Petrović: Bez saglasnosti, stranke ne smeju da imaju podatke o građanima

Petrović: Bez saglasnosti, stranke ne smeju da imaju podatke o građanima

Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ističe da političke stanke, po zakonu, ne bi smele da raspolažu podacima građana, ukoliko se građanin sam sa time nije prethodno saglasio. Naglašava da stranke u Srbiji prosto ne postupaju po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, ocenjujući da imaju ignorantski odnos prema fundamentalnom pravu na privatnost građana. U svakom izbornom ciklusu poslednjih 10 godina građani se žale Povereniku sa istim konstatacijama, dodaje.

Stranački aktivisti krenuli su u kampanju "od vrata do vrata" i pre nego što su raspisani izbori. Veliki broj građana obratio se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upravo sa tvrdnjama da stranački aktivisti raspolažu njihovim ličnim podacima. Iako je kampanja "od vrata do vrata" uobičajena praksa u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji i Kanadi, u Srbiji izaziva uznemirenost kod građana, s obzirom na sumnje u zloupotrebe ličnih podataka u svrhu stranačkog delovanja.

Petrović kaže da se kancelariji Poverenika građani obraćaju u velikom broju - kako pozivima telefonom, tako i  mejlovima. "Međutim, ovo nije nova stvar. U poslednjih deset godina, u praktično svakom izbornom ciklusu građani su se obraćali sa istim konstatacijama. Služba Poverenika od 2010. godine, za svake izbore, u svakoj predizbornoj kampanji, dobija veliki broj obraćanja građana, građani su nezadovoljni s obzirom na to da političke stranke raspolažu njihovim podacima o ličnosti, dovode u sumnju da li dolazi do zloupotreba biračkog spiska, do zloupotreba drugih zbirki podataka", navodi gost Novog dana.

Petrović kaže da svaka politička stranka raspolaže i mora da raspolaže "zbirkom podataka svojih članova, bivših članova, simpatizera", napominjući da se one prikupljaju na primer na štandovima na ulici, kojima građani prilaze i gde ostavljaju svoje podatke. "U takvim situacijama građanin sam daje saglasnost za obradu svojih podataka, i to nije sporno. Sporno je ako stranka raspolaže vašim podacima, a vi ne znate na koji način je došla do njih. Prema novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, svaka politička stranka je dužna da vas obavesti o tome na koji način je došla do vaših podataka", naglasio je Petrović.

Novi zakon nalaže i obavezu da stranka obavesti onoga od koga uzima podatke šta će raditi sa tim podacima, kako i koliko dugo će ih čuvati, kaže gost N1, dodajući da se u protivnom krši zakon. "Ako vas, na primer, kontaktiram i recimo raspolažem vašim podacima, opet sam dužan da vas obavestim na koji način sam došao do vaših podataka, šta ja radim sa vašim podacima itd."

Prema novom zakonu, ukoliko građanin želi da njegovi podaci budu obrisani, mora da podnese zahtev stranci, pa ako ona ne odgovori na taj zahtev u roku od 30 dana, onda mogu da podnesu pritužbu Povereniku ili tužbu parničnom sudu, objašnjava.

Petrović ocenjuje da političke stranke imaju "ignorantski" odnos prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i fundamentalnom pravu na privatnost građana, dodajući da tu ne bi izdvojio nijednu stranku posebno.

"Svaka politička stranka koja obrađuje podatke o političkom mišljenju građana bi trebalo da ima lice za zaštitu podataka o ličnosti, prema zakonu. Gotovo nijedna ne raspolaže takvim licem... Morala bi da vodi neke evidencije, morala bi, po zakonu, još niz nekih obaveza da sprovede... Međutim, stranke prosto ne postupaju po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti", istakao je. On je dodao da svaki građanin, koji priđe na neki štand, mora da bude informisan, po zakonu, u koju svrhu se koriste podaci koje daje, koliko će biti čuvani itd.

Petrović navodi da kancelarija Poverenika ovih dana upućuje strankama kontrolne liste sa zahtevima da se izjasne koliko su svoje delovanje uskladile sa ovim zakonom. Podsetimo, novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je počeo da se primenjuje u avgustu prošle godine.

Mere koje su predviđene za izbegavanje postupanja po zakonu su u suštini prekršajna odgovornost, kaže gost N1, navodeći da nisu samo stranke te koje ne poštuju ovaj zakon već i mnogi drugi - od organa vlasti do subjekata u  javnom i privatnom sektoru.

Ističe da zato treba raditi na edukaciji. Poverenik je, kaže, apelovao 10 godina na stranke, a posebno one na vlasti, koje raspolažu zbirkama podataka građana, da se moraju uzdržavati od zloupotrebe tih podataka i da ih moraju obrađivati na zakonit način. Dodaje i da su apelovali da se kampanja "od vrata do vrata", koja postoji svuda na svetu, uredi na zakonski način.

Ona nažalost nije uređena, navodi gost N1, dodajući da za politički marketing ne postoji nikakav poseban propis.

Kaže da je to neuređeno, a da zbog toga problema može da bude više, da se postavlja pitanje i bezbednosti - jer se ne zna ko dolazi na vrata - da li je u pitanju zaista aktivista neke stranke ili neko ko je došao samo da "tipuje" stan nekog građana. "Zatim, da li ti podaci potiču sa spiska stanara koji je javno objavljen u vašoj zgradi, da li potiču iz javno dostupne zbirke, recimo Katastra ili Belih strana, ili recimo potiču iz biračkog spiska - što bi bilo krivično delo... Imali smo veliki broj zloupotreba podataka o ličnosti. Kada službeno lice zloupotrebi službene podatke o ličnosti, rizikuje krivičnu odgovornost i kaznu do tri godine zatvora", pojašnjava gost N1.

Poverenik podneo više od 40 prijava, jedna presuda i to uslovna

Poverenik je, prenosi, podneo do sada više od 40 krivičnih prijava za ova krivična dela, a da postoji samo jedna presuda i to uslovna.

U Evropi se kazne za ovu vrstu zloupotreba kreću do 20 miliona evra, ili do četiri odsto globalnog prihoda kompanije, dok kod nas najveći broj tih slučajeva zastari ili se završi prekršajnom kaznom od 5.000 dinara, što nam pokazuje koliko mi zaista držimo do privatnosti građana i zaštite podataka, istakao je Petrović.

Vraćajući se na kampanju "od vrata do vrata", kaže da je to najnormalnija stvar u svetu, a kako treba da se vodi - za to je dovoljno da na internetu i Jutjubu pogledamo primere iz inostranstva.

"Potpuno druga stvar su podaci o ličnosti koje aktivisti sa sobom nose i to je ono što je problem u našoj kampanji. Možda bi kampanja "od vrata do vrata" mogla u našoj zemlji da bude malo manje agresivna, ali političke stanke ne bi smele da raspolažu podacima građana, ukoliko se sam građanin sa time nije prethodno saglasio". Ponavlja da se Poverenik zalaže da se uredi upravo taj vid kampanje.

Pismo predsednika i prijava zbog tog slučaja o kojoj se ništa ne zna

Komentarišući slučaj korišćenja podataka PIO fonda zbog slanja pisma predsednika Republike, kao izraza zahvalnosti, Petrović podseća: "Milion i 700.000 korisnika penzija je bilo dobilo to pismo i mi smo u postupku nadzora ustanovili da postoje osnovi sumnje da je došlo do krivičnog dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka, nakon čega smo podneli krivičnu prijavu (protiv NN službenog lica PIO fonda). Šta se dalje sa tom krivičnom prijavom dešava - mi nismo dobili informacije".

Dodaje da je Poverenik uradio ono što je bilo u njegovoj zakonskoj nadležnosti, a da li je bilo krivičnog dela - to je na tužilaštvu.

Bez odgovornosti za kompromitovanje podataka 70 odsto građana Srbije

Gost N1 je podsetio i na kompromitovanje podataka gotovo cele populacije Srbije za koje je, podvlačimo, izostala bila kakva odgovornost - kada je 2014. na internet stranici Agencije za privatizaciju stajao jedan fajl sa podacima 5.200.000 građana Srbije.

"Dovoljno je bilo da u Google ukucate svoj matični broj, dobili biste direktan link da skinete taj fajl", podseća Petrović, naglašavajući da se radi o podacima 70 odsto stanovništva Srbije - odnosno o podacima svih onih koji su podneli zahtev za besplatne akcije iz 2008.

"Državna agencija za privatizaciju ih je tako dobro čuvala, da su se nalazile na internetu gde je mogao da ih uzme bilo ko. A ono što je najviše poražavajuće u toj priči jeste  - da niko nije odgovarao", podvukao je Petrović.

Odgovornost je, kaže, bila na Agenciji za privatizaciju, ali ona je, dok je trajao postupak, izmenom zakona, prestala da postoji.

Govoreći o tome kakvu opasnost po građanina nosi tako nešto, Petrović navodi da svako može da raspolaže njegovim podacima, da, posebno u internetskom okruženju, može da preuzima njegov indetitet, da stupa u pravne poslove, da preuzima neku robu, pa da dobijete račun...

Ocenjuje da je i inače previše ostavljanja podataka i fotokopiranja ličnih karata, što, podvlači, može da bude opasno.

"Kada vam neko traži ličnu kartu, postavite pitanje po kom osnovu je traži. Ličnu kartu ima pravo po zakonu da traži policajac, komunalni policajac, i službenik privatnog obezbeđenja, u skladu sa zakonom koji uređuje njegovu delatnost, bankar... Bankar mora da izvrši proveru vašeg identiteta, da vidi da li ste to vi. U mnogim drugim slučajevima dolazi do zloupotreba ličnih karata, dokumenata", naveo je gost N1.

POVEZANE VESTI

Komentari (20)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Dragan

Stvarno ?I ti ćeš uraditi šta povodom toga ?Dosta konstatacija,hoćemo da znamo šta ćete uraditi ?

Gradjanin

U AvAv diktaturi, svasta je moguce!

Nena

Sem naseg vladaoca.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Izbori 2020

Izbori 2020

1 od 5 miliona pita protivnike: Šta vam smeta? Nadamo se ne ove pocepane patike 13:28 h

13:28 h  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Stevanović: Pristojan život svim građanima, ne samo Beograđanima i Novosađanima 13:16 h

13:16 h  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Zaštitnik građana: Naš posao se ne završava odlukom REM-a da zabrani spot SNS-a 12:58 h

12:58 h  |  Izbori 2020

loader