Đilas izjavu Radosavljevića ocenio kao netačnu, o javnom dugu pisao EK i MMF-u

Đilas izjavu Radosavljevića ocenio kao netačnu, o javnom dugu pisao EK i MMF-u

Đilas izjavu Radosavljevića ocenio kao netačnu, o javnom dugu pisao EK i MMF-u Izvor: N1

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je ocenio kao netačnu izjavu profesora fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu Gorana Radosavljevića da se "podrazumeva da će neke obaveze u međuvremenu biti otplaćene, te svakako javni dug u budućnosti neće biti jednak prostom zbiru sadašnjeg i ugovorenih budućih zaduživanja".

Reagujući na izjavu Radosavljevića agenciji Beta, Đilas je ponovio da je na konferenciji za novinare naveo da je zvanični dug Republike Srbije u ovom trenutku 27 milijardi evra i da je upozorio da će, kada se tom iznosu dodaju svi krediti po ugovorima koje je Srbija već potpisala, kao i najave projekata koje su javno izneli najviši državni funkcioneri, taj dug biti 50,4 milijarde.

"Istom prilikom sam, baš kao i Radosavljević, rekao da se u dug računa ne vrednost projekata i potpisanih ugovora, već iznosi koji su u tom trenutku povučeni, ali i da svi projekti vredni 23,4 milijarde treba da budu završeni u narednih pet godina. Shodno tome sva ta sredstva će u tom periodu biti i povučena", naveo je Đilas u saopštenju.

Da bi Srbija vratila deo trenutnih dugovanja neophodno je da ima suficit budžeta i da se taj suficit troši na otplatu duga, dodao je Đilas.

"To naravno nije, niti će biti slučaj. Srbija dospele rate kredita plaća tako što uzima nove kredite i to će i dalje biti praksa. Da je to tačno govore i budžeti za 2019. i 2020. U 2019. je država zadužena za 635 milijardi, dok je za otplatu dugova potrošeno 612,1 milijarda. Razlika je bila 22,9 milijardi odnosno 194 miliona evra. U 2020. godini, koja je opterećena krizom zbog korona virusa, je za nova zaduženja planirano 886 milijardi dinara, dok je za otplatu dugova predviđeno 505 milijardi. Razlika je 381 milijarda dinara, odnosno 3,23 milijarde evra", naveo je Đilas.

Đilas kaže i da je "aposlutno netačna tvrdnja Radosavljevića da je računica po kojoj će dug uskoro biti 50,4 miliajrde slična računici na osnovu koje je Srpska napredna stranka (SNS) tvrdila da je dug Beograda 2013. godine bio veći od jedne milijarde, iako je Ministarstvo finansija zvanično potvrdilo da je dug 450 miliona evra".

"Naime, tačno je to što je Radosavljević naveo da je SNS suprotno zvaničnoj metodologiji računala kamate i obaveze vezane za otplatu kredita, kao što je tačno da su u 1,2 milijarde koliko i danas tvrde da je bio dug Beograda, uračunali i razne postojeće i nepostojeće obaveza kako grada tako i gradskih preduzeća. Tačno je da su Ministarstvo finansija i Fiskalni savet saopštili da je dug Beograda na dan kada sam smenjen iznosio oko 400 miliona evra. Nikada se ne bih služio netačnom metodologijom koju je primenio SNS", navodi Đilas.

On dodaje da je u svom izlaganju "jasno rekao da u iznos od 50,4 milijarde nisu uračunate kamate i ostali troškovi, jer bi u tom slučaju ukupan iznos premašio 75 milijardi".

"I da naravno neću koristiti taj netačan obračun duga iako to i dan danas rade funkcioneri SNS-a. Da su moje tvrdnje istinite jasno pokazuje podatak da je u periodu 2013.-2020. država realizovala kapitalne projekte vredne 5,3 milijardi evra, a dodatno se zadužila skoro dva i po puta toliko - 12 milijardi evra! Sada vlast planira da u narednih 5 godina realizuju kapitalne projekte vredne 23,5 mlrd evra. Na osnovu čega bilo ko može da pomisli da ćemo se ukupno zadužiti manje od tog iznosa, odnosno da javni dug neće preći pedeset milijardi evra?", upitao je Đilas reagujući na izjavu Radosavljevića.

Đilas o povećanju javnog duga pisao MMF-u, Svetskoj banci i Evropskoj komisiji

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je u pismu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), Svetskoj banci, Evropskoj komisiji i parlamentarnim grupama u Evropskom parlamentu izrazio zabrinutost zbog, kako je rekao, rapidnog povećanja javnog duga Srbije.

"Javni dug Srbije je sa 15 milijardi iz 2012. godine narastao na 27 milijardi u 2020 godini, pri čemu nije jasno gde je taj novac završio jer je istom periodu okončan mali broj infrastrukturnih projekata od značaja za građane Srbije", naveo je Đilas u pismu u koje je agencija Beta imala uvid.

Istakao je da dodatni problem predstavlja "što se u prethodnih osam godina Srbija, po rastu privredne aktivnosti, nalazi na začelju zemalja regiona, pa je samim tim i udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) značajno veći nego 2012. godine".

"Međutim, najviše zabrinjava činjenica da je ovaj režim već ugovorio ili najavio zaduženje od dodatnih 23,4 milijarde evra, što će javni dug zemlje podići na nivo 50,4 milijarde evra, što je više od aktuelnog godišnjeg BDP-a Srbije", ukazao je Đilas.

Kako je ocenio, "struktura novog zaduženja predstavlja poseban problem pošto se gotovo isključivo radi o kreditima stranih vlada, sa lošijim uslovima finansiranja, na osnovu kojih se bez tendera i po značajno višim cenama angažuju izvođači iz zemalja kreditora".

Dug Srbije prema stranim vladama je, naveo je Đilas, sa 726 miliona evra u 2012. godini porastao na blizu 4,5 milijardi evra danas, "dok ova vlada budžetom, potpisanim i javno najavljenim sporazumima, planira da ga u narednom periodu poveća na čak 25 milijardi evra".

"Od tog iznosa, najmanje 13 milijardi evra će biti dug prema samo jednoj zemlji – Kini", naveo je u pismu Đilas.

Po njegovim rečima, taj nivo javnog duga je neodrživ i Srbija će "za samo nekoliko godina upasti u dužničku zamku zemalja koje se danas utrkuju da Srbiji odobre kredite sa uslovima značajno nepovoljnijim od tržišnih".

"Zbog nepovoljnih uslova, izostanka tendera, angažovanja stranih firmi i hroničnog kašnjenja u fazi izvodjenja, realizacija ovih projekata će dodatno usporiti privredni rast zemlje i ubrzati migraciju stotina hiljada mladih i stručnih ljudi, koji svoju budućnost više ne vide u Srbiji", istakao je Đilas.

On je, kako je naveo, "imajući u vidu interes Srbije i njenih građana, koji će u narednom periodu biti primorani da otplaćuju ove neracionalne dugove", apelovao na MMF, Svetsku banku, Evropsku komisiju i parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu da iskoristite svoj autoritet i pozitivno utiču na ekonomsku politiku vlade, "kako bi se zaduživanje zemlje sa jedne strane usporilo, a sa druge preusmerilo ka medjunarodnim finansijskim institucijama".

To je, po oceni Djilasa, jedan od osnovnih preduslova da Srbija izbegne "dužničko ropstvo i višegodišnju ekonomsku recesiju".

POVEZANE VESTI

Komentari (21)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ja

Najobičnije spinovanje! Đilas uračunava planirano zaduživanje u narednih 5 godina kao već postojeći dug i kaže da je dug Srbije 50 milijardi evra. Pritom, vrlo perfidno zaboravlja da spomene da će u tih narednih 5 godina biti i otplaćivanja duga i to u iznosu od oko 5 milijardi evra godišnje. Dakle, ne samo da dug Srbije nije 50 milijardi evra danas, već to neće biti ni za 5 godina, jer će, u tom periodu, biti otplaćeno ukupno 25 milijardi evra duga. Dakle, u najgorem slučaju, dug Srbije za 5 godina biće 25 milijardi evra, što ne samo da je manje nego danas, već će, zbog povećanja BDP-a u tih 5 godina (a najpesimističkij prognoze predviđaju rast od najmanje 20% u odnosu na današnji BDP) javni dug spasti na manje od 50% BDP-a - tačnije, dug će, u 2025. godine biti 48% BDP-a...

Mm

Mi smo sposobni da otplaćujemo 5mlrd € godišnje?! Vi stvarno nemate nikakvu predstavu o tome u kakvoj državi živite

ja

@ Mm Pa mi sada već otplaćujemo blizu toga. Za ovu godinu je odvojeno iz budžeta 505 milijardi dinara, što je nekih 4.3 milijarde evra...

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Dau Džons prvi put prešao prag od 30.000 poena 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vlast uverava javnost da je budžet razvojni, stručnjaci uzdržani u prognozama 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ministarstvo očekuje da vrednost srpskog IT tržišta dosegne 600 miliona evra 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

IATA: Gubitak avio-kompanija zbog korone mogao bi da bude 157 milijardi dolara 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Forum: Deo sledeće godine biće pod koronom, mnogi radnici će ostati bez posla 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Matić: Za uspeh telekomunikacionog sektora je ključan razvoj mreže 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Telekom isplatio međudividendu akcionarima - građanima po 68 dinara 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Grčki Forthnet zvanično postaje deo United Grupe 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Biznis

loader