Ekonomisti očekuju 40.000 otkaza u javnom sektoru do 2017.

Ekonomisti očekuju 40.000 otkaza u javnom sektoru do 2017.

Ekonomisti očekuju 40.000 otkaza u javnom sektoru do 2017. Izvor: N1 info
Vladimir Vučković

Realno je da će do kraja 2017. godine bez posla u javnom sektoru ostati između 30 i 40 hiljada ljudi, smatraju autori biltena Makroekonosmekanalize i trendovi (MAT), uz opasku da je preterana procena bila da će otpušteno biti čak 75.000 ljudi.

Objašnjavajući kako se došlo do tih cifara, autori MAT-a podsetili su da je sa MMF-om dogovoreno da se ukupan trošak za plate smanji kroz delimično smanjivanje nivoa zarada, a delom kroz otpuštanja u javom sektoru.

Tada je, podsećaju, dogovoreno da u naredne tri godine bude smanjivano po pet odsto ljudi koji rade za državu. Budući da, bez javnih preduzeća, javni sektor zapošljava oko 500.000 zaposlenih, došlo se do 25.000 godišnje, odnosno ukupno 75.000 do kraja 2017. godine.

Urednik MAT-a Vladimir Vučković, mađutim, kaže da su prve analize pokazale da je ipak realno da bez posla ostane između 30 i 40.000 ljudi, jer, kako primećuje, i da država otpusti 250.000 partijskih kadrova, to je najpre nemoguće, a onda i štetno za državu.

"To ipak nisu ćate, već i zaposleni u zdravstvu, obrazovanju, sudstvu, policiji, odbrani", ceni Vučković.

Autor MAT-a Miladin Kovačević podsetio je da je u procesu racionalizacije koji je u toku, doneto nekoliko zakona, da je najvažniji zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, te da je dobro što taj zakon nije predvideo linearnu redukciju kadrova.

"Svaki organ će nastojati da planira redukciju. Tu bi trebalo voditi računa i o prirodnom odlivu. Ove godine će mnogi koji su stekli uslov otići u penziju, tako da će se kvota možda već tako postići a možda i biti nadmašena", rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, registar osiguranika pokazuje da za državu radi oko 650.000 ljudi, a najveći segmenti su zdravstvo i obrazovanje, sa više od 130-140.000 zaposlenih. Slede, dodao je, javna praduzeća, pa komunalna na lokalnom nivou, zatim agencije, regulatorna tela…

Sve je to javni sektor, dok sama administracija zapošljava oko 65.000 ljudi, rekao je Kovačević.

Privredni rast do jedan odsto

Ekonomski analitičar MAT-a Stojan Stamenković rekao je da će rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji u 2015. godini iznositi od 0,6 do jedan odsto.

"U prvoj godini fiskalne konsolidacije ekonomska aktivnost je u fazi oporavka i umesto planiranog pada BDP-a od 0,5 odsto može se očekivati rast od 0,6 odsto", rekao je on.

Stamenković je istakao da bi rast BDP-a mogao da bude i do jedan odsto ako privredi budu dostupniji jeftiniji izvori finansiranja, ako se efikasnije sprovode infrastrukturni projekti, pokrene druga peć u Železari Smederevo i poveća proizvodnja automobila.

Analize Ekonomskog instituta pokazuju da svi sektori imaju pozitivne rezultate, izuzimajujući poljoprivredu i javne usluge.

Taj rast delom je, kako je objašnjeno, posledica niske baze u 2014. godini, pre svega u energetici, zbog poplava.

Ocenjeno je da će za kapitalne investicije u 2015. godini iz budžeta biti potrošeno do 20 milijardi dinara, iako je planirano da ti rashodi budu oko 49 milijardi dinara.

Za sedam meseci ove godine rashodi po tom osnovu iznosili su 9,5 milijardi dinara, što je 19,4 odsto planiranih za čitavu godinu. U 2014. godini ti izdaci budžeta iznosili su 31,2 milijarde dinara.

Stamenković je kazao da su neto strane investicije u Srbiji u prvom polugodištu ove godine iznosile 675 miliona evra, pri čemu je investirano 742 miliona evra, a prošle godine 821 milion evra.

On je dodao da je dobro što su povećana direktna ulaganja iz inostranstva, dok strani investitori manje reinvestiraju ostvarenu dobit u Srbiji. "Za oživljavanje srpske privrede potrebno je da neto strane investicije iznose više od 1,5 milijardi evra", ukazao je Stamenković.

O povećanju plata ako za to bude mesta u budžetu

Stamenković je rekao i da je MMF razgovore o povećanju plata i penzija ipak odložio za sledeći mesec kad se bude konstatovalo da u budžetu za 2016. ima mesta za to. "Može biti govora o izvesnom pomeranju, ali tek kada se konstatuje da za to postoji mesto u bužetu za sledeću godinu", rekao je on.

Stamenković je podsetio da je za sedam meseci u ovoj godini deficit budžeta iznosio 24 milijarde dinara, dok je prošle godine u istom period iznosio 121 milijardu.

"To je fascinantan rezultat, ali uprkos tome, MMF se nije složio da se sada razgovara o relaksaciji i povećanju plata i penzija, nego će to biti tek prilikom sledeće revizije, kada bude projektovan budžet za 2016. godinu", rekao je on.

Kad pogledate smanjenje rashoda, on kaže da postoje dve komponente - smanjenje rashoda i povećanje prihoda.

Kod rashoda glavne komponente su upravo to smanjenje plata i penzija, kazao je on, i manji izdaci za kapitalne investicije što nije dobar rezultat. "Sada se insistira i čeka se da se to pokrene. A sa druge strane, one prihodne, tu može da se konstatuje da imamo umeren porast prihoda od PDV-a , carina, ali najveće povećanje je od neporeskih prihoda. Glavna komponenta su javna preduzeća kadim se povećao prihod pa su to prebacivali u budžet", objašnjava.

MMF je, kako je kazao, odložio razgovore o povećanju plata i penzija za sledeću reviziju, delimično i zbog niske inflacije.

Komentari (11)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

NENAD PAVIĆ

SRAMOTA JE OD NOVINA KOJE NA NASLOVE STAVLJAJU NAZIV ĆATE ( POGRDNO) ZA RADNIKE KOJI SU KAO VIŠAK DOK SE KONAČNO NE UTVRDE TAČNI PODACI KOJU SU VELIKI ????????.OVAJ VAŠ TEKST JE KOREKTAN

Thor

@brb Odgovoricu vam na pitanja... vlast ova, prosla I ona pre nje ne zeli nikada da to uradi..... to je najveci izvor finansiranja stranaka u srbiji!!! Ne zele da seku granu na kojoj sede.... drugi izvor fin..... je reket koji je povezan sa subven... treci izvor je burazerska (ja sam pojaticarpoliticarjkojijsvojimnljudima namestamsposaorvisokei)....cetvrti pljackaskpljackaskaaprivatizacijamij.aSamo se prati novac...... I gde on odlazi..... jedan od osnovnih indikatora pranja nova je nedostatak ekonomske logike I racionalnosti (prenaduvane ili preniske cene), fiktivna roba ili usluge, konsalting, menadzerstvo....

Mira

Kada otpustis 40.000 ljudi i ojadis jos njih 120.000, a od toga cak dve trecine u Beogradu, kako mislis da punis budzet? Pa nas budzet se puni samo od PDVa, poreza i akciza, jer privrede NEMA! I ovo povecanje prihoda je posledica bolje organizovane drzavne otimacine. A kada ljudi ostanu bez plata, onda posla vise nema ni za male privatnike koji zive od usluga (kozmeticari, frizeri, majstori, male prodavnice...)! Ovi ce nas potpuno upropastiti!

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5536
USD 1 106.2199
CHF 1 107.5021
GBP 1 139.6953
AUD 1 72.4879
JPY 100 97.7821

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Švajcarski model - bolji standard penzionera ili uskraćivanje ljudskih prava 10:36 h

10:36 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Završena proizvodnja 500L za ovu godinu, radnici nazad u fabrici 15. januara 09:38 h

09:38 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Bulatović: Zadovoljstvo zaposlenih glavni zadatak menadžera 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Kompanija SBB sprečena da izvodi radove na širenju optičke mreže 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Otvorene pristupne saobraćajnice Žeželjevom mostu u Novom Sadu 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Šta je cirkularna ekonomija i da li će zaživeti u Srbiji 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mihajlović: Završetak Ipsilon kraka do kraja godine 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Na beogradskom aerodromu počeo pilot projekat olakšanog povraćaja PDV putnicima 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Biznis

loader