Šoškić o Komercijalnoj: Postignuto ono što u ovom trenutku može da se dobije

Šoškić o Komercijalnoj: Postignuto ono što u ovom trenutku može da se dobije

Izvor: N1

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu, govoreći o prodaji Komercijalne banke, kaže da se čini da je postignuto ono što je moglo na tržištu, u ovom trenutku, da se dobije. "Mislim da je čak važnije od neposredne cene da li smo dobili kredibilnog, solidnog bankara na dugi rok na našem tržištu. Lično mislim da jesmo", rekao je u Danu uživo. Ne očekuje bitne promene za klijente Komercijalne banke.

Komercijalnu banku, koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji, kupiće Nova ljubljanska banka (NLB) u kojoj država Slovenija ima udeo od 25 odsto.

Vlada i NLB banka su doneli odluku o prihvatanju ponude i sada samo preostaje potpisivanje ugovora o kupoprodaji 83,23 odsto akcija Srbije u Komercijalnoj banci.

Na pitanje da li je država napravljen dobar posao, Šoškić kaže da u ovom trenutku to nije jednostavno reći. "Dobro je da je otpočet posao priveden kraju. Da li je ta banka, teoretski, mogla da vredi nešto više to je otvoreno pitanje, ali treba biti svestan činjenice da bilo gde na čitavom jugoistoku Evrope nije jednostavno prodati banku. Banke nisu tako tražene i tako profitabilna imovina i kompanije, kao što su ranije bile, pre 10-ak i više godina, pre svega 2008. godine, kad je ovo tržište percipirano kao neko koje će biti izuzetno profitabilno i donositi prinose stranim investitorima u bankarstvu", navodi gost N1, dodajući da je tako i bilo, ali da su se vremena promenila.

Govoreći o tome koliko će ostati državi za banku koja ostvaruje profit od 74 miliona evra godišnje, Šoškić kaže da je svaki od investitora imao priliku da proceni koliko vredi kompanija, navodeći da se čini da naša država prihvata zapravo najbolju ponudu.

"Realno mislim da je postignuto ono što je moglo na tržištu, u ovom trenutku da se dobije. Mislim da je čak važnije od neposredne cene da li smo dobili kredibilnog, solidnog bankara na dugi rok na našem tržištu. Lično mislim da jesmo, i dobili smo nekoga ko neće da podigne stepen koncentracije na domaćem bankarskom tržištu, što uvek postoji mogućnost kad veliku banku prodate nekoj velikoj banci, postoji mogućnost da neko postane suviše veliki na jednom tržištu, time diktira uslove na ukuponom tržištu i smanji konkurenciju", navodi profesor.

Na konstataciju da je NLB imala svoje probleme u bliskoj prošlosti, Šoškić kaže da je ona sada restrukturisana i,  kako čujemo, ima ambicije da bude stabilni bankarski učesnik na tržištui jugoistočne Evrope. Upitan da li NLB ima para za to ili će morati da radi neke nove dokapitalizacije, s obzirom na to da je ovo krupna investicija za njih, Šoškić kaže da je to pitanje koje bi trebalo pre svega da zanima regulatora u Sloveniji. "Da li banka sa njihove teritorije akvizicijom strane banke ili neke druge banke, vrši sopstvenu dekapitalizaciju do nivoa koji je može ugroziti njenu supstancu. Treba imati u vidu i ne zaboraviti da su u pitanju odvojena pravna lica, da nas zanima pre svega kapitalizovanost i stabilnost domaće banke, a njena matična banka - naravno, važno je da bude solventna i solidna, ali je to ipak poseban bilans koji neće nužno biti u direktnoj vezi", navodi gost Dana uživo.

Na konstataciju da se, kada matična banka zapadne u probleme, dešava da se povlači iz svojih investicija, Šoškić navodi da nije realno očekivati da, ako se neko opredelio da kupi banku, da je to uradio na način da ugrozi sopstveno poslovanje na matičnom tržištu. Veruje da to neće biti slučaj.

"Treba imati u vidu da svaki put kada dođe do opadanja kapitalne adekvatnosti banke na bilo kom tržištu, banka ima načine da to podigne, uvek se može potražiti dodatni kapital, uvek se mogu smanjiti elementi imovine na domaćem tržištu i podići kapitalna adekvatnost", kaže Šoškić.

Ne očekuje pad kamatnih stopa niti bitne promene za klijente Komercijalne banke

Smatra da ne treba očekivati neke bitne promene i bitno drugačije okolnosti što se tiče štediša i klijenata  Komercijalne banke. "Jedno vreme će imati sigurno ambiciju da se stabilizuju na našem tržištu, možda i da poraste njeno tržišno učešće, posebno u nekim domenima. Tako da ja verujem da štediše - trebalo bi da budu potpuno mirne, jer to je normalna jedna transakcija, da banka pređe iz jednog vlasništva u drugo", kaže Šoškić, dodajući da smo to već gledali u poslednje vreme.

Šoškić kaže, govoreći o konkurentnosti na domaćem tržištu, da nije realno očekivati dalji pad kamatnih stopa. "Ima bojazni da su već neke kamatne stope na domaćem tržištu prilično niske i da se postavlja pitanje da li one u dovoljnoj meri mogu da obezbede snagu banke za pokrivanje eventualnih gubitaka po osnovu kredita", rekao je, dodajući da su to neki krediti koji se daju korporativnom sektoru, nekada i lokalnim samoupravama.

Kreditni uslovi su u Srbiji dovoljno povoljni i ne bi trebalo težiti obaranju kamatnih stopa, navodi profesor, dodajući da u našoj zemlji postoje drugi problemi. "Ključni problem je što nemamo dovoljno dobrih dužnika, privredna aktivnost je niska, nema dovoljno rasta, nema dovoljno zdravih investicija", istakao je, dodajući da je to ono što duže vreme pravi probleme za razvoj naše zemlje.

Na pitanje da li je trebalo zadržati jednu komercijalnu banku u vlasništvu države, Šoškić kaže da je više puta govorio o toj temi i da veruje da država Srbija treba da ima poslovnu ili razvojnu banku u domaćem finansijskom sistemu, ali, ističe, treba da se dogodi, prethodno, ozbiljna promena u upravljanju imovinu - da se izvrši korporativizacija, da se dovode sposobni ljudi, da postoji odgovornost prema poreskom obvezniku kao vlasniku državne imovine... Navodi da širom sveta postoje državne banke koje posluju dobro.

Šoškić smatra da bi bilo dobro da Srbija ima državnu banku zbog diverzifikacije vlasništva i zbog sprečavanja  situacije u kojoj će se sve banke, u kriznim situacijama, ponašati na isti način. Međutim, podvlači, nisu zreli uslovi da adekvatno, racionalno gazdujemo svojom imovinom, navodi Šoškić, što se, kako kaže, pokazuje na mnogim primerima.

POVEZANE VESTI

Komentari (14)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Tuti fruti band

Ovi i dalje eksperimntišu i "nadaju se" ... Očigledno da je novac od banke potreban za pokrivanje bankrota i dugova. Zašto bi inače prodavali a ovi pa kupovali nešto što ne vredi, da nije novac hitno potreban. A nemaju ni plan kako i gde da ga ulože. Ostaćemo bez ičega.. a nećemo imati koga ni da tužimo jer će se ovi razbežati kud koji..

malisa

Šta ce biti sa malim akcionarima?

Ogorcena

A zasto neko ne kaze sta ce biti sa 2750 zaposlenih...

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5020
USD 1 106.5778
CHF 1 110.8614
GBP 1 131.9506
AUD 1 65.2463
JPY 100 99.0324

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Turističke agencije daju vaučere umesto vraćanja novca 10:47 h

10:47 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: Cilj ekonomskih mera je da država preuzme na sebe najveći deo tereta krize 08:47 h

08:47 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Savić: Vlada u pravo vreme predstavila paket ekonomskih mera 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ministri finansija G20 obećali pomoć siromašnim zemljama 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Opština Čajetina prodaje šest građevinskih parcela 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Pomoć za zaposlene polovinom maja, građanima 100 evra posle vanrednog stanja 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Gosti N1: Nejasna svrha pomoći od 100 evra svim građanima 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Čadež: Antikrizne mere obezbeđuju likvidnost, čuvaju radna mesta i proizvodnju 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Biznis

loader