Šoškić: Političari koji su brži od zvanične statistike mogu da izazovu zabunu

Šoškić: Političari koji su brži od zvanične statistike mogu da izazovu zabunu

Šoškić: Političari koji su brži od zvanične statistike mogu da izazovu zabunu Izvor: N1

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je za Betu da nije dobro da bilo ko od državnih zvaničnika izlazi sa statističkim podacima koje još nije objavio Republički zavod za statistiku (RZS) ili neki drugi relevantni statistički organ u zemlji ili inostranstvu.

"To se, po pravilu, nikada ne dešava u dobro uređenim zemljama jer može da izazove nepotrebne zabune u javnosti i može se tumačiti kao vid pritiska na statističke organe u zemlji. Institucije koje se bave statistikom moraju biti sasvim nezavisne, stručne i kredibilne u svom radu", objasnio je Šoškić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da ostaje pri proceni da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti najbolja zemlja u Evropi, i da će on iznositi oko nule.

Vučić je na konferenciji za novinare rekao da će u drugom kvartalu ove godine neke evropske zemlje imati pad BDP-a i do 20 odsto, a da će u Srbiji verovatno pad biti 9,9 odsto.

Profesor Šoškić kaže da u vezi već nekoliko puta iznetih stavova naših zvaničnika o tome da je Srbija imala izuzetno dobar privredni rast u prvom kvartalu i da do kraja godine treba da očekujemo rezultat bolji od drugih zemalja, "treba da budemo obazrivi pre nego nas zahvati neosnovani optimizam i to iz nekoliko razloga".

"Prvo, iz kretanja BDP na kvartalnom nivou ne treba izvlačiti opšte zaključke jer je u pitanju kratak period i zbog toga se kretanje BDP-a posmatra, po pravilu, na godišnjem nivou. Ali ako neko već želi da tumači kvartalne podatke, treba imati u vidu da je, po podacima RZS, u prvom kvartalu ove godine došlo do pada BDP-a od 0,6% u odnosu na prethodni kvartal, tj. u odnosu na četvrti kvartal 2019. To je već govorilo o usporavanju privrednog rasta u odnosu na nekoliko dinamičnih kvartala iz 2019. godine", ocenio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, visoka stopa rasta u prvom kvartalu u odnosu na isti kvartal prošle godine, visoka je i zbog toga što je u prvom kvartalu prošle godine stopa rasta bila vrlo niska (2,7%) i bila je bila daleko ispod prethodnih očekivanja i najava za 2019.

"Prošle godine su 2, 3. i 4. kvartal imali značajno više stope rasta, otuda bi ove godine, i bez pandemije, stope rasta u tim kvartalima u odnosu na isti kvartal prošle godine verovatno bile niže", rekao je bivši guverner NBS.

Naveo je da iako još uvek bez zvaničnih procena iz RZS u vezi BDP-a u drugom kvartalu ove godine, zvanični podatak RZS o industrijskoj proizvodnji koja je u maju 2020. za 9,3 odsto niža u odnosu na maj 2019, već dosta govori o trendovima u privredi.

Podsetio je da kredibilne makroekonomske analize trenutno za Srbiju daju procene kretanja BDP-a u 2020 izmedju od -3 odsto (Međunarodni monetarni fond, Fiskalni savet) do -4 odsto (Bečki institut za međunarodne ekonomske studije), "pri čemu su mogući i lošiji scenariji odvijanja pandemije i sa još negativnijim uticajem na privredu".

On je ocenio da je Srbija zbog privredne zaostalosti, strukture svoje privrede, i vrlo niskog nivoa BDP-a po glavi stanovnika, po pravilu, nešto "otpornija" na privredne krize, i "verovatno će zbog pandemije imati manji pad ekonomske aktivnosti od nekih drugih zemalja".

"Radi se, pojednostavljeno, o tome da ukoliko ne proizvodite sofisticirane i skupe proizvode, već najveći deo BDP-a čine osnovne životne potrepštine kojih se ljudi teško mogu odreći, npr. neprerađena i prerađena hrana, električna energija i jednostavne usluge i proizvodi namenjeni domaćem tržištu, onda u takvim siromašnim privredama kriza ima manji negativan uticaj", kazao je Šoškić.

Profesor ističe da će u razvijenim privredama, koje proizvode skuplje i kompleksnije proizvode i usluge i koje mnogo više zavise od nesmetanih linija medjunarodne trgovine, i čija se potrošnja lakše može odložiti (trajna potrošna dobra kao npr. automobili, televizori, elektronika, bela tehnika i sl.) ili koje imaju razvijen turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj i proizvodne grane povezane sa ovim najugroženijim sektorima, pad ekonomske aktivnosti kao posledica pandemije biće, po pravilu, veći.

"Zbog toga MMF (World Economic Outlook, Jun 2020) očekuje u 2020. godini pad ekonomske aktivnosti u Evrozoni od -10,2 odsto a u zemljama u razvoju sa niskim dohotkom samo -1,0 odsto. Otuda, treba da budemo pažljivi ako se hvalimo da u pandemiji imamo manji ekonomski pad od drugih, jer to se može tumačiti i kao da se hvalimo što smo zaostaliji", rekao je prof. Šoškić za Betu.

POVEZANE VESTI

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

misko

Mi smo sirotinja proizvodimo, hleb, jaja, mleko, sljive... mi smo slabo razvijena ekonomija, nas standard je VEOMA nizak u poredjenju sa okruzenjem i sire, nazalost nemamo se vise skim ni porediti. Nevolje nastaju vec u 3 i 4 tromeseciju po BDP jer je 2019. g. AV spisako oko milijardu dolara na izgradnju turskog toka, a dali ce i kada poteci gas je VELIKO PITANJE. Tih novaca sada nema i to ce se NEGATIVNO odraziti po rast /pad/ BDP-a.

Miša

Ovo je samo granica u kojoj Fiskalni Savet treba da se kreće u prognozama.

"Finansista"

Odlicno pojasnjenje. Mislim da je Vucic skapirao da razbacivanje izrazima poput GDP, BDP i slicnih sto na srpskom sto na engleskom uz forsiranje procenata stvara utisak kod naroda o ne znam ni ja kakvom napretku i poboljsanju. Nas rast je mizeran vec godinama i trend ne da nedozvoljava plate od 900 eura 2025 kako je obecao predsednik SNS nego je moguce samo ako ponovimo rast Kine iz zlatnog perioda i bijemo odokativno receno 12 do 15% rasta godisnje! Mi sem nakon 2000. i promena nismo imali godinu sa krstenim rastom ako se sagleda pocetna tacka. Rast razvijenih ekonomija je usporen jer su vec dostigle jako visok nivo. Mi smo negde na granici donjeg srednjeg i viseg niskog dela razvoja ekonomije. Ono sto najvise ustvari plasi jeste to sto nama rast cena ne prati privredni rast ni rast plata pa cene rastu kao da mi imamo rast od 10%. Obicno je bilo da rast cena kaska za privrednim rastom, a kod nas obrnuto. Uz sve to kurs se drzi fiksno maltene i time se opravdavaju plate koje stagniraju dok sve ostalo raste u dinarima... Haos opsti.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Indijci na privremenom radu u Srbiji traže plate koje im duguju i povratak kući 13:20 h

13:20 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

DW: Nemački građevinari u problemu zbog manjka radnika sa Balkana 13:03 h

13:03 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: Isplata minimalca 7. avgusta, dodatni oslonac privredi 12:53 h

12:53 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Poplave nanele poljoprivredi u Prokuplju štetu veću od 22 miliona dinara 12:23 h

12:23 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Brčerević: Pad BDP od 6,5 odsto je najveće smanjenje proizvodnje još od 1999. 12:13 h

12:13 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Veliki pad broja turista u Nišu, 62,6 odsto manje nego u 2019. godini 12:01 h

12:01 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Deficit budžeta Srbije u prvoj polovini ove godine 304,8 milijardi dinara 10:49 h

10:49 h  |  Biznis

loader