Brčerević: Pad BDP od 6,5 odsto je najveće smanjenje proizvodnje još od 1999.

Brčerević: Pad BDP od 6,5 odsto je najveće smanjenje proizvodnje još od 1999.

Brčerević: Pad BDP od 6,5 odsto je najveće smanjenje proizvodnje još od 1999. Izvor: N1
Fiskalni savet (arhiva)

Srbija je pod uticajem zdravstvene krize u drugom kvartalu ove godine, prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku imala pad bruto domaćeg proizvoda od 6,5 odsto, što je najveće smanjenje proizvodnje posle 1999. godine, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

"Najveći pad tokom prethodnih kriza bio je u drugom kvartalu 2009. godine, kada je bio gotovo upola manji nego sada i iznosio je 3,5 i u trećem kvartalu 2014. godine, kada je bio četiri odsto usled poplava i 'provalije' u kojoj su se nalazile javne finansije zemlje", rekao je Brčerević.

Istakao je da neka tumačenja rezultata iz drugog kvartala nisu bila objektivna, u šta spada izjava premijerke Ane Brnabić da je rezultat u drugom kvartalu bio mnogo bolji od očekivanja.

Pad BDP od 6,5 odsto nije bio iznenađenje, jer Fiskalni savet je, kako je rekao, prognozirao da će u drugom kvartalu 2020. pad BDP iznositi oko sedam odsto.

"Nije iznenađenje ni to da je pad proizvodnje u Srbiji u drugom kvartalu mnogo manji nego u većini drugih zemalja EU, gde je po prvoj proceni Evropskog statističkog zavoda pad BDP bio čak 14,4 odsto, preko dva puta dublji nego u Srbiji", rekao je Brčerević.

Razlog za manji pad proizvodnje u Srbiji nije to što se, kako je rekao, vode uspešnije ekonomske politike od drugih, već to što je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja.

U privredi Srbije, prema njegovim rečima, nije toliko veliko učešće delatnosti sa visokom dodatom vrednošću, poput autoindustrije, proizvodnje mašina i opreme i turizma, za kojima je u krizi snažno pala tražnja, već se ona u većoj meri oslanja na poljoprivredu, prehrambenu industriju, proizvodnju kućne hemije, koje u krizi nemaju pad.

Ocenio je da nije dobra praksa to što državni zvaničnici Srbije saopštavaju statističke podatke o privredi pre nego što ih objavi nadležna institucija RZS, što se potom koristi za pristrasno tumačenje podataka pre nego ih bilo ko vidi.

"Ako RZS ima spremne podatke nekoliko dana pre nego što se zvanično objave, ne vidim razlog zašto to oni prvi ne saopšte, a ako podaci nisu spremni, to je još veći problem, jer njihovo preuranjeno iznošenje u javnost može da napravi pritisak na RZS da se tome prilagođava", rekao je Brčerević.

Malo je verovatno i da Srbija, kako je rekao, izbegne pad BDP do kraja godine, što je najavila Brnabić.

"I Fiskalni savet očekuje da se do kraja godine situacija nešto popravi u odnosu na drugi kvartal u kom je trajalo vanredno stanje, ali to poboljšanje iz više razloga neće biti dovoljno da preokrene negativne ekonomske tokove", rekao je Brčerević.

Razlog zbog koga se očekuje da će se pad BDP produžiti do kraja godine je, kako je rekao, to što će neki delovi privrede, kao turizam, biti snažno pogođeni epidemijom tokom cele godine, što se ne očekuje brz oporavak zemalja EU u koje Srbija izvozi i što su značajno pale strane direktne investicije, koje su u prethodnim godinama bile važan pokretač rasta domaće privrede.

Drugi razlog je, kako je rekao, što će rezultati iz druge polovine godine porediti sa visokom bazom iz istog perioda 2019. godine, kada je BDP jednokratno povećan usled izgradnje gasovoda Turski tok, pa Fiskalni savet ne očekuje da će se 2020. godina završiti sa nultim rastom kao što najavljuje Brnabić, već sa recesijom, odnosno padom BDP od oko tri odsto.

"Problematična je i ocena da je zaposlenost u Srbiji nastavila da se povećava i u ovoj krizi", naveo je Brčerević.

Tačno je, kako je rekao, da se trend smanjenja zaposlenosti ne vidi u trenutno dostupnim podacima, ali je razlog to što se podaci o neformalnoj zaposlenosti, u kojoj je pad verovatno već počeo, objavljuju sa zakašnjenjem, a u formalnom sektoru isplaćuje se velika državna pomoć privredi za očuvanje radnih mesta.

Prema njegovim rečima, istekom te pomoći, pad zaposlenosti krajem godine i u formalnom sektoru, gotovo je izvestan.

Ekonomski je nemoguće, kako je ocenio, da se poveća zaposlenost, uz relativno dubok pad privredne aktivnosti, kakav ima Srbija.

Brčerević je rekao i da su preterane i ocene sindikata da će u krizi posao izgubiti više stotina hiljada radnika

"Precizne prognoze o broju radnika koji će izgubiti radno mesto još su nemoguće, ali mi za sada očekujemo da bi smanjenje BDP od oko tri odsto moglo da dovede do umerenog pada zaposlenosti od jedan do 1,5 odsto, što znači da bi tokom krize bez posla moglo ostati od 30.000 do 50.000 zaposlenih", rekao je Brčerević.

POVEZANE VESTI

Komentari (10)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

STEVAN

Kada je imenovan Glavni Ekonomista FISKANOG SAVETA ? GDE JE PRE RADIO. IMA LI NEKI CV ?

miroslav sarcanski

Podaci i ocene Fiskalnog saveta su tacni. Srbija je u 3. i 4. kvartalu 2019. podigla privredni rast preko gradjevinarstva, koje je poraslo za oko 40% u odnosu na 2018. Poseban "dragulj" je Turski tok za koji je direktor RZS izjavio da je rastu BDP-a doneo 700 miliona evra, iako ne znamo ni kolika je vredmost projekta, ko je vlasnik, ko se zaduzio, niti kakva je procena isplativosti. U silnoj zurbi da se poveca BDP, izostala je koordinacija sa Bugarima, pa ce oni svoju deonicu zavrsiti do kraja ove godine, a mozda i nikada ako se nastavi pritisak SAD. Sada treba "isterati" tu vrednost radova u gradjevinarstvu iz 2019., sto se cini kao nemoguca misija. S druge strane, svako forsiranje radova, znaci i nove kredite i povecanje ionako visokog javnog duga. Zameram fiskalnom savetu sto detaljnije ne istrazi projekat Turski tok , koji preti da postane veliki investicioni promasaj i gubitak za Srbiju!

Rade

Turski tok se zavrsava tek ovih dana. Montiraju se kompresorske stanice i merno regulaciona oprema.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

"Invazija" Kine na Evropu – u brojkama 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Amerikanci bogatiji nego ikada zahvaljujući pomoći države 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Kompanija iz Srbije dobila nagradu za najbolju platformu za banke 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Svetski finansijski skandal oko pranja novca, pominju se i investicije iz Srbije 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Oglašena prodaja nepokretne imovine Privredne banke Beograd 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mihajlović: Potpisan ugovor o rekonstrukciji barske pruge 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Socijalni forum: Srbija po realnom BDP na nivou iz 1980, velika nejednakost 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Poražavajuća statistika o poljoprivrednoj proizvodnji u srpskim selima 21.09.2020.

21.09.2020.  |  Biznis

loader