Poljoprivrednici "beže" od osiguranja useva

Poljoprivrednici "beže" od osiguranja useva

Poljoprivrednici "beže" od osiguranja useva Izvor: N1, arhiva
(arhiva)

Zašto je srpskom poljoprivredniku lakše da ostane bez višegodišnjih prinosa nego da osigura svoj rod? U pitanju su nepoverenje i neinformisanost, kažu stručnjaci, pa je zbog toga samo 10 odsto useva osigurano.

Od 1. juna je na snazi Zakon o predžetvenom finansiranju koji omogućava poljoprivredniku da uzme kredit za narednu setvu, a da kao garanciju da upravo tu buduću setvu. Fabrika pod otvorenim nebom - to je njiva za poljoprivrednika. Ipak, nema krova pa nema ni zaštite. Potencijalnu štetu bi moglo da nadoknadi osiguranje. Moglo bi, kada bi ratari u to verovali.

"Da li će to biti sve ispoštovano do kraja? Mi smo imali uvek obećanja od banaka, od države, od svih. Uvek se tu nešto iskomplikuje", kaže poljoprivrednik iz Crepaje Živica Stojkov.

Komplikacija se manje, ali ipak boje, i mlađe generacije.

"Odlučili smo da osiguramo zbog vremenskih nepogoda, zbog grada, zbog požara. Uslovi su za sada dobri ali nismo sigurni koliko je to sigurno", navodi poljoprivrednik iz Crepaje Srđan Erski.

A ništa više nije sigurno, a najmanje vremenski uslovi.

"Ono što je karakteristično za 2014. godinu u vezi sa brojem elementarnih nepogoda - taj broj je bio za čitavih 14 odsto veći nego u 2013. godini. Zbog toga se treba osigurati jer je to jedini način da naplatite štetu", savetuje Lela Saković - www.sveoosiguranju.rs

Osigurati se može sve i od svega - suše, padavina, požara, groma, nižeg prinosa pa čak i pada cena.

"Cena zavisi od lokaliteta i vrednosti same proizvodnje u vreme žetve, odnosno berbe, a sve opet u zavisnosti od biljne vrste, a kreće se između dva do pet odsto", kaže Katarina Kaurin - Generali osiguranje.

Država učestvuje u finansiranju osiguranja sa 40 odsto, ali procenat osiguranih obradivih površina u Srbiji ne raste iznad 10 odsto.

Opširnije u prilogu Jovane Štetin.

00:00

Izvor: N1 info

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

sasa

iskustva iz poplava sa osiguravajucim drustvima i drzavom je sledece: osiguravajuca drustva su pristala (?????) da isplate premije tek kada je drzava povecala obavezno osiguranje za registraciju vozila za 40%! ovo je lopovska drzava, koju ucenjuju razni lobiji preko politicara iz vladajucih garnitura, tako da sve premije na kraju isplacuju gradjani preko komunalija, poreza, osiguranja itd. ovde, da bi se uredilo stanje, treba prvo smeniti vlast, pohapsiti i osuditi SVE kompromitovane politicare, a zatim preispitati sve licence svih banaka, uzvoznika, osiguranja, 'investitora' itd. ima ovde puno posla za nekoga ko voli svoju zemlju i narod, a ne za izdajnike, lopove i secikese koji se vec 25 godina smenjuju na vlasti u srbiji.

Igor

Mi imamo tzv. situaciju "duplo golo" - needukovani poljoprivrednici sa zastarelom mehanizacijom i malim prinosima po hektaru, a sa druge strane rasulo u ministarstvu poljoprivrede, mnoštvo nepismenih kadrova za ovaj posao, nezainteresovanost da se pomogne srpskom poljoprivredniku i korupcija. Lakše je uzeti dobar % od Albanca i uvoziti krastavce od njih, nego pomoći srpskom seljaku adekvatnom strategijom, jer za boljitak ove države mora da se radi.

Monteskie

Kada bi se smanjio rizik od grada, tada bi se lakše osiguravala poljoprivredna proizvodnja. Osiguravajuća društva često neće da osiguraju voćnjake i vinograde koje često tuče grad. Razlog je nadoknada velike štete, visoke premije koje boi se isplaćivale i rizik od gubitka zarade kod osiguravajućih kuća. Inače profitabilnost odpoljoprivrede nije visoka, ako se na to doda needukovanost naših proizvođača onda je jasno da smo daleko od Izraela i Holandije. Treba paralelno da se radi na dodatnom obrazovanju poljoprivrednika i zapošljavanju stručnjaka koji će davati savete i nadgledati proizvodnju. Zaposlimo zaštitare, agro-ekonomiste i inžinjere koji će raditi kao savetodavna služba i brzo će se videti rezultati koji će za 7-10 godina motivisati poljoprivrednike da rade na savremeni način. Ovako kako se radi od 1991. do danas, smo se stvara slika kod proizvođača da usmerava svoje dete da se školuje za državni posao - bilo koji.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.4849
USD 1 106.6590
CHF 1 107.6362
GBP 1 137.0406
AUD 1 72.9765
JPY 100 97.7981

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

RSE: Srbija nema uvid kako se troši ruski kredit za železnicu 10:38 h

10:38 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ministar Popović u Kini pozvao Huavej da otvori centar u Srbiji 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ilić: "Konstantin Veliki" imao lep period razvoja, planiramo nova ulaganja 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Usvojen rebalans budžeta Grada Beograda 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Raspisan tender za izvođenje radova na dva trga u naseljima Jakovo i Dobanovci 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Srbija zaradila milijardu evra od izvoza softvera i usluga 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

NBS: Devizne rezerve Srbije najveće od 2000. godine 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Petrović: Za privredni rast Srbiji neophodne reforme 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Biznis

loader