Privrednici predložili državi mere za izlazak iz krize

Privrednici predložili državi mere za izlazak iz krize

Privrednici predložili državi mere za izlazak iz krize Izvor: Shutterstock
(ilustracija)

Dok se čeka da državni krizni štab zadužen za ekonomiju narednih dana saopšti koje korake će napraviti kako bi pomogao privatnom sektoru u vreme epidemije koronavirusa, privredne organizacije napravile su svoje predloge.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pozvala je sve svoje članove da učestvuju u kreiranju predloga mera i da ih dostave mejlom na adresu [email protected].

Ova organizacija za sada je objavila deset mera, koje su, kako navode, preliminaran predlog. Te mere su:

1. Privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade ili uvođenje odloženog plaćanja svih dažbina u vezi sa zaradama, bez zaračunavanja kamata, za preduzetnike, mikro i mali i srednji privredni sektor.

2. Omogućiti pristup jefitnim ili beskamatnim kreditima zbog očuvanja likvidnosti i refinansiranja obaveza, uz mogućnost odobravanja grejs perioda za otplatu novih pozajmica.

3. Jednokratna finansijska podrška za kompanije i preduzetnike koji posluju u najosetljivijim sektorima i beleže znatan pad prihoda, kao i za pojedince koji su ostali bez posla. Ili moratorijum na otplatu kredita bankama i svih dažbina državi od najmanje tri meseca.

4. Sprečiti rast cena kroz odgovarajući sistem korišćenja robnih rezervi i pojačan inspekcijski nadzor uz uvođenje kontakt centra za građane i privredu.

5. Oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade u prvoj godini poslovanja proširiti i na preduzetnike paušalce, kako bi se podstaklo samozapošljavanje.

6. Omogućiti jednostavnije, elektronsko angažovanje sezonskih radnika u sektorima poput turizma, kao i za privremene poslove pomoć u kući, kurirski poslovi, čuvanje dece...

7. Stimulisati bezgotovinsko plaćanje putem medija i eventualno smanjenje ili povraćaj dela PDV-a u slučaju plaćanja karticama, što je mera za smanjenje širenja epidemije, a održavanje legalnih tokova ekonomije.

8. Uvesti javne radove kao podsticaj zapošljavanja ranjivih grupa.

9. Uvesti produženo porodiljsko odsustvo i vaučere za angažovanje osoba za pomoć u kući oko čuvanja dece, kako bi se zaposleni roditelji nosili sa zatvaranjem škola;

10. Uspostaviti poseban fond za finansijsku podršku lokalnim samoupravama čije su stanovništvo i privreda najviše pogođeni epidemijom.

AmCham predložio pet mera

Smanjenju negativnih efekata na ekonomiju Srbije pokušava da doprinese i Američka privredna komora (AmCham). Predložili su pet opštih mera, kao i one specifične za mala i srednja preduzeća, za posebno pogođene sektore, za zdravstvo, mere monetarne politike, kao i način na koji mogu da se pojednostave administrativne procedure.

Kao opšte mere ova Komora navodi:

1. Smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronavirusa.

2. Oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.

3. Umanjenje od 50 odsto na akontaciju poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike uz plaćanje prema godišnjem obračunu sledeće godine.

4. Obustava obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju.

5. Nesmetan prekogranični transporta robe i usluga. AmCham preporučuje Vladi da hitno otpočne pregovore i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje.

Mera za mala i srednja preduzeća, prema AmChamu, bila bi manji porezi i doprinosi za 50 odsto za paušalce i hitno obezbeđivanje garancijskih šema za kredite namenjene održavanju likvidnosti pogođenih malih i srednjih preduzeća.

Za posebno pogođene sektore, poput turizma, predlažu obustavu plaćanja akontacije poreza na dobit za 2020. godinu, smanjenje poreza na imovinu do 50 odsto i refundiranje i pokrivanje dela troškova plaćenog odsustva za vreme prekida ili smanjenja obima rada zbog epidemije.

Kao specifičnu mera za zdravstvo, ova poslovna asocijacija predlaže izuzimanje lekova koji ne mogu da se prometuju na teritoriji naše zemlje iz Odluke o zabrani izvoza lekova.

Kao meru koja bi pomogla monetarnoj politici, Američka privredna komora navodi - dodatna “injekcija” likvidnosti bankama, u vidu smanjenja obavezne rezerve, proširenja kolaterala za repo operacije ili kroz omogućavanje korišćenja zaštitnih slojeva kapitala, kao i odgovarajući tretman potraživanja u moratorijumu sa stanovišta prudencijalnih standarda.

Kada je reč o pojednostavljenju administrativnih procedura, predlog je da se omogući elektronsko otvaranje bolovanja, prijave prebivališta i rada od kuće.

Do ovih predloga Komora je došla kvantitativnim istraživanjem u kojem su učestvovale 74 kompanije, dok je u kvalitativnom bilo njih 40 od ukupno 200 koliko ih ima u ovoj organizaciji.

POVEZANE VESTI

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vladimir

Za privatna preduzeća koja rade za javni sektor najveći problem je prestanak plaćanja od strane države. Sa više strana stižu vesti da su javna preduzeća ograničila plaćanja na "najneophodnija" u koja se ne ubrajaju plaćanja ka izvođačima radova. To znači da mi privrednici nećemo moći da naplatimo svoja potraživanja od države tako da nećemo moći ni mi da plaćamo svoje obaveze ka dobavljačima, bankama, radnicima i naravno državi koja od naših plaćanja puni budžet. Trenutno su na plaćanja stigli poslovi koje smo radili u januaru ali se oni ne plaćaju. Da ne pominjem radove iz februara i marta koji će takođe brzo stići na naplatu. Ukoliko se plaćanja iz budžeta preko javnih preduzeća ka privatnom sektoru u što hitnijem roku ne nastave privatni sektor neće biti u stanju da plaća svoje obaveze i praktično dobar deo tog istog novca vrati u budžet.

Bubuleja

Javna preduzeca i ustanove su dobar deo svojih zaposlenih poslala kuci do okoncanja vanrednog stanja. Nije posteno da ti koji sede kuci primaju platu kao i oni koji dolaze da rade. Dakle njima isplacivati polovinu plate i onda ta sredstva preneti zaposlenima iz privatnog sektora kojima je nalozeno da zatvore firme. Eto, resenje je jednostavno, nece se dodatno opterecivati budzet, a radnici ce zadrzati radna mesta.

sasa

Kako ce to da resi problem opstanka privrede u uslovima smanjene ekonomske aktivnosti? Po tebi dakle nije problem sto neko preduzece ne moze da ostvari dobit za isplatu plata, nego je problem sto neki zaposleni sede kuci i dobijaju platu a neki idu na posao... E pa, samo tako razmisljaj, i ostadosmo svi bez posla, radeci za drzavu i vladajucu stranku - nema posla ako nisi clan stranke, tako je bilo i ostalo, i zato je nas spas u privatnom sektoru, a drustveno gledano, i gradjani ce jacanjem privatnog sektora da se oslobode zavisnosti od vladajucih stranaka i drzavnih poslova i pocece da glasaju na izborima glavama a ne praznim stomacima Lepu nam ti buducnost zelis... ekonomska propast i robovanje

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Četvrta međunarodna stručna konferencija Biznis na štiklama 20:24 h

20:24 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Malinović: Cena voća i povrća se formira na dnevnom nivou 19:57 h

19:57 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vesić: Prosečna plata u Beogradu u martu 74.491 dinar 19:54 h

19:54 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Pojedini penzioneri još bez 100 evra, neki građani nisu uspeli ni da se prijave 19:17 h

19:17 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Nemačka ekonomija i zvanično ušla u recesiju, pad BDP-a od 2,2 odsto 15:41 h

15:41 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Izrada tehničke dokumentacije za izgradnju saobraćajne veze Borska-petlja Lasta 15:22 h

15:22 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Postignut načelan dogovor o spasavanju Lufthanze vredan devet milijardi evra 14:13 h

14:13 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Prosečna plata u Srbiji u martu 59.681 dinar 13:03 h

13:03 h  |  Biznis

loader