Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima

Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima

Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima Izvor: N1/Lazar Lazić
Serijal o parlamentarnim izborima u Srbiji "Izborni vremeplov"

Tek četvrti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji održani su u redovnom terminu, a vlada Mirka Marjanovića izabrana 1994. bila je prva koja je ”izgurala” čitav mandat. Vladajuća Socijalistička partija Srbije, uz pomoć dotad opozicione Nove demokratije, uspela je da održi većinu od svega 128 poslanika, uprkos brojnim izazovima poput sankcija UN, ratnog okruženja, privrednog kolapsa, velikog dela stanovništva na rubu egzistencije, pada Srpske Krajine i tromesečnih masovnih građanskih protesta zbog izborne krađe u novembru 1996.

Potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, predsednik Srbije Slobodan Milošević preko noći je prešao put od “balkanskog kasapina“ do “faktora mira i stabilnosti u regionu“. Opozicija, s druge strane, kao da se bila uspavala, pa se period od junskih demonstracija i hapšenja i premlaćivanja Vuka i Danice Drašković 1993. godine do novembra 1996. godine može smatrati najmirnijim po pitanju antirežimskog delovanja u turbulentnim devedesetim. Lideri opozicije više su se bavili sobom nego rušenjem Miloševića, a u tom periodu bilo je i pokušaja uspostavljanja saradnje sa radikalima Vojislava Šešelja, koji je u to vreme takođe bio na udaru režima.

Ukidanje televizijskih prenosa skupštinskih sednica ujedinilo je kompletnu opoziciju, pa je 108 opozicionih poslanika (Srpski pokret obnove, Građanski savez Srbije, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i koalicija partija Albanaca sa juga Srbije) u sali za novinare održalo sednicu takozvanog alternativnog parlamenta. Lideri opozicionih stranaka tvrdili su da će istrajati u zahtevu da ponovo budu uvedeni direktni TV prenosi, a bilo je reči i o zajedničkom nastupu opozicije na izborima. Ipak, jedinstvo opozicije nije potrajalo, a prvi su ga narušili Šešeljevi radikali.

Izvor: Srpski pokret obnove

Period između dva parlamentarna izborna ciklusa nije prošao bez izlaska na birališta, jer su u novembru 1996. godine bili održani savezni i lokalni izbori, na kojima su najveće opozicione partije prvi put od uvođenja višestranačja nastupile u jednoj koloni. Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska dtranka Srbije i Građanski savez Srbije formirali su koaliciju “Zajedno”, koja je u punom sastavu nastupila na izborima za savezne poslanike, dok je na istovremeno održane lokalne izbore stranka Vojislava Koštunice izašla samostalno. Socijalisti su neposredno pred izbore na saveznom nivou odlučili da promene izborna pravila, pa je tako broj izbornih jedinica u Srbiji povećan sa devet na 29, ali je opozicija uprkos tome pristala da uđe u neravnopravnu izbornu trku.

Ubedljivu pobedu na saveznim izborima, sa osvojenih više od 1,8 miliona glasova, odnela je koalicija predvođena Socijalističkom partijom Srbije, na čijoj listi je nastupila Jugoslovenska levica (JUL), koju je u julu 1994. osnovala supruga predsednika Srbije Mirjana Marković. Treći član koalicije bila je Nova demokratija Dušana Mihajlovića, koja se na republičkom nivou već pokazala kao pouzdan partner SPS. Koalicija “Zajedno” zauzela je na tim izborima drugo mesto, osvojivši gotovo milion glasova, dok je poverenje Srpskoj radikalnoj stranci ukazalo oko 780.000 birača.

Ono što nije uspela na nivou savezne države, koalicija “Zajedno” učinila je u drugom krugu lokalnih izbora - osvojila je vlast u više od 40 opština, kao i u gradskim skupštinama Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Nakon što su pristigli rezultati sa biračkih mesta, lideri koalicije Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić proglasili su pobedu na lokalu, pa je u stranačkim prostorijama, uz šampanjac i trubače, započelo pobedničko slavlje, koje se potom proširilo i na beogradske ulice. Gromoglasno je najavljeno oslobađanje lokalnih medija, a Đinđić je promovisan u novog gradonačelnika prestonice.

Izvor: Srpski pokret obnove

Slavlje ipak nije dugo trajalo, jer je Miloševićev režim preko izbornih komisija i sudova osporio rezultate izbora, poništavajući glasanje na brojnim biračkim mestima i zakazujući famozni “treći krug” izbora.

Očigledna izborna krađa izvela je na ulice desetine hiljada građana širom Srbije, ubrzo je buknuo i Studentski protest, a demonstracije su bivale sve masovnije uprkos veoma hladnom vremenu i povremenoj policijskoj represiji. Najkritičnije je bilo 24. decembra 1996. kada je Slobodan Milošević organizovao kontramiting na Terazijama, što je izazvalo fizičke obračune između pristalica režima i opozicije, a u sukobe se zatim umešala i policija. Srbija je tog dana, čini se, bila najbliža građanskom ratu, koji je izbegnut samo pukom srećom i prisebnošću lidera opozicije. Dramatično je bilo i u noći između 2. i 3. februara 1997, kada je policija na Brankovom mostu upotrebila vodene topove, bacala suzavac i tukla građane, među kojima i predsednicu GSS Vesnu Pešić.

Izvor: Srpski pokret obnove

Suočen sa rastućim svakodnevnim protestima i pritiskom međunarodne zajednice, režim je počeo da traži izlaznu strategiju. Našao ju je u donošenju posebnog zakona o proglašavanju izbornih rezultata, na preporuku misije OEBS koja je pozvana da razreši pitanje regularnosti izbornog procesa. Opozicionim strankama na taj način je priznata pobeda u spornim opštinama i gradovima, ali za izbornu krađu niko nije odgovarao pred zakonom.

Raspad koalicije "Zajedno" posle pobede na lokalu

Očekivalo se da koalicija “Zajedno” na krilima pobede na lokalnim izborima i masovne podrške građana iskazane u višemesečnim demonstracijama ugrozi Miloševićevu vlast i na republičkim parlamentarnim i predsedničkim izborima, koji su morali da se održe do kraja 1997. godine. Međutim, jedinstvo najvećih opozicionih partija nije bilo dugog daha, pa je pre svega zbog liderske surevnjivosti, izraženih ličnih ambicija i prekršenih ranijih dogovora početkom leta došlo do sloma koalicije “Zajedno”. Socijalisti su mogli da odahnu, jer je opozicija ponovo bila ona stara - nesložna i razjedinjena.

Raspisivanju redovnih parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji prethodio je izbor Slobodana Miloševića na mesto predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Lider SPS na taj korak se odlučio zbog ustavnog ograničenja da bude biran za predsednika Srbije više od dva puta. Ni četvrti parlamentarni izbori u višepartijskoj Srbiji nisu mogli da prođu bez izmena izbornog zakonodavstva u samo predvečerje glasanja, pa je tako vladajuća većina odlučila da broj izbornih jedinica preslika sa saveznog nivoa i podigne ga sa devet na 29. Time je vlast još više umanjila šanse opozicije za uspeh na izborima, naročito manjih stranaka kojima zbog visokog prirodnog praga ni prelazak formalnog cenzusa od pet odsto nije garancija za osvajanje poslaničkog mandata.

Slobodan Milošević sa suprugom Mirjanom Marković, ćerkom Marijom i sinom Markom nakon što je 23. jula 1997. stupio na funkciju predsednika SRJ Izvor: Petar Kudjundžić
Slobodan Milošević sa suprugom Mirjanom Marković, ćerkom Marijom i sinom Markom nakon što je 23. jula 1997. stupio na funkciju predsednika SRJ

Žestoko protivljenje opozicionih partija izmenama zakona nije urodilo plodom, pa je deo opozicije predvođen Demokratskom strankom odlučio da bojkotuje izbore raspisane za 21. septembar. Odluku o bojkotu donelo je dvanaest političkih partija, među kojima su, uz DS, najznačajnije bile Demokratska stranka Srbije i Građanski savez Srbije. S druge strane, izlazak na izbore najavili su Srpski pokret obnove, koalicija ”Vojvodina”, Srpska seljačka stranka, partije koje su predstavljale manjine, kao i novoosnovane Demokratska alternativa bivšeg gradonačelnika Beograda Nebojše Čovića i Socijaldemokratija čiji je lider bio general u penziji Vuk Obradović.

Antiizborni plakat Demokratske stranke Srbije Izvor: Privatna arhiva
Antiizborni plakat Demokratske stranke Srbije

Predsednički izbori, raspisani za isti datum kad i parlamentarni, dali su kampanjama personalizovani karakter, pa su se sve veće partije biračima mahom obraćale kroz poruke lidera. Vladajuća stranka ponovo je koristila benefite koje pruža funkcionerska kampanja, što joj je uz monopolistički položaj u državnim medijima omogućilo ogromnu početnu prednost u odnosu na opoziciju.

Socijalistička partija Srbije sprovodila je svoju kampanju pod sloganom ”Srbija u pokretu”, hvaleći se modernizacijom, privrednim rastom i niskom inflacijom, uz najavljivanje reformi poreskog i penzijskog sistema, kao i privatizaciju društvenih preduzeća i besplatnu podelu akcija zaposlenima i penzionerima, podilazeći najvernijem delu svog biračkog tela.

Slogani koji su obeležili kampanju za parlamentarne izbore 1997. godine Izvor: N1/Lazar Lazić
Slogani koji su obeležili kampanju za parlamentarne izbore 1997. godine

Kampanja Jugoslovenske levice, koalicionih partnera socijalista i Nove demokratije, bila je jednim delom usmerena i protiv opozicionih partija, kojima je JUL posvetio i televizijske spotove.

”Najpre su cepali naše, onda su nosili tuđe, a mi smo uvek imali samo jednu zastavu – jugoslovensku”, bila je poruka iz jednog od predizbornih spotova Jugoslovenske levice, uz snimke demonstranata koji skidaju zastavu SFRJ sa jarbola ispred Savezne skupštine, kao i učesnika protesta iz 1996/97. među kojima su se, pored srpskih, vijorile i zastave SAD i Velike Britanije.

Priliku da se kandiduje na izborima ni ovog puta nije propustio Najdan Milojković ”Supermen” iz Niša, dok je advokat iz Kučeva Dragan Milić pokušao da iskoristi popularnost televizijske sapunice “Kasandra“, po kojoj je nazvao svoju grupu građana. Glumica Ana Sakić, tada tek studentkinja, bila je na listi Nove radikalne stranke u Kruševcu, a dugogodišnji direktor beogradskog zoološkog vrta Vukosav Vuk Bojović kandidovao se ispred Demokratske alternative Nebojše Čovića.

Kadar iz predizbornog spota u kojem je lider SRS Vojislav Šešelj sa suprugom i decom Izvor: Printskrin/RTS
Kadar iz predizbornog spota u kojem je lider SRS Vojislav Šešelj sa suprugom i decom

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj u izbornu kampanju ušao je kao predsednik opštine Zemun, u kojoj su radikali došli na vlast u novembru 1996, osvojivši 33 od ukupno 55 mandata. Odluka Demokratske stranke Srbije da na lokalnim izborima nastupi samostalno, dovela je do toga da se u Zemunu vodila borba između kandidata SPS i SRS, jer je DSS odvukao upravo onoliko glasova koliko je kandidatima koalicije ”Zajedno” nedostajalo za ulazak u drugi krug. Glasajući u drugom izbornom krugu protiv socijalista, pristalice opozicije zaokruživale su imena kandidata SRS, pa je tako stranka Vojislava Šešelja ”ni kriva ni dužna” osvojila nekadašnji Taurunum. Pod geslom ”danas Zemun, sutra Srbija”, radikali su od Zemuna napravili ”oglednu opštinu”, pokazujući kako bi vladali kada bi osvojili republičku vlast.

Uprkos agresivnom nastupu i brojnim incidentima čiji je bio akter, Šešelj je birače nastojao da pridobije igrajući i na kartu porodičnog čoveka, pa je predizborni spot snimio u kućnom ambijentu, okružen suprugom Jadrankom i sinovima.

”Naša deca moraju imati svetliju budućnost”, poručio je Šešelj, držeći u krilu sina Mihaila.

Srpski pokret obnove pokušavao je da privuče i deo biračkog tela naklonjeno strankama koje su bojkotovale izbore, pa su u televizijskim spotovima te stranke dominirali kadrovi sa zajedničkih opozicionih demonstracija, a posebno tromesečnih protesta koalicije ”Zajedno”. Završni miting SPO održan je na beogradskom Trgu Republike, a na kraju zvaničnog dela skupa intonirana je himna ustaničke Srbije iz 1804. godine ”Vostani Serbije”. A kada se sa razglasa začula čuvena ”Mesečina”, čak je i poslovično uzdržan Vuk Drašković dao sebi oduška, podigao ruke u vazduh, a zatim skinuo sako i pozdravljao se sa oduševljenim pristalicama SPO.

Antiizborni slogani stranaka koje su bojkotovale septembarske izbore Izvor: N1/Lazar Lazić
Antiizborni slogani stranaka koje su bojkotovale septembarske izbore

Antiizborna kampanja ostavila je prilično mlak utisak na birače, a partija koja se istakla u pozivima na bojkot izbora bila je jedino Demokratska stranka. Aktivisti DS prednjačili su u plakatiranju Srbije, a stranka je sve vreme kampanje otkrivala afere funkcionera vlasti. Demokrate su u svojoj kampanji koristile navijački poklič "Ajmo, ajde, svi u napad", dok je Demokratska stranka Srbije birače pozivala na bojkot uz slogan "Znam za jadac".

U kampanju bojkota izbora uključio se i bivši predsednik Vlade SRJ Milan Panić, koji je iz političkog života Srbije izašao nakon poraza na izborima za predsednika Srbije u decembru 1992. godine.

”Ko god izađe na izbore daje legitimitet krađama koje su se desile ’92. i ’96. godine”, istakao je Panić u televizijskom spotu.

Slobodan Milošević, Mirjana Marković i Marko Milošević dolaze na biračko mesto 21. septembra 1997. godine Izvor: Petar Kudjundžić
Slobodan Milošević, Mirjana Marković i Marko Milošević dolaze na biračko mesto 21. septembra 1997. godine

Izborne liste predalo je ukupno 89 predlagača, među kojima je bilo 36 stranaka koje su nastupile samostalno, koalicija je bilo 15, a grupa građana 38. Za 250 poslaničkih mesta nadmetalo se ukupno 2.533 kandidata, od kojih su 15,2 odsto činile žene.

Ostaće zabeleženo i da Republička izborna komisija (RIK) nije dozvolila predstavnicima Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) da posmatraju rad organa koji sprovode izbore, iako je praćenje izbora istovremeno omogućeno stranim posmatračima.

Na četvrte parlamentarne izbore izašao je 4,1 milion građana, što je za nepunih 200.000 birača manje nego na prethodnom glasanju za poslanike u Skupštini Srbije, na kojem su stranke koje su ovog puta bojkotovale izbore osvojile više od 700.000 glasova. Opšta ocena bila je da bojkot izbora nije uspeo, parlament je izgubio na reprezentativnosti, a stranke koje su bojkotovale izbore sebe su isključile iz svih institucionalnih tokova, pa im je preostala samo vanparlamentarna borba.

Rezultati parlamentarnih izbora 21. septembra 1997. godine i raspodela poslaničkih mandata Izvor: N1/Lazar Lazić
Rezultati parlamentarnih izbora 21. septembra 1997. godine i raspodela poslaničkih mandata

Koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije ponovo je pobedila na izborima, ali je osvojila oko 150.000 glasova manje nego SPS samostalno na izborima održanim četiri godine ranije. Sa 110 poslaničkih mesta koalicija SPS-JUL-ND nije mogla da formira vladu, pa je su ključevi formiranja nove vlade bili u rukama Srpske radikalne stranke (82 mandata) i Srpskog pokreta obnove (45).

Matematički, vladu su mogli da sastave i kumovi Vojislav Šešelj i Vuk Drašković, jer su zajedno imali 127 poslanika. Ipak, razlike između dvojice lidera bile su nepremostive, pa ih nije spojio ni zajednički cilj – rušenje Miloševićevog režima. Novinske stupce punile su vesti da je na pomolu vlada SPS i SPO, ali je onda došlo do preokreta kakav je malo ko očekivao.

Marjanović ponovo premijer, kabinet sa rekordnih 36 članova

”Svi vi već odavno znate da je Slobodan Milošević komunistički bandit. Svi vi već odavno znate da je Slobodan Milošević glavni kriminalac u Srbiji. Svi vi već odavno znate da je Slobodan Milošević najveći izdajnik srpskog naroda”, reči su kojima je Šešelj na mitingu SRS 18. maja 1995. opisao tadašnjeg predsednika Srbije, ali ga to nije sprečilo da nepune tri godine kasnije vlast formira upravo sa Miloševićevom partijom.

Srbija je novu vladu dobila 24. marta 1998. godine, za premijera je ponovo izabran Mirko Marjanović, a kabinet je brojao rekordnih 36 članova - pet potpredsednika, 23 resorna ministra i sedam ministara bez portfelja. U vladu je prvi put ušla Srpska radikalna stranka, koja je imala 15 predstavnika, koliko i Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica imala je pet članova, a u republičkoj izvršnoj vlasti bila je i jedna nestranačka ličnost.

Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj 24. marta 1998. polažu zakletvu sa ostalim članovima vlade Mirka Marjanovića Izvor: Printskrin/N1
Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj 24. marta 1998. polažu zakletvu sa ostalim članovima vlade Mirka Marjanovića

Potpredsedničke funkcije u vladi zadužili su šef radikala Vojislav Šešelj i njegov zamenik Tomislav Nikolić, dok je na poziciju ministra za informacije došao Aleksandar Vučić, koji je do tada obavljao funkciju direktora sportsko-poslovnog i službenog centra ”Pinki” u Zemunu. Gotovo da nije bilo iole poznatijeg funkcionera SRS kojeg je zaobišlo neko ministarsko mesto, pa su se u drugoj vladi Mirka Marjanovića našli i Dragan Todorović, Jorgovanka Tabaković, Zoran Krasić, Gordana Pop Lazić, Milorad Mirčić, Zoran Krasić, Maja Gojković, Paja Momčilov...

Nova demokratija, koalicioni partner socijalista u prethodnoj vladi, odbila je učešće u izvršnoj vlasti sa Srpskom radikalnom strankom, a opozicione partije drugu vladu Mirka Marjanovića nazvale su "crveno-crnom koalicijom".

POVEZANE VESTI

Komentari (15)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Сузана

И данас нас позивају на бојкот, да поновимо грешку!

MIiliOn

Bravo. Ovo je već bolje. Kao i vladalac,uradite i ovo.

Kenedijevka

Jako volim ove tekstove. Informativni i zanimljivi. Ode pola sata za čitanje, ali sa uživanjem ih čitam svake nedelje.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

REM odložio plaćanje naknada emiterima, izveštaj o zastupljenosti u kampanji 24.03.2020.

24.03.2020.  |  Vesti

Izbori 2020

Izbori 2020

Nedeljkov: Odgovorna odluka RIK, izbore nemoguće organizovati u vanrednom stanju 17.03.2020.

17.03.2020.  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Narodni blok neće kod Vučića, optužuje vlast za zloupotrebu vanrednog stanja 17.03.2020.

17.03.2020.  |  Izbori 2020

Izbori 2020

Izbori 2020

Nastavak serijala "Izborni vremeplov" nakon prestanka vanrednog stanja u Srbiji 17.03.2020.

17.03.2020.  |  Izbori 2020

Vesti

Vesti

RIK: Prekidaju se sve izborne radnje dok je na snazi vanredno stanje 16.03.2020.

16.03.2020.  |  Vesti

loader