Nemački privrednici protiv ograničenja broja radnika s Balkana

Nemački privrednici protiv ograničenja broja radnika s Balkana

Nemački privrednici protiv ograničenja broja radnika s Balkana Izvor: N1

Na osnovu posebne uredbe, ljudi sa Zapadnog Balkana od 2016. mogu da rade u Nemačkoj. Sada Berlin želi da ograniči priliv te radne snage na 25.000 ljudi godišnje. Nemački privrednici se bune, piše DW.

„Izraz ne zvuči spektakularno, ali opisuje uspešan model nemačke migracione politike. Uredba o zapadnom Balkanu, koja je na snazi od januara 2016, otvorila je mogućnosti za zaposlenje u Nemačkoj za ljude iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, i istovremeno smanjila ilegalnu imigraciju“, piše Handelsblat. 

List dalje navodi da „od dodatne radne snage nisu profitirala samo preduzeća, već i nemački fondovi socijalnog osiguranja. Ipak, savezna vlada sada želi da ograniči priliv radnika iz tih zemalja. Ministarstva trenutno raspravljaju o nacrtu kojim bi se utvrdio godišnji maksimim od 25.000 radnika sa Zapadnog Balkana“.

Preti usko grlo posle krize

Taj nacrt je naišao na kritiku sa više strana, piše „Handelsblat“ i citira političara Zelenih Ditera Janekea koji kaže da je to „besmisleni, kratkovidi i potpuno pogrešan signal“.

Otpor se formira i u privredi, piše dalje nemački list. „Ahim Derks, zamenik izvršnog direktora Nemačke privredne komore (DIHK), kaže da posle krize, kada potražnja za kvalifikovanim radnicima ponovo poraste, predviđeni kontigent može postati usko grlo. Sličan stav ima i Savezno udruženje nemačkih udruženja poslodavaca (BDA)“, piše Handelsblat.

„Savezna vlada opravdava reformu s jedne strane činjenicom da postojeća Uredba ističe krajem godine, a s druge strane naglašava da velika potražnja za vizama predstavlja ogromno opterećenje za konzulate u državama Zapadnog Balkana. Dugo čekanje na vizu dovodi do nezadovoljstva poslodavaca i radnika, stoji u nacrtu predloga zakona.

Umesto određivanja kvote, političari bi trebalo da uvedu efikasnije procedure za izdavanje viza, kaže Derks iz DIHK, i dodaje da bi digitalizacija tu mogla značajno da pomogne“, navodi Handelsblat.

Traženo zanimanje: armirač

Potom list piše o važnom aspektu za nemačku javnost, naime da „studija eksperta za migracije Herberta Brikera i njegovih kolega sa Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) pokazuje da se strahovi u vezi s prilivom radnika sa Zapadnog Balkana nisu obistinili. Udeo nezaposlenih i primalaca socijalne pomoći među onima koji dolaze na osnovu Uredbe o Zapadnom Balkanu je najmanji u poređenju sa svim ostalim grupama migranata.

Građani Zapadnog Balkana su se takođe bolje snašli u pogledu stabilnosti zaposlenja i zarada. Više od polovine njih (54%) rade kao stručnjaci odnosno kvalifikovani radnici dok 42 procenata rade kao takozvani pomoćni radnici.“

Handelsbalt ističe da „zaposlenih sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj posebno mnogo ima u građevinskoj industriji, koja se snažno zalaže za produženje Uredbe. Centralna asocijacija nemačke građevinske industrije (ZDB) procenjuje da oko 50.000 građevinskih radnika sa Zapadnog Balkana radi na nemačkim gradilištima, uključujući i armirače, koje je teško naći u Nemačkoj. ZDB stoga pozdravlja činjenicu da je vladajuća koalicija produžila Uredbu o Zapadnom Balkanu.“

Administrativni problemi su rešivi

„Stručnjaci za migracije iz IAB u svojoj studiji takođe ističu da je nedostatak kapaciteta kod različitih državnih institucija ponekad dovodio do dugog čekanja na vizu i time ograničilo sprovođenje Uredbe o Zapadnom Balkanu. Situacija se pogoršala, posebno u odeljenjima za vize po konzulatima, koji trenutno zbog pandemije korone rade u smanjenom obimu“, navodi nemački list.

„Ali ti administrativni problemi su rešivi, naglašava političar Zelenih: Našim preduzećima je potrebna svaka moguća podrška, baš zbog krize koju je izazvala pandemija korone. Umesto hitno neophodnog jačanja nemačke privrede, promena Uredbe o Zapadnom Balkanu samo će doneti birokratiju i nepovoljnosti za naša preduzeća, kaže Diter Janeke“, čime Handelsblat završava članak.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Vlast najavljuje milijarde iz SAD, analitičari ukazuju na političke posledice 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Kompaniji premijerkinog brata 40 miliona evra od države, obezbeđenje napalo N1 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

SBB na sastanku sa predstavnicima SAD delegacije u Beogradu 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Kovačević o DFC: Srbiji potrebnije direktne strane investicije, nego zaduživanje 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ministar najavio nove propise za strance koji iz Srbije rade onlajn 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

APR: U prvoj polovini godine 3,5 odsto manje zahteva za građevinske dozvole 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

DW: Novi problemi u nemačkoj mesnoj industriji 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: U novembru prvi efekti dolaska DFC 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Biznis

loader