Mali: Program mera za privredu i građane u vrednosti od 5,1 milijardu evra

Mali: Program mera za privredu i građane u vrednosti od 5,1 milijardu evra

Izvor: N1

Ministar Siniša Mali, predstavljajući paket mera, naveo je da je njegova vrednost 5,1 milijardu evra, što je polovina godišnjeg bužeta, odnosno 11 odsto BDP. Sastoji se od mera poreske politike, direktne pomoći zaposlenima, prevashodno u privatnom sektoru, direktnoj podršci likvidnosti privrede i direktne pomoći svakom punoletnom građaninu u novcu. Ono što želimo je da u što kraćem periodu naša ekonomija stane na noge, naveo je. Mali je rekao i da će, ukoliko bude potrebe, država ponovo reagovati.

Preneo je da su na paketu mera radili desetak dana i da nisu želeli da izlaze brzo s njim.

Kaže da mere imaju za cilj očuvanje stečenog nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima koja su najviše pogođena krizom - preduzetnici, mikro i mala preduzeća.

U proteklih desetak dana Vlada je dobila sugestije i preporuke brojnih organizacija i udruženja, pročitali smo ih, sasluišali, videli i najveći broj smo i uvrstili u predlog mera, rekao je Mali, zahvaljujuću svima koji su izneli predloge.

Ove mere nisu prve koje su Vlada i Narodna banka Srbije preduzele, rekao je Mali podsećajući da je doneta odluka da se trajno poveća plata zdravstvem radnicima 10 odsto, da je doneta odluka o  jednokratnoj pomoći penzionerima od 4.000 dinara. Mali je rekao da će 10. aprila penzioneri dobiti celokupan iznos penzije uvećan sa 4.000 dinara jednokratne pomoći. Zatim, podsetio je da je NBS  donela odluku o moratorijumu na kredite i finansijski lizing u periodu od 90 dana, da je donela odluku da se smanji referntna stopa za 0,5 odsto što je, kako ocenjuje ministar, umnogome doprinelo održavanju likvidnosti na tržištu i poboljšanju finansijskog položaja preduzeća u Srbiji.

Mere je trebalo da iznese predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je ministar Mali, na konferenciji za novinare izjavio da se Vučić ne oseća dobro, ali da će se javnosti obratiti u narednih 48 sati.

 Mali je istakao da se radi o globalnoj krizi, sa kojom se suočava skoro svaka zemlja sveta, i dodao da "Srbija, u odnosu na veliki broj zemalja i u odnosu na neke prethodne krize, ovu krizu čeka i bori se nikada ekonomski jača".

Imamo stabilne javne finansije, imamo novca, zato idemo sa ovim merama danas, da najveći deo krize upravo država preuzme na sebe, kako bi privreda sa što manje posledica prošla kroz ovu krizu, naveo je. "Pre samo par godina Srbija je bila na ivici bankrota, tada su preduzete reforme i hrabre mere koje je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, tada kao predsednik Vlade, i kao posledica tih mera imamo već četiri godine suficit u budžetu, imamo javni dug koji je ispod 50 odsto BDP, danas je Zavod za statistiku izašao sa podatkom da nam je industrijska proizvodnja u februaru bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine..."

Mali je rekao da je ovaj plan mera sa kojim danas izlaze upravo rezultat tih reformi - "da u ovom trenutku imamo dovoljno prostora, imamo zdrave finansije i dovoljno novca da našoj privredi i zaposlenima pomognemo onda kada je ta pomoć najpotrebnija".

"Paket mera koje predlažemo je u vrednosti od 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara, tj. polovina našeg godišenjeg bužeta, 11 odsto BDP i nemate mnogo zemalja na svetu, možete na prste da ih nabrojite koje imaju, u odnosu na veličinu svoje ekonomije, jači i obimniji program pomoći", rekao je Mali.

Ministar finansija je naveo da je program podeljen na četiri dela: mere poreske politike, direktna pomoć zaposlenima, prevashodno u privatnom sektoru, direktna podrška likvidnosti našoj privredi i direktna pomoć svakom punoletnom građaninu u novcu, nakon ove krize.

Prva mera je, kaže Mali, "odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, a najmanje za period od tri meseca, zatim odlaganje plaćanja poreza na dobit za drugi kvartral 2020. i oslobađanje od PDV za sve one koji doniraju na teritoriji Republike Srbije. Ukupna vrednost ovih mera je negde oko 1,3 milijarde evra, kaže Mali, dodajući da je to bio najveći zahtev gotovo svih privrednih subjekata.

"Država na sebe preuzima doprinose i poreze na zarade i time ohrabrujemo naša preduzeća da plaćaju NETO zarade svojim zaposlenima i da zadrže punu zaposlenost", rekao je Mali.

Svim preduzećima dajemo mogućnost da te obaveze isplate u 24 jednake rate ali ne pre početka januara 2021, dodao je.

Druga mera je direktna pomoć svim preduzetnicima, paušalcima, mikro, malim i srednjim preduzećima u iznosu od tri minimalne zarade. "Dakle, svakom zaposlenom u tim preduzećima će država uplatiti nešto više od 90.000 dinara, oko 750 evra, tokom naredna tri meseca, direktno na račun, da lakše i brže prebrodimo ovu krizu", dodao je Mali. U ovoj grupi ima više od 900.000 ljudi, tu su pekari, frizeri, taksisti, krojači, sve zanatlije, dodao je.

Zatim, rekao je da će država dati podršku od 50 odsto minimalne zarade za zaposlene u velikim preduzećima, tj. za one zaposlene koji su poslati na prinudni odmor, tj. dobili rešenje o prekidu rada, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada. Mali je objasnio da su se odlučili za 50 odsto, jer "po Zakonu o radu, kada dobijete rešenje o prekidu rada u velikim preduzećima, poslodavac ima obavezu isplate 60 odsto proseka zarade u proteklih 12 meseci". Sa ovih 50 odsto minimalne zarade, mislim da je to prava pomoć da se to prebrodi, naveo je.

Vrednost ove direktne pomoći je 97,3 milijarde dinara, kaže.

Mali je rekao da se 2,2 miijarde evra izdvaja za likvidnost. Dakle, kaže, radi se o programu za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstava i zadruge koje su registrovane u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije. "A takođe idemo sa garantnom šemom koju dogovaramo sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra, dakle krediti iza kojih stoji država, u kojima banke nemaju rizik, a preduzetnici će taj novac dobiti za obrtna sredstva, za likvidnost".

I četvrta mera je direktna pomoć svakom punoletnom građaninu. "Izdvojićemo oko 70 milijardi dinara iz buidžeta i svakom punoletnom građaninu isplatiti, u dinarskoj protivvrednosti 100 evra... Ovo je veliki znak podrške, želja da unesemo jednu dozu optimizma, da pokažemo koliko je država Srbija u ovom trenutku jaka... Sa ekonomskog gledišta, to je dobro, naravno za povećanje potrošnje, za likvidnost u okviru sistema, a i ovo je način da mi kao odgovorna država podržimo građane da zajedno prođemo kroz ovu krizu".

Mere ne važe za one koji su otpustili više od 10 odsto radnika

Izvor: N1

Ovaj program se, istakao je, neće primenjivati na ona preduzeća koja su od datuma proglašenja vanrednog stanja smanjila broj zaposlenih na više od 10 odsto. "Više puta smo apelovali i molili privrednike da ne otpuštaju zaposlene, da će država pomoći, evo danas smo izašli sa programom".

Kaže da će se program finansirati tako što - prvo, ima dovoljno rezervi u budžetu, drugo, da će se premeštanjem pojedinih apropijacija obezbediti jedan deo novca, a drugi deo novca će država  obezbediti na tržištu kapitala, domaćem i međunarodnom. U narednih 10 dana Vlada će uraditi uredbu, da postoji zakonski okvir za ove mere, naveo je.

U javnom sektoru nema smanjenja plata, nema otpuštanja, nema smanjenja penzija, rekao je i dodao da će država, takođe, sve obaveze iz ugovora sa privatnicima ispoštovati.

Mali je rekao da krizu prate i analiziraju i da ne isključuju moguićnost da reaguju po sektorima, da najugroženijima pomognu u narednim mesecima, da će videti ko će to biti - ugostitelji, povrtari, mlekari...

Imamo i posebnu grupu koja se bavi korporativnim obveznicama, rekao je Mali i dodao da se radi na tome da se regulativa, koja je, kako i sam kaže, komplikovana sada, pojednostavi, kako bi se velikim preduzećima otvorio još jedan vid za finansiranje.

Ono što želimo je da u što kraćem periodu naša ekonomija stane na noge, i da nastavimo da rastemo po onim stopama rasta po kojima smo to radili pre samo par nedelja, naveo je.

Poručio je, na kraju, građanima da ostanu kod kuće, čuvaju svoje zdravlje i zdravlje svojih najmilijih.

"Ako bude bilo potrebno - reagovaćemo ponovo"

Na pitanje novinara N1 da li će biti smanjenja obavezne rezerve, odnosno da li je to Vlada to preporučili NBS, Mali kaže da je NBS nezavisna institucija, i da oni Jorgovanka Tabaković i njen tim  "sjajno taj posao", da je siguran da NBS prati stanje na tržištu kapitala i da će videti kako će reagovati.

Na pitanje novara N1 koliko će finansiranje ovih mera biti finansirano iz budžeta, koliko zaduživanjem - po kojoj ceni to zaduživanje može da se ostvari i hoće li to možda kasnije, ukoliko se kriza prolongira, dovesti, Mali je rekao "da u ovom trenutku ima dovoljno prostora i novac koji ćemo dobiti na tržištu kapitala, domaćem i stranom, će biti takav da ni u jednom trenutku javni dug neće biti iznad 60 odsto, što je nivo iz Mastrihta, koji je definisala EU kao dovoljan i siguran nivo za održiv rast i razvoj a da imate sigurne i stabilne finansije na duži rok".

Vrlo brzo ćemo izaći sa time koliko ćemo iz budžeta, koliko na međunarodnom, koliko na međunarodnom tržištu, ta struktura (finansiranja paketa) će biti poznata kad uradimo sve analize, rekao je Mali.

Koliko bi država kupovala korporativne obveznice, ukoliko ne bude interesenata privatnih fondova, kaže da se ne zna u kom obimu će država učestvovati jer se ne zna šta će biti u ponudi i da je sada akcenat na rešavanje regulative kako bi onaj ko želi, mogao da izađe brzo i efikasno na tržište.

Na pitanje N1 postoji li neki novi rezervni paket, ukoliko se kriza nastavi, Mali je rekao da se prati šta se dešava na tržištu. U ovom trenutku smo sve što je privredi, kad su u pitanju informacije i podrška države, bilo potrebno pokrili. "Da li će biti potrebno više - da, da li smo spremni - apsolutno jeste. Kako ćemo - u ovom trenutku ne mogu da vam kažem, gledaćemo, slušamo, pratimo šta se dešava u svetu i naravno kod nas, i ako bude bilo potrebe - ponovo ćemo reagovati", rekao je Mali.

POVEZANE VESTI

Komentari (46)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ја сам

По ком правном основу су ове мере валидне?

Dragan

Ispravite me ako gresim: 5,1 milijardi e po 118 dinara u najgorem slucaju je oko 601,8 milijardi dinara sto je 6,5 milijardi dinara manje od onoga sto pominju. To je oko 55 miliona evra koji nestaju??!

Gero TZ

@ Srednji kurs NBS je 117,50 dinara za evro te je 5,1 M€ = 599 milijardi dinara. On kaže da je to 50 % državnog budžeta a državni budžet za 2020-u je 1.314,5 milijardi dinara ili 11,2 M€. Čovek ne zna ili laže, biće da je i jedno i drugo.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Savet za borbu protiv korupcije i dalje bez izjašnjenja u vezi sa Telekomom 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Usred epidemije otvoren tržni centar "Galerija", kupce nije uplašila korona 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Raspisana nabavka za izradu projekta stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

SKGO: EU do sada lokalne samouprave u Srbiji pomogla sa više od 33 miliona 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Najveći tržni centar u regionu "Galerija" otvoren u Beogradu na vodi 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

U Srbiji u septembru 43,1 odsto manje turista nego u tom mesecu 2019. godine 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Industrijska proizvodnja u septembru veća nego u tom mesecu 2019. za 4,6 odsto 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Veći promet robe u trgovini na malo u Srbiji 30.10.2020.

30.10.2020.  |  Biznis

loader