Biznis i finansije: Oporavak slobodnih zona u Srbiji tek krajem 2021.

Biznis i finansije: Oporavak slobodnih zona u Srbiji tek krajem 2021.

Biznis i finansije: Oporavak slobodnih zona u Srbiji tek krajem 2021. Izvor: N1

Vanredna situacija u Srbiji i koronavirus potpuno različito su uticali na poslovanje slobodnih zona u Srbiji i kompanija koje rade u njima, od toga da u nekima nijedna kompanija nije prekidala proizvodnju, dok će u drugima normalizacija celokupnog poslovanja biti moguća tek krajem 2021. godine, piše mesečnik "Biznis i finansije".

U Srbiji trenutno radi 15 slobodnih zona u kojima posluje više od 200 kompanija iz različitih proizvodnih i uslužnih delatnosti, i to većinski domaćih, dok su svega četvrtina inostrane.

"Kompanije koje posluju na području slobodne zone Subotica radile su sa smanjenim kapacitetom, uz poštovanje svih mera i preporuka koje je Vlada Srbije propisala. Za uskršnje praznike nisu radili uopšte, ali to je njihova uobičajna praksa. Još uvek nemamo podatke o svakoj kompaniji pojedinačno, ali kriza izazvana Kovidom-19 će sigurno imati odredjene ekonomske posledice, a krajnji efekti će se videti po završetku godine", rekla je Branislava Stojković Marčetić, direktorka slobodne zone u Subotici, u kojoj sedam kompanija posluje u tom gradu, a jedna u Kikindi.

Od 10 kompanija koje rade u slobodnoj zoni Užice samo jedna je obustavila proizvodnju u periodu od 20 dana. To je bila firma "Atlas", koja se bavi proizvodnjim nameštaja, ali su i oni počeli da rade, medjutim, za sada sa 30 odsto kapaciteta.

"Firme su se brzo prilagodile radu u novim uslovima i sada sve zavisi od tražnje, prvenstveno u Evropskoj uniji, ali i brzine oporavka Italije, Nemačke i još nekih evropskih zemalja u koje se roba izvozi. Potpunu normalizaciju očekujemo krajem ove godine. Moja procena je da će ukupan promet u zoni biti umanjen za 10 do 15 procenata", smatra ;Mihailo Trnavčević, direktor Slobodne zone Užice, u kojoj trenutno radi oko 1.900 ljudi.

On je dodao da je u početku najviše problema bilo vezano za transport, jer nije bilo dovoljano kamiona, ali i zbog usporenog saobraćaja.

"Najviše su ugrožene industrije koje proizvode robu koja nije neophodna potrošačima u svakodnevnom životu. Na globalnom nivou najugroženija grana je turizam i sve druge oblasti vezane za putovanja", rekao je Trnavčević.

U Slobodnoj zoni Svilajnac trenutno posluju četiri kompanije u kojima je zaposleno oko 800 radnika. One nisu obustavljale rad ni kada je proglašena pandemija, ni tokom vanrednog stanja.

Ditrektorka te slobodne zone Tijana Jovanović je kazala da sada nije moguće dati objektivnu procenu o ukupnim posledicama za kompanije, ali procenjuje da će najugotroženija biti ugostiteljska industrija.

U Slobodnoj zoni Pirot situacija je potpuno drugačija. Od 22 kompanije samo četiri nisu prekidale proizvodnju. Nakon prvomajskih praznika još neke kompanije su započele rad, ali ne u punom kapacitetu.

U toj slobodnoj zoni problem imaju kompanije čiji su vlasnici bugarski državljani, bez privremenog boravka u Srbiji. Njima nije dozvoljen ulazak u Srbiju u uslovima vanrednog stanja, pa to i utiče na mogućnost ponovnog pokretanja proizvodnje.

"Nisu sve firme prestale da rade odjednom. Do prekida proizvodnje dolazilo je postepeno, smanjivao se obim proizvodnje sve do potpunog prestanka rada. U prve dve nedelje vanrednog stanja, manje od 20 procenata komapnija je obustavilo proizvodnju i pružanje usluga. Ali od treće nedelje i dalje, sve više firmi je obustavljalo rad, tako da ih je bilo 80 odsto koje nisu radile", rekao je direktor Slobodne zone Pirot Dragan Kostić, koji očekuje da će se poslovanje stabilizovati do juna ove godine.

Istakao je da je potpuni oporavak veoma teško predvideti, ali se očekuje da proizvodne firme u narednih šest do osam nedelja potpuno normalizuju poslovanje, dok će uslužne delatnosti kasniti za tri do četiri nedelje.

Na osnovu poslednjih dostupnih podataka, kako piše "Biznis i finansije", krajem 2018. godine u kompanijama u slobodnim zonama je bilo zaposleno nešto više od 35.000 ljudi, i to je u odnosu na 2017. godinu povećanje za skoro 25 procenata, ali većina drugih podataka pokazuje da je poslovanje slobodnih zona bilo lošije u odnosu na godinu pre toga.

Ukupna vrednost realizovanog prometa roba i usluga bila je manja za 5,45 odsto. Na ovo smanjenje uticalo je smanjenje vrednosti unosa repromaterijala i gotovih proizvoda, zatim smanjenje izvoza robe kao i manje prodate robe na tržištu Srbije.

Vrednost uvoza robe, u odnosu na 2017. godinu bila je manja za 7,58 procenata, pri čemu je uvoz repromaterijala manji za 7,33 odsto, dok je uvoz gotovih proizvoda manji za 10,33 odsto. Izvoz i plasman robe na tržište Srbije, kao i vrednost pruženih usluga u slobodnim zonama bili su manji u odnosu na 2017. godinu za skoro četiri procenta.

Izvoz robe proizvedene u slobodnim zonama u 2018. godini bio je manji za 2,14 odsto u odnosu na godinu pre, dok je izvoz strane robe, koja je uskladištena a zatim izvezena, manji za 34,27 posto. U ukupno ostvarenom izvozu učešće robe proizvedene u slobodnim zonama iznosilo je 98,49 procenta. Učešće strane robe, koja je uskladištena, a zatim izvezena, u ukupnom izvozu robe iz slobodnih zona iznosilo je svega 1,51 procenat.

Promet usluga u slobodnim zonama bio je veći za 38,83 odsto u odnosu na 2017. godinu. Usluge se uglavnom odnose na izdavanje poslovnog, proizvodnog i skladišnog prostora, kao i na ostale logističke usluge koje se pružaju korisnicima slobodnih zona. S druge strane, ukupna vrednost proizvodnje u slobodnim zonama u odnosu na 2017. godinu bila je manja za 2,69 odsto.

Podaci iz dostavljenih izveštaja pokazuju još i da su privredna društva koja upravljaju slobodnim zonama ostvarila neto dobit od 76.772.693 dinara, i da je to manje za 34 procenta u odnosu na 2017. godinu.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

N.N.

Ovi u Subotici zaboravili spomenuti koliko je ljudi dobilo otkaze

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Sindikati: RGZ digitalizacijom pretvoren u pekaru umesto u kredibilan servis 31.05.2020.

31.05.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Irig čeka na izmeštanje saobraćaja, Fruškogorski koridor i dalje samo "u najavi" 30.05.2020.

30.05.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Le Mer: Ekonomski cunami se već nadvio nad EU kao posledica epidemije 30.05.2020.

30.05.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Lufthanza pristala na kompromis Vlade i EU za pomoć od devet milijardi evra 30.05.2020.

30.05.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ljajić: Odluka Crne Gore o građanima Srbije imaće ekonomske posledice 30.05.2020.

30.05.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Nekoliko hiljada radnika na protestu ispred fabrike Renoa u Francuskoj 30.05.2020.

30.05.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vučić: Pruga Beograd-Budimpešta do 2024, bezbroj problema u projektima 30.05.2020.

30.05.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Srbija dobila pomoć EU, u rečnik državnog vrha vratila se vera u evrointegracije 29.05.2020.

29.05.2020.  |  Biznis

loader