomislav Nikolić, Dragan Todorović, Gordana Pop Lazić i Aleksandar Vučić. Kandidati SRS bili su i Milorad Mirčić, Nemanja Šarović, Jrogovanka Tabaković, Igor Mirović, Nataša Jovanović, Nebojša Stefanović, a mesto na listi ponovo se našlo i za glumicu Lidiju Vukićević.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović sa suprugom Jelenom i članovima i pristalicama LDP Izvor: Privatna arhiva
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović sa suprugom Jelenom i članovima i pristalicama LDP

Period između dva izborna ciklusa Liberalno-demokratska partija iskoristila je za jačanje infrastrukture i stranačkih kapaciteta, a svoj drugi nastup na izborima dočekala je kao parlamentarna stranka. Listu je predvodio lider LDP Čedomir Jovanović, a činili su je, između ostalih, dramaturg i kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda Biljana Srbljanović, prekaljeni opozicionari Žarko Korać, Vladan Batić, Vesna Pešić i Milan St. Protić, bivša predsednica parlamenta i v. d. predsednika Srbije Nataša Mićić, zatim glumica Olivera Ježina, kao i poznati novinar i nekadašnji direktor RTV Studio B Zoran Ostojić.

Socijalistička partija Srbije, koja je na prethodnim izborima nastupila samostalno, pred birače je ovog puta izašla u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme i Partijom ujedinjenih penzionera Srbije koju je predvodio Jovan Krkobabić. Nosilac liste bio je šef socijalista Ivica Dačić, sledeća dva mesta zauzeli su lideri JS i PUPS, dok su ostale visoke pozicije pripale viđenijim članovima SPS poput Slavice Đukić Dejanović, Milutina Mrkonjića, Žarka Obradovića, Zorana Bakija Anđelkovića i naravno Velimiru Bati Živojinoviću. Nastojeći da vrate barem deo svojih nekadašnjih birača, socijalisti su posegnuli i za sloganom “Počnimo ljubav ispočetka“, kako glasi istoimeni hit pevačice Beti Đorđević iz 1976. godine.

Na izbornoj listi SPS-PUPS-JS našao se i nekadašnji čelnik niških socijalista Mile Ilić, koji je zbog organizovanja izborne krađe na lokalnim izborima 1996. godine bio smenjen sa svih gradskih i stranačkih funkcija. Ilić je široj javnosti postao poznat godinu dana ranije, kada je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma predložio tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića za Nobelovu nagradu za mir.

Izborna kampanja je zvanično trajala nepuna dva meseca, ali se praktično nadovezala na kampanju iz predsedničkih izbora, održanih svega mesec dana ranije. Oštra podela na evrointegriste i takozvane suvereniste prelamala se kroz likove predsedničkih kandidata Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, dajući i kampanji za parlamentarne izbore personalizovani karakter.

Stranački slogani u kampanji za parlamentarne izbore 2008. godine Izvor: N1/Lazar Lazić
Stranački slogani u kampanji za parlamentarne izbore 2008. godine

Kampanja koju je vodila lista “Za evropsku Srbiju“ bila je prožeta optimizmom i pozitivnim tonovima, uz poruku “Da osvojimo Evropu zajedno“, koja predstavlja nastavak onoga što je započeto Tadićevim drugim uzastopnim izborom za predsednika Srbije. Zalaganje bloka stranaka koji je predvodio DS za nastavak evrointegracija, uz očuvanje integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji, bilo je dopunjeno i obećanjima o otvaranju 200.000 radnih mesta u naredne četiri godine, kao i podsticajima za privredu u vidu smanjenja poreza na plate i povećanja neoporezovanog dela zarade.

“Patriotski“ blok, oličen u Srpskoj radikalnoj stranci i koalicijama DSS-NS i SPS-PUPS-JS, uglavnom je upućivao poruke o očuvanju Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije, uz protivljenje evrointegracijama. SRS se i dalje nametao kao “beskompromisni borac protiv korupcije“, dok je SPS pokušavao da povrati imidž “jedine prave stranke levice“.

Liberalno-demokratska partija vodila je kampanju uz originalan slogan “Širi dalje“, koji je zahvaljući “zaraznoj“ muzici koju je komponovao Vlada Divljan lako nalazila put do ciljne grupe. Tematska okosnica LDP bile su evrointegracije, praćene pomoćnim sloganom “Bez granica“, a stranka Čedomira Jovanovića i dalje je nastojala da se legitimiše kao autentični zaštitnik zaostavštine Zorana Đinđića.

Događaj koji je možda i presudno uticao na ishod izbora zbio se u Luksemburgu, gde je na zasedanju Saveta ministara Evropske unije 29. aprila 2008. potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom. Dugo očekivani sporazum potpisali su predsedavajući Saveta ministara EU Dimitrij Rupel, komesar za proširenje Oli Ren i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, a svečanom činu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić i ministri spoljnih poslova zamalja članica EU.

Potpisivanje SSP naišlo je na podršku Liberalno-demokratske partije i stranaka nacionalnih manjina, dok su radikali i koalicija DSS-NS kritikovali sporazum, ocenivši ga kao prećutno priznanje nezavisnosti Kosova. Negativne reakcije kulminirale su 1. maja, kada je Beograd osvanuo izlepljen plakatima sa fotografijama Borisa Tadića i Božidara Đelića, na kojima je pisalo "državni neprijatelji", iza čega je stajalo udruženje pod nazivom “Familija srbskih navijača“.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 29. aprila 2008. u Luksemburgu Izvor: AFP/ Dominique Faget
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 29. aprila 2008. u Luksemburgu

Kao i na parlamentarnim izborima održanim 2007. godine, partijske elite imale su monopol nad raspodelom osvojenih poslaničkih mandata i personalnim rešenjima. Zakon je propisivao jedino rok od deset dana od dana objavljivanja rezultata izbora, u kome Republičkoj izbornoj komisiji podnosioci lista moraju da dostave imena kandidata kojima će pripasti mandati.

Proporcionalni sistem sa zatvorenim izbornim listama potpuno isključuje uticaj birača na kasniju raspodelu osvojenih mandata, a partijskom vrhu daje odrešene ruke prilikom odabira kandidata koji će sesti u poslaničke klupe. Kvalitet kandidata neretko ustupa mesto poslušnosti, lojalnosti i stepenu bliskosti sa šefom stranke i njegovim najbližim saradnicima. Takav sistem doveo je do depersonalizacije narodnih poslanika, pa umesto njih komunikaciju sa biračima održavaju stranke.

Nosioci svih izbornih lista muškarci

Manjkavost izborne regulative ogledala se i u činjenici da je takozvanu rodnu kvotu od najmanje 30 odsto manje zastupljenog roda bilo potrebno ispuniti samo prilikom podnošenja izbornih lista, dok prilikom dodeljivanja poslaničkih mandata podnosioci lista nisu imali tu obavezu. U prethodnom sazivu mandata bilo je svega dvadeset odsto žena, a na izborima 2008. nosioci svih izbornih lista bili su muškarci.

Za posmatranje izbora bilo je akreditovano više od 2.000 međunarodnih i domaćih posmatrača, najvećim delom iz nevladine organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Izborne liste podnele su 22 stranke i koalicije, dve više nego na prethodnim izborima, ali je zato ukupan broj kandidata bio manji – 3.137 naspram 3.795 na izborima 2007. godine. Izborne liste predložilo je deset stranaka i koalicija nacionalnih manjina, najviše od uvođenja proporcionalnog izbornog sistema 2000. godine.

Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja 2008. godine i raspodela poslaničkih mandata Izvor: N1/Lazar Lazić
Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja 2008. godine i raspodela poslaničkih mandata

Na osme parlamentarne izbore u Srbiji izašlo je 4,14 miliona birača (61,35 odsto), najviše posle decembarskih izbora 1993. godine. Poslaničke madate osvojilo je osam izbornih lista, od kojih tri manjinske. Prva ispod cenzusa od pet odsto, ne računajući stranke nacionalnih manjina, bila je lista Pokreta Snaga Srbije Bogoljuba Karića, koja je osvojila svega 0,54 odsto glasova.

Lista ”Za evropsku Srbiju” odnela je ubedljivu pobedu na izborima, osvojivši skoro 1,6 miliona glasova, što je bilo dovoljno za 102 poslanička mandata. Izbornom trijumfu bloka okupljenog oko DS doprinela je i pobeda Borisa Tadića na predsedničkim izborima održanim tri meseca ranije.

Lider Demokratske stranke Boris Tadić proslavlja pobedu liste koju je predvodio na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. godine Izvor: AFP/Andrej Isaković
Lider Demokratske stranke Boris Tadić proslavlja pobedu liste koju je predvodio na parlamentarnim izborima 11. maja 2008.

Posle dve uzastopne pobede, Srpska radikalna stranka morala je da se zadovolji drugim mestom, sa nešto više od 1,2 miliona glasova i 78 poslaničkih mandata. S obzirom na to da su, shodno dogovoru između članica pobedničke koalicije, Demokratskoj stranci pripala 64 mandata, SRS je ipak ostao pojedinačno najjača partija u parlamentu.

Daleko iza vodećeg dvojca našla se koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, koja je u istom sastavu osvojila skoro 190.000 glasova manje nego na prethodnim parlamentarnim izborima, a sa 47 poslaničkih mandata iz 2007. godine pala je na svega 30, pa se može smatrati najvećim izbornim gubitnikom.

Izborna lista Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije osvojila je skoro 314.000 glasova, što je za oko 85.000 više od samostalnog učinka SPS na izborima održanih godinu dana ranije. Podrška 7,58 odsto birača bila je dovoljna za dobijanje 20 poslaničkih mandata, pa su socijalisti došli u poziciju da budu “tas na vagi“ prilikom formiranja skupštinske većine.

Izbori 2008 Izvor: AFP/Dimitar Dilkoff

Cenzus od pet odsto prešla je još samo Liberalno-demokratska partija, koja je osvojila skoro identičan broj glasova kao na izborima 2007. godine, čime je potvrdila status relevantne političke stranke.

Koalicija Albanaca Preševske doline uspela je da uđe u parlament tako što je osvojila tek 236 glasova više od neophodnih 16.565 za jedan poslanički mandat. Bošnjačka lista za evropski Sandžak zauzela je dva mesta u poslaničkim klupama, dok je koalicija Mađarska sloga, na čelu sa Ištvanom Pastorom, postala najbrojnija u korpusu političkih predstavnika nacionalnih manjina sa četiri osvojena mandata.

Jedna od osobenosti majskih izbora 2008. jeste podatak da čak 11 od ukupno 22 izborne liste nije osvojilo ni onoliko glasova koliko su predale potpisa podrške birača. To je uslovilo najmanji broj takozvanih rasutih glasova nakon petooktobarskih promena i uvođenja proporcionalnog izbornog sistema, svega 104.000, naspram 378.000 sa izbora 2007. godine i više od pola miliona glasova koje su 2003. godine osvojile liste koje nisu prešle izborni prag od pet odsto.

Slavlje pristalica evrointegracija nakon parlamentarnih izbora 2008. godine Izvor: Marko Đoković
Slavlje pristalica evrointegracija nakon parlamentarnih izbora 2008. godine

Pobeda liste koju je predvodila Demokratska stranka ipak nije bila dovoljno ubedljiva da bi taj blok stranaka mogao da samostalno formira vlasti, pa čak ni uz podršku poslanika Liberalno-demokratske partije i svih stranaka nacionalnih manjina. S obzirom na to da postizborna koalicija zbog nepomirljivih razlika nije bila moguća sa SRS i DSS-NS, koje takođe zajedno nisu imale dovoljno mandata da forimiraju vladu, postalo je jasno da je Socijalistička partija Srbije ta koja odlučuje ko će biti u vlasti.

Sa koalicijom SPS-PUPS-JS prvi su u pregovore krenuli Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, a kada su te stranke krajem maja sklopile sporazum o formiranju vlasti u Beogradu delovalo je da će dogovor biti prenet i na republički nivo. Ipak, ti pregovori su sledećeg meseca propali zato što socijalisti nisu pristali na predlog DSS o poništavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.

Članice liste “Za evropsku Srbiju“ spremno su dočekale zaokret koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije, podrška formiranju proevropske vlade stigla je iz EU, a socijalistima je obećan i prijem u Socijalističku internacionalu. Pregovori su ubrzo urodili plodom, a prvi korak bio je izbor visoke funkcionerke SPS Slavice Đukić Dejanović za predsednicu parlamenta.

Predsednik Srbije Boris Tadić sa novih premijerom Mirkom Cvetkovićem i prvim potpredsednikom Vlade Ivicom Dačićem Izvor: AFP/Andrej Isaković
Predsednik Srbije Boris Tadić sa novih premijerom Mirkom Cvetkovićem i prvim potpredsednikom Vlade Ivicom Dačićem

"Predsedništvo Socijalističke partije Srbije zaključilo je da bi koalicija Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i SPS u Beogradu ugrozila opstanak Vlade Srbije", reči su kojima je lider socijalista Ivica Dačić opravdao raskid sporazuma o prestoničkoj vlasti sa SRS i DSS-NS.

Vlada Srbije, jedanaesta od obnavljanja višestranačja, izabrana je 7. jula 2008. godine glasovima 127 poslanika. Premijer je postao Mirko Cvetković iz Demokratske stranke, dok je funkcija prvog potpredsednika pripala lideru SPS Ivici Dačiću, koji je istovremeno bio i ministar policije. Vlada Mirka Cvetkovića bila je prva vlada nakon 2000. godine bez Demokratske stranke Srbije, a ujedno i prva u kojoj je nakon petooktobarskih promena učestvovala Socijalistička partija Srbije.

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Gane

Igrati na Dačića i izaći na izbore. Dačić je verovatno nezadovoljan svi znaju da nije bilo njega Vučić bih i dalje bijo opozicija a Srbija već u Evropskoj uniji, sada nažalost putujemo prema Kini.

Коста

Дачић је издајама коалиционих партнера владао Србијом.

Gašić StarMo

Jedini i pravi pobednik izbora SOCIJALISTI i "mali Slobo" Ivica...uspeli da se za kratko vreme vrate na političku scenu i ne da igra marginalnu ulogu,već da bude glavna poluga u vlasti...i da 2-3 stranke sa mnogo vise osvojenih glasova nemaju nikakvu moć...odma dobio muriju i još štošta...i nastavio da radi i gradi svoje članstvo i podršku! Dočekao da propadnu i demolrate i liberali i dss i spo...a on se samo uzdigao...IVICE KRALJU nisu ti ni do kolena!!!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Izbori 2020

Izbori 2020

SDA Sandžaka ne ide kod Vučića na konsultacije o vladi, traže ponavljanje izbora 15:40 h

15:40 h  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

EWB: SNS se ne može porediti sa predsednikom Islanda koji se ne meša u politiku 07.07.2020.

07.07.2020.  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

RIK objavio konačne rezultate, ali nije stavio tačku na sumnje u regularnost 06.07.2020.

06.07.2020.  |  Izbori 2020

loader