Izbori 2000: Debakl Miloševića i Šešelja, Vuk ispod cenzusa, DOS "brojao" do 176

Izbori 2000: Debakl Miloševića i Šešelja, Vuk ispod cenzusa, DOS "brojao" do 176

Izbori 2000: Debakl Miloševića i Šešelja, Vuk ispod cenzusa, DOS "brojao" do 176 Izvor: N1/Lazar Lazić
Serijal o parlamentarnim izborima u Srbiji "Izborni vremeplov"

Peti parlamentarni izbori, održani 23. decembra 2000. godine, bili su najmanje neizvesni od uvođenja višepartizma u Srbiji, jer je sve ukazivalo na to da će Demokratska opozicija Srbije (DOS) odneti ubedljivu pobedu na talasu petoktobarske revolucije. Tektonske promene koje su nastale nakon poraza Slobodana Miloševića na izborima za predsednika SRJ 24. septembra bile su nezaustavljive, a podrška birača koju je DOS uživao posle 5. oktobra bila je na nivou rekordno visokog rejtinga Socijalističke partije Srbije sa prvih višestranačkih izbora.

Period nakon redovnih parlamentarnih izbora u septembru 1997. godine obeležila je eskalacija sukoba na Kosovu i Metohiji, koji su kulminirali 24. marta 1999. godine NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije. Rat koji je trajao 78 dana okončan je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, kojim je bilo predviđeno povlačenje srpskih policijskih snaga i Vojske Jugoslavije iz južne srpske pokrajine, nad kojom je uspostavljen međunarodni protektorat.

bombardovanje 1999 Izvor: REUTERS/Stringer

Dva i po meseca pre NATO bombardovanja, u Vladu Savezne Republike Jugoslavije ušao je Srpski pokret obnove, koji je dobio tri ministarska mesta, dok je lider SPO Vuk Drašković postavljen za potpredsednika zaduženog za spoljne poslove. Ideja je bila da Drašković svojim ugledom u međunarodnoj zajednici pokuša da spreči sve izvesniju NATO intervenciju.

Draškovićevo zalaganje za prihvatanje sporazuma koji je srpskoj strani ponuđen u Rambujeu nije naišao na odobravanje u državnom vrhu Srbije i SRJ, a odnos između predsednika SPO i ostalih koalicionih partnera u Saveznoj vladi pao je na najnižu tačku nakon ubistva vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije na Uskrs 11. aprila 1999. godine. Tačno 100 dana nakon ulaska u Vladu SRJ Drašković je smenjen, posle čega su ostavke podneli ministri iz redova SPO.

Stranke koje su bojkotovale parlamentarne i predsedničke izbore 1997. formirale su u junu naredne godine blok pod nazivom ”Savez za promene”, u kojem su učešće uzele i Socijaldemokratija Vuka Obradovića i Demokratska alternativa Nebojše Čovića. Izvan Saveza koji je okupio umerenije opozicione snage ostala je Demokratska stranka Srbije, koja je u ostatku opozicije percepirana kao partija nesklona savezništvu.

Rane jeseni 1998. osnovan je i studentski pokret Otpor, čiju su okosnicu činili istaknutiji članovi Studentskog protesta 1996/97 i koji se vlasti Slobodana Miloševića suprotstavljao gerilski, pre svega grafitima, plakatima i nalepnicama. Članovi Otpora ubrzo su se našli na meti režima, koji se nije libio da upotrebi represivne mere kao što su prebijanje i hapšenje “otporaša”. Obračun sa Otporom je išao toliko daleko da ga je tadašnji ministar policije čak nazvao “terorističko-fašističkom organizacijom”.

Otpor Vučićevom zakonu o informisanju

Okidač za pojačano antirežimsko delovanje bilo je donošenje dva izrazito nedemokratska zakona - o medijima i o univerzitetu. Ministar za informacije Aleksandar Vučić inicirao je donošenje Zakona o javnom informisanju, koji je stupio na snagu u oktobru 1998. Odredbama tog zakona predviđene su drakonske kazne za nezavisne medije, što je ugrozilo slobodu informisanja i dovelo do gašenja više štampanih i elektronskih medija.

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kao ministar za informacije Izvor: Slobodan Pikula
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kao ministar za informacije

Neposredno nakon završetka NATO bombardovanja, Savez za promene pokrenuo je kampanju protiv Miloševićevog režima organizujući najpre skup u Čačku 29. juna, a zatim i u drugim većim gradovima u Srbiji. Najmasovniji protest održan je u Beogradu u avgustu, na Preobraženje, a na njemu je učestvovao i Srpski pokret obnove.

Nepuna dva meseca kasnije pripadnici Crvenih beretki pokušali su da ubiju Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, tako što su kamionom natovarenim peskom udarili u jedan od dva automobila u kojima su bili Drašković i ostali članovi Srpskog pokreta obnove. Lider SPO uspeo je da izbegne smrt u insceniranoj saobraćajnoj nesreći, ali ne i trojica članova njegovog obezbeđenja i rođeni brat Draškovićeve supruge Danice.

Osnivanje Demokratske opozicije Srbije u prostorijama Srpskog pokreta obnove 10. januara 2000. godine Izvor: Srpski pokret obnove
Osnivanje Demokratske opozicije Srbije u prostorijama Srpskog pokreta obnove 10. januara 2000. godine

Kako je rasla represija Miloševićevog režima, tako su se intenzivirali napori za ujedinjenje opozicije. Na inicijativu Srpskog pokreta obnove 10. januara 2000. godine formirana je Demokratska opozicija Srbije (DOS), koalicija koju je sačinjavalo 19 stranaka, među kojima i DSS. Lideri opozicionih partija zatražili su tada od vlasti Srbije i SRJ raspisivanje izbora na svim nivoima do aprila, a zahtev su ponovili 14. aprila i 15. maja na zajedničkim mitinzima opozicije na beogradskom Trgu Republike.

Obračun režima Slobodana Miloševića s političkim neistomišljenicima poprimio je dramatične razmere, pa je tako ponovo pokušan atentat na Vuka Draškovića, kada je 15. juna nepoznati napadač ispalio dva hica na lidera SPO u njegovom stanu u Budvi. Drašković je tada prošao s lakšim telesnim povredama, jer su mu meci samo okrznuli glavu.

Milenko Zablaćanski, Savo Milošević, Igor Miklja i Sergej Trifunović pružaju podršku pokretu Otpor Izvor: Demokratska stranka
Milenko Zablaćanski, Savo Milošević, Igor Miklja i Sergej Trifunović pružaju podršku pokretu Otpor

Početkom jula Milošević je izveo neočekivani politički manevar - odlučio je da promeni način izbora predsednika SRJ i poslanika u Veću republika Savezne skupštine tako što bi se birali neposredno, na izborima. To je omogućeno promenom Ustava SRJ, pa je set izbornih zakona kojima se menjaju pravila za izbor saveznih poslanika i predsednika Savezne Republike Jugoslavije usvojen 24. jula, a izbori su zatim raspisani za 24. septembar.

Vladajuća stranka u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista, nije priznala ustavne amandmane, pa je shodno tome odlučila da ne učestvuje na predstojećim saveznim izborima. Stav partije Mila Đukanovića reflektovao se i na jedinstvo opozicije u Srbiji, pa je i Srpski pokret obnove najavio da će bojkotovati neravnopravne izbore, dok je ostatak DOS nakon kraćeg premišljanja odlučio da na septembarsko glasanje ipak izađe. SPO se kasnije ipak predomislio, pa je na izbore izašao samostalno.

Demonstracije ispred zgrade Savezne skupštine 5. oktobra 2000. godine Izvor: Demokratska stranka
Demonstracije ispred zgrade Savezne skupštine 5. oktobra 2000. godine

Uprkos tome što su izbori 24. septembra održani u atmosferi straha, odziv birača premašio je sva očekivanja, a predsednički kandidat DOS Vojislav Koštunica pobedio je Slobodana Miloševića. Ipak, Savezna izborna komisija objavila je da Koštunica nije dobio neophodnih pedeset odsto glasova da bi pobedio u prvom krugu izbora, pa je došlo do višednevnih demonstracija koje je DOS organizovao širom Srbije. Milošević je poraz priznao tek nakon protesta održanog 5. oktobra, kada se u Beogradu okupilo više stotina hiljada demonstranata iz cele zemlje.

Petooktobarske demonstracije dovele su i do promene vlasti na republičkom nivou, pa su Socijalistička partija Srbije, Srpski pokret obnove i Demokratska opozicija Srbije 16. oktobra potpisali sporazum kojim je predviđeno kolektivno upravljanje vladom do prevremenih parlamentarnih izbora, predviđenih za 23. decembar.

Raspisivanju izbora prethodila je izmena izbornog zakonodavstva, pa je parlament Srbije na predlog poslanika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića izglasao da se narodni poslanici biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, uz cenzus od pet odsto.

Providne kutije, potpis birača, sprej i UV lampa

Raspodela poslaničkih mandata vršila se srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste, a podnosilac je dobio mogućnost da po svojoj volji podeli mandate kandidatima sa liste, bez obzira na njihov redosled. Da bi bilo sprečeno manipulisanje potpisima birača koji podržavaju kandidatsku listu, potpisi najmanje 10.000 birača morali su da budu overeni u opštinskom sudu.

Novinu u odnosu na dotadašnju izbornu praksu predstavljala su rešenja koja su usvojena sa ciljem da doprinesu većem stepenu regularnosti glasanja na samom biračkom mestu. Birač je po prvi put ima obavezu da se svojeručno potpiše u birački spisak nakon prijema glasačkog listića, čime se sprečava da umesto birača glasa neko drugi. Uvedeno je i obeležavanje nevidljivim sprejom kažiprsta birača koji je primio glasački materijal, čime je bilo onemogućeno višestruko glasanje, kao i UV lampa kojom se vrši provera da li je birač već glasao.

Na izborima u decembru 2000. prvi put je korišćen nevidljivi sprej, da bi bilo sprečeno višestruko glasanje Izvor: Alexei Dityakin
Na izborima u decembru 2000. prvi put je korišćen nevidljivi sprej, da bi bilo sprečeno višestruko glasanje

Po prvi put od uvođenja višestranačja korišćene su providne glasačke kutije, sa ciljem da se eliminišu manipulacije sa upotrebljenim glasačkim listićima. Zakonom je bilo regulisano glasanje vojnika na biračkom mestu koje je najbliže kasarni ili vojnoj ustanovi. Međutim, glasanje lica koja se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne ili se nalaze u pritvoru tim zakonom nije bilo predviđeno, tako da je biračko pravo tim licima bilo ”prećutno“ uskraćeno.

Na izborima u decembru 2000. učestvovalo je svega osam kandidatskih lista, što je najmanji broj učesnika od 1990. godine. Sedam partija nastupilo je samostalno, a jedina koalicija bila je Demokratska opozicija Srbije, ideološki i programski heterogena grupacija koja je objedinjavala 18 stranaka i pokreta, a predvodile su je Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije.

Demokratska opozicija Srbije nastupila je na parlamentarnim izborima 23. decembra 2000. u istom sastavu kao i na septembarskim saveznim izborima Izvor: Demokratska stranka
Demokratska opozicija Srbije nastupila je na parlamentarnim izborima 23. decembra 2000. u istom sastavu kao i na septembarskim saveznim izborima

Demokratsku opoziciju Srbije, koja je u svom nazivu nosila i ime dr Vojislava Koštunice, činili su još i Socijaldemokratija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Nova Srbija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Reformska demokratska stranka Vojvodine, Koalicija Vojvodina, Savez Vojvođanskih Mađara, Demokratska alternativa, Demokratski centar, Nova demokratija, Socijaldemokratska unija, Sandžačka demokratska partija, Liga za Šumadiju i Srpski pokret otpora − Demokratski pokret.

Prvi na listi DOS bio je Zoran Đinđić, a među kandidatima za narodne poslanike bili su i Vuk Obradović, Rodoljub Šabić, Dragan Maršićanin, Goran Vesić, Bojan Pajtić, glumica Neda Arnerić, kao i desetak istaknutijih aktivista Otpora i Studentskog protesta 1996/97, poput Srđe Popovića, Čedomira Jovanovića i Olivera Dulića. Pod geslom “Da isteramo stvari do kraja”, DOS je pozvao svoje birače da dovrše proces smene vlasti započet pobedom na saveznim izborima.

Plakat Demokratske opozicije Srbije u kampanji za parlamentarne izbore 23. decembra 2000. godine Izvor: Privatna arhiva
Plakat Demokratske opozicije Srbije u kampanji za parlamentarne izbore 23. decembra 2000. godine

Socijalistička partija Srbije pokušavala je da se oporavi od šoka koji je doživela porazom na septembarskim izborima i gubitkom vlasti na saveznom nivou, suočena sa strmoglavim padom podrške u biračkom telu. Stranka je počela da se osipa, članstvo je bilo obezglavljeno i demoralisano, a pojedini visoki funkcioneri SPS odmah posle Petog oktobra osnovali su nove partije.

Nekadašnji direktor Radio-televizije Srbije Milorad Vučelić formirao je Demokratsku socijalističku partiju, dok je bivši predsednik SRJ Zoran Lilić osnovao Srpsku socijal-demokratsku partiju. Jugoslovenska levica je na decembarskim izborima takođe nastupila samostalno, a listu JUL predvodili su pozorišni reditelj Ljubiša Ristić i glumac Desimir Stanojević.

Prvi na listi SPS bio je Zoran Baki Anđelković, a od poznatijih imena bili su tu samo Dobrivoje Budimirović Bidža, Jovan Krkobabić, Žarko Obradović i naravno Velimir Bata Živojinović. Lišeni funkcionerske kampanje i medijskog monopola, socijalisti su u duhu svojih slogana “Razmisli dobro“ i „Razum - nije kasno“ sugerisali biračima da je povratak na staro i dalje moguć.

Slogani koji su obeležili kampanju za parlamentarne izbore 23. decembra 2000. godine Izvor: N1/Lazar Lazić
Slogani koji su obeležili kampanju za parlamentarne izbore 23. decembra 2000. godine

Šansu da se na parlamentarnim izborima vrati u politički život video je i Srpski pokret obnove, koji je doživeo svojevrsni debakl na saveznim izborima. Stranka koja je u proseku dobijala oko 800.000 glasova u prethodna četiri izborna ciklusa, pala je u septembru 2000. na svega 280.000 na izborima za Veće republika Skupštine SRJ, dok je njen kandidat na izborima za predsednika SRJ Vojislav Mihailović osvojio tek 145.000 glasova.

Uz Draškovića i Mihailovića, na listi SPO za parlamentarne izbore od poznatijih članova bili su bivši fudbaler Mitar Mrkela i Bojan Dimitrijević. Partiju Vuka Draškovića neposredno posle 5. oktobra napustio je visoki funkcioner Borivoje Borović, koji je sa grupom istomišljenika osnovao Narodnu stranku ”Pravda”, ali nije izašao na izbore.

Poslanici Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, Tomislav Nikolić, Vojislav Šešelj, Maja Gojković i Aleksandar Vučić u Skupštini Srbije Izvor: Srpska radikalna stranka
Poslanici Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, Tomislav Nikolić, Vojislav Šešelj, Maja Gojković i Aleksandar Vučić u Skupštini Srbije

Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja nastupila je na izborima neokrnjena, kandidujući za poslanike Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Maju Gojković, Jorgovanku Tabaković, Igora Mirovića, Natašu Jovanović i ostale viđenije radikale, pozivajući se na “Mudrost, hrabrost, poverenje”, ali i na “Pamet, znanje i poštenje”.

Stranku srpskog jedinstva, koja je na saveznim izborima za Veće građana osvojila nešto manje od 34.000 glasova, predvodili su Borislav Pelević, Dragan Marković Palma i još jedan bivši fudbaler Crvene zvezde u svetu politike - Dragiša Binić.

Izlaznost na prevremenim parlamentarnim izborima u decembru bila je za čak 1,2 miliona niža u odnosu na broj birača koji je glasao 24. septembra, što se u najvećoj meri može objasniti apstinencijom glasača stranaka bivšeg režima, ali i onih koji su glasajući na sudbonosnim izborima za Vojislava Koštunicu smatrali da je “posao završen”.

Rezultati parlamentarnih izbora 23. decembra 2000. godine i raspodela poslaničkih mandata Izvor: N1/Lazar Lazić
Rezultati parlamentarnih izbora 23. decembra 2000. godine i raspodela poslaničkih mandata

Demokratska opozicija Srbije, prema svim očekivanjima, ostvarila je više nego ubedljivu pobedu, osvojivši 2,4 miliona glasova, što joj je donelo 176 mandata i dvotrećinsku većinu u parlamentu. Socijalistička partija Srbije izgubila je čak milion glasova u odnosu na izbore za Veće republika Skupštine SRJ, a broj poslaničkih mandata koji je pripao socijalistima bio je sveden na svega 37.

Šešeljevi radikali su takođe pretrpeli ozbiljan poraz, jer su za tri meseca pali sa 480.000 glasova na 320.000, što im je bilo dovoljno tek za 23 mandata. Ukoliko se taj rezultat uporedi sa skoro 1,2 miliona glasova koje je Srpska radikalna stranka osvojila na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 1997. godine, nema sumnje da je i SRS “donirao” izvestan broj glasova Demokratskoj opoziciji Srbije.

Najveće iznenađenje izbora predstavljala je Stranka srpskog jedinstva Borislava Pelevića, koja je jedina pored DOS, SPS i SRS uspela da “preskoči” cenzus i uđe u parlament. Mimo svih prognoza, predizbornih anketa i očekivanja, SSJ je osvojio 200.000 glasova (5,33 odsto), što mu je donelo 14 poslaničkih mandata.

Poslanici Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević, Dragan Marković Palma i Dragiša Binić Izvor: REUTERS/Goran Tomašević
Poslanici Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević, Dragan Marković Palma i Dragiša Binić

S druge strane, najveće razočaranje izbora je rezultat Srpskog pokreta obnove, kojem je poverenje ukazalo tek 140.000 birača (tri odsto), upola manje nego na septembarskim saveznim izborima. Veliki broj nekadašnjih pristalica SPO okrenuo je leđa stranci koja je čitavu deceniju predvodila opozicioni front i priklonio se pobedničkoj koaliciji.

Jugoslovenska levica je sa osvojena 14.324 glasa (0,38 odsto) ostala na marginama statističke greške, dok su novoformirane partije koje su predvodili bivši funkcioneri SPS Vučelić i Lilić zajedno na kontu imale svega 60.000 glasova ili 1,6 odsto u zbiru.

Polaganje zakletve članova Vlade Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem Izvor: Demokratska stranka
Polaganje zakletve članova Vlade Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem

Nova republička vlada izabrana je već 25. januara 2001. godine, a premijer je postao lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Sedmu vladu od ponovnog uspostavljanja višestranačja u Srbiji, a prvu u postmiloševićevskoj eri, činilo je 18 političkih partija, imala je sedam potpredsednika i 19 ministara.    

POVEZANE VESTI

Komentari (18)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vendeta

A za koga sada glasati

rikimil

Izbore nije dobio Kostunica zato sto rezultati sa Kosmeta nisu prihvaceni I tako je smanjeno glasacko telo. Glasovi sa Kosmeta su priznati samo za Saveznu skupstinu , secam se odlicno. Cekala se verifikacija izabranih poslanika sa Kosmeta tu je bio I Zoran Andjelkovic

Advokat

Mozda je Zoran Djindjic bio u tom trenutku najbolji politicar, ali covek koji se prethodno povukao, dr Gvozden Rosic je najbolji politicar ikad koji je bio

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Izbori 2020

Izbori 2020

Stojanović: SNS "overavao" potpise za Levijatan i Zavetnike, Šapić PSG-u i Novoj 14.08.2020.

14.08.2020.  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Đukić Dejanović: Do sada nije bilo razgovora o učešću SPS u novoj vladi 14.08.2020.

14.08.2020.  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Vučić: Dva koncepta za vladu, ako bude koncentraciona - izbori kroz godinu i po 14.08.2020.

14.08.2020.  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Dačić: Spremni za nastavak saradnje sa Vučićem, nema dana da nismo u kontaktu 13.08.2020.

13.08.2020.  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Ugljanin: Bošnjačke stranke neće zajedno, samostalno bez dovoljno legitimiteta 12.08.2020.

12.08.2020.  |  Izbori 2020

loader