Fiskalni savet: Zaduživanje države opravdano, treba odustati od 100 evra pomoći

Fiskalni savet: Zaduživanje države opravdano, treba odustati od 100 evra pomoći

Fiskalni savet: Zaduživanje države opravdano, treba odustati od 100 evra pomoći Izvor: N1
(arhiva)

Fiskalni savet ocenio je da je u načelu opravdano planirano veliko zaduživanje Srbije, veće od tri milijarde evra za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije koronavirusa, uz uslov da mere budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da budu sprovedene bez kašnjenja, ali se ocenjuje da Vlada Srbije treba da odustane od najavljene pomoći od 100 evra punoletnim građanima.

"Iako Fiskalni savet načelno podržava snažnu državnu intervenciju koja je u ovom trenutku i opravdana i potrebna, naša analiza pokazuje da uspeh planiranog programa presudno zavisi od sledeća tri činioca: da sve mere iz programa budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja", navedeno je u saopštenju.

Prema oceni Fiskalnog saveta "većina planiranih mera opravdana i u skladu je sa dobrom međunarodnom praksom, osim isplate 100 evra punoletnim građanima koja je potpuno neprimerena".

Mere koje su usmerene ka privredi i zaposlenima u privatnom sektoru odnose se na odlaganje poreskih obaveza, budžetsku pomoć za isplatu zarada i za povećanje likvidnosti, a koštaće budžet oko 2,5 milijarde evra i Fiskalni savet ih ocenjuje pozitivno.

"Trošak nesprovođenja ovakvih mera bio bi daleko veći od 2,5 milijardi evra. Međutim, najavljena isplata 100 evra svim punoletnim građanima Srbije koja će koštati budžet skoro 600 miliona evra (kojima budžet ne raspolaže) – višestruko je loša", naveo je Fiskalni savet.

Kako je objašnjeno, "ova mera je ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku) i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast".

"Nejasan je bilo kakav smisao politike koja defakto znači da će država pokloniti građanima po 100 evra tako što će ih pre toga zadužiti za tih istih 100 evra, ali s kamatom", naveo je Fiskalni savet i pozvao Vladu Srbije da odustane od ove mere.

Država trenutno nema dovoljno sredstava da ispuni planirane ekonomske mere

Fiskalni savet je ukazao da će planirane mere koštati poreske obveznike više od tri milijarde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize".

"Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.

Podseća se da je Ministarstvo finansija procenilo da će fiskalni deficit u 2020. godini (uključujući i planirani paket mera) iznositi devet odsto BDP-a, što Fiskalni savet smatra objektivnom procenom, ukoliko se kriza završi do leta.

To znači, objasnili su iz Fiskalnog saveta, da će budžet osim 3,1 milijardu evra, koliko će ga koštati planirani paket mera, imati i dodatni deficit od oko milijardu evra usled očekivanog pada privredne aktivnosti (Ministarstvo finansija procenjuje pad BDP-a od oko dva odsto).

Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu.

Dakle, ukupne obaveze koje mora da finansira država tokom 2020. iznosiće nešto više od sedam milijardi evra, a samo manji deo toga, odnosno nešto više od 500 miliona evra, država može da finansira iz svojih rezervi (depozita), naveo je Fiskalni savet.

"Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na međunarodnom tržištu kapitala.

Iz Fiskalnog saveta su ozbiljnost problema ilustrovali podatkom da je već više od 90 zemalja zvanično zatražilo finansijsku i stručnu pomoć od MMF-a.

Srbija kasnila nekoliko nedelja sa definisanjem ekonomskih mera

Članovi Fiskalnog saveta smatraju da bi Vlada Srbije morala da efikasno usvoji sve neophodne uredbe za sprovođenje nespornih mera i da do kraja definiše delove paketa koji nisu precizirani.

Naveli su i da je Srbija kasnila nekoliko nedelja u definisanju mera za ublažavanje nepovoljnih ekonomskih posledica u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja, što je uz mane imalo i prednosti, jer je najveći deo pripremljenog paketa, izuzimajući deo o isplati 100 evra punoletnim građanima, načelno u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i preporukama relevantnih institucija poput MMF, ali smatraju da vremena za dalja odlaganja više nema.

U Fiskalnom savetu su ukazali da odlaganje sprovođenja mera povećava rizik prekomernog rasta nezaposlenosti i širenja nelikvidnosti.

"Praktično jedina planirana mera koja odmah stupa na snagu jeste odlaganje plaćanja nameta na rad, a ukoliko bi se druge mere efektuirale tek sredinom maja, kao što je prvobitno najavljeno za budžetsku isplatu minimalnih zarada, to bi se za veliki broj preduzeća moglo ispostaviti kao prekasno", naveo je Fiskalni savet.

Postoji kapacitet da se kriza izdrži bez makroekonomskih nestabilnosti

Fiskalni savet je naveo da će pandemija koronavirusa nesumnjivo imati "snažan negativan ekonomski uticaj na dobar deo privrede i građana Srbije, ali i na javne finansije zemlje", ali se ocenjuje da uz odgovoran pristup Vlade, javne finansije Srbije imaju kapacitet da se izbore sa tekućom krizom.

Dodaje se i da će učešće javnog duga u BDP-u tokom ove godine najverovatnije da se poveća za više od 10 procentnih poena, odnosno na više od 60 odsto BDP-a , "što je neodrživo visok dug za Srbiju koji će morati u narednim godinama da se smanjuje na ispod 50 procenata BDP-a odgovornom fiskalnom politikom.

"Fiskalni savet ipak ocenjuje da Srbija trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu bez makroekonomskih nestabilnosti", navedeno je u analizi uz želju da se nadležna ministarstva usmere na važne korake, kako bi načelno dobar plan Vlade Srbije ostvario očekivani efekat.

Sve informacije o koronavirusu čitajte u našem Blogu uživo i na stranici Koronavirus.

POVEZANE VESTI

Komentari (33)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Cirkus made in Srbija

Eeeeeee navikli smo mi na šargarepe. Vladalac nas je lagao od prvog dana još od 2012. godine tako da je blam za njega śto se služi trikovima i neistinom.

Drz-te-se

Ko je jos pa poverovao da cemo fobti stotku?

vidoje

ama baš niko

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Savet za borbu protiv korupcije i dalje bez izjašnjenja u vezi sa Telekomom 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Usred epidemije otvoren tržni centar "Galerija", kupce nije uplašila korona 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Raspisana nabavka za izradu projekta stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

SKGO: EU do sada lokalne samouprave u Srbiji pomogla sa više od 33 miliona 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Najveći tržni centar u regionu "Galerija" otvoren u Beogradu na vodi 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

U Srbiji u septembru 43,1 odsto manje turista nego u tom mesecu 2019. godine 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Industrijska proizvodnja u septembru veća nego u tom mesecu 2019. za 4,6 odsto 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Veći promet robe u trgovini na malo u Srbiji 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

loader