Nemačka želi još više radnika s Balkana

Nemačka želi još više radnika s Balkana

Nemačka želi još više radnika s Balkana Izvor: Shutterstock

Nemačkoj je potrebna radna snaga i vlada ubrzava proces doseljavanja stranih stručnjaka. U Bonu je otvorena nova služba koja će koordinirati priznavanje stručnih kvalifikacija stečenih u inostranstvu.

Nemačka privreda je zavisna od doseljavanja. Savezna vlada je zato pokrenula program privlačenja stranih stručnjaka pod motom "Make it in Germany". To je nacionalni prioritet.

"Bez stranih stručnjaka nećemo moći da održimo naše blagostanje. Ne možemo jednostavno da čekamo na te ljude, moramo da se potrudimo oko njih", izjavio je savezni ministar rada Hubertus Hajl.

Nemački zavod za statistiku tvrdi da će se broj radno sposobnih građana do 2035. smanjiti za četiri do šest miliona. U mnogim privrednim granama vlada nestašica radne snage. Prema navodima Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), čak 56 odsto ispitanih firmi smatra da je nedostatak radne snage trenutno njihov najveći poslovni rizik.

Svaka treća nemačka firma proteklih godina zaposlila je radnike iz drugih članica Evropske unije, odnosno trećih zemalja. Mnoge firme zbog nedostatka radnika ne mogu da prihvataju nove narudžbe i trpe ogromnu finansijsku štetu.

Doseljenička zemlja

Savezna vlada je shvatila vapaje privrednika i već neko vreme pojačano radi na stvaranju pretpostavki za privlačenja stručnjaka iz inostranstva. Nakon dugotrajne debate, usvojen je Zakon o doseljavanju stručne radne snage, čime je savezna vlada priznala da je Nemačka doseljenička zemlja – i to šest decenija nakon prvog velikog talasa dolaska gastarbajtera.

Primarni cilj zakona je olakšati stranim radnicima pristup nemačkom tržištu rada – i to praktično svim privrednim granama.

"U načelu je potpuno svejedno odakle neko dolazi, najvažnije je da dokaže da želi da se integriše u neku zemlju, da želi da sarađuje i da bude deo društva. I onda nije pitanje odakle je neko, nego kako želi da se integriše", izjavila je za DW savezna ministarka obrazovanja Anja Karliček.

Ona je u ponedeljak u Bonu, zajedno sa kolegom iz saveznog kabineta Hajlom (zadužen za resor rada) otvorila novi Centralni ured za priznavanje stručne kvalifikacije (ZSBA). Prema pisanju nemačke štampe, u toj zemlji u ovom trenutku postoji oko 1.400 raznih službi koje se bave priznavanjem stranih diploma.

Proces priznavanja do sada je bio previše komplikovan i trajao je suviše dugo, mnogo duže nego recimo u skandinavskim zemljama, SAD ili u Kanadi. A to Nemačka sebi u globalnoj borbi za najbolje stručnjake više ne može da dozvoli, čuje se iz savezne vlade. Novi ured za priznavanje stranih kvalifikacija, koji je s radom počeo početkom ovog meseca, to bi morao da koriguje.

Jednostavnija i brža procedura

Tokom obilaska radnih prostorija Ureda, Karličekova i Hajl demonstrirali su kako bi to trebalo da izgleda u praksi: osobe zainteresovane za dolazak u Nemačku najpre bi trebalo da kontaktiraju ZSBA, koji će im pomoći u pripremi kompletne dokumentacije potrebne za priznavanje kvalifikacija. Ured će im takođe biti na raspolaganju za savetovanje (putem četa, mejla ili telefonski) i on će njihove molbe da distribuira nadležnim institucijama na nivou nemačkih saveznih pokrajina.

Ali ono što na jednoj strani pomaže Nemačkoj (nova pravila doseljavanja), na drugoj strani otvara velike probleme – jugoistok Europe ne napuštaju samo najbolje kvalifikovani kadrovi sa univerzitetskim diplomama, već i negovatelji, mašinovođe, automehaničari i radnici iz drugih grana. Iz Hrvatske, Srbije ili Bosne i Hercegovine u Nemačku godišnje ode više od 100.000 radnika.

Da li je nemačka vlada svesna šta to znači za tržišta rada u tim zemljama, pitanje je za ministra Hajla:

"Mi smo sklopili nekoliko bilateralnih sporazuma, na primer da ne povlačimo negovatelje iz medicinske branše iz onih zemalja kojima su ti radnici potrebni. Ipak, mislim da je neophodno da postoji sloboda kretanja, jer ako to dobro organizujemo, onda profitiraju obe strane, i to onda na kraju krajeva učvršćuje i naše odnose."

Dobro za Nemačku, loše za Balkan?

Prvog marta ove godine u Nemačkoj stupa na snagu novi Zakon o doseljavanju stručne radne snage. Njime bi trebalo da se olakša dolazak u Nemačku i potraga za poslom svim kvalifikovanim radnicima iz zemalja koje nisu članice EU. Ubuduće neće više da važi pravilo prema kojem su u prednosti za neko radno mesto automatski građani EU. Jedan od regiona na koji tradicionalno najviše "ciljaju" nemački poslodavci jeste Zapadni Balkan. Radnici iz tog regiona imaju dobru reputaciju u Nemačkoj.

"U prošlosti smo dobili veoma puno upita sa Zapadnog Balkana, to je jedan od regiona koji su veoma važni za nas, zato što tamo pronalazimo vrlo dobru, kvalifikovanu, stručnu radnu snagu, a s druge strane ima dosta ljudi koji znaju nemački jezik, što je od ogromne pomoći u poslovnoj integraciji", kaže za DW Torsten Rolfsmajer iz Saveznog zavoda za zapošljavanje.

Motivacija za odlazak pritom nisu samo veće nemačke plate (veći su i troškovi života), već i korupcija, loša perspektiva i često manjkava vladavina prava u zemljama porekla. Prema navodima OEBS, samo je Srbiju između 2000. i 2015. napustilo oko 650.000 ljudi – skoro desetina ukupnog stanovništva. Slično je i u drugim zemljama regiona.

Među njima je veoma mnogo mladih, visoko-obrazovanih kadrova – iza kojih ostaje velika rupa na domaćem tržištu rada, a to i pojačava demografski problem. S druge strane, novac koji novi gastarbajteri šalju iz inostranstva, pomaže u održavanju socijalnog mira u njihovim zemljama porekla.

POVEZANE VESTI

Komentari (17)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Alex

He he, hoće strane radnike a ksenofobija, nacionalizam i rasizam u procvatu! Neka hvala! Kvalitetan kadar pre ide u USA ,Kanadu ili Australiju, kakva Nemačka.

Jova

Zato im i jeste prioritet Balkan,uzimaju ljude koji su vredni i koji hoce da rade! Sta je sad sve to cudno, pa ljudi isli u Nemacku jos za vreme Tita, a kamoli sada kada je zlatno doba u Srbiji! U svakom slucaju svakome ko zeli da ode i da tamo radi, i pored kirije za stan, troskova kojih ce imati, ce mu biti mnogo bolje nego da ostane u Srbiji!

Marko

Za botove: Milka čokolada je u proseku 35 grama teža u Nemačkoj. Verovatno su i sendviči bolji.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5631
USD 1 108.5933
CHF 1 111.2234
GBP 1 133.3066
AUD 1 66.6155
JPY 100 99.8158

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Ni razvod, ni koronavirus nisu srušili Bezosa sa čela Forbsove liste bogatih 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

"Jura" u Rači obećala maske i rukavice, od srede radnici na poslu u dve smene 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Lufthanza trajno smanjuje broj aviona i zatvara niskobudžetnu filijalu 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

MOR: Smanjenje radnih sati za gotovo sedam odsto, ugroženi milioni radnih mesta 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Savić: Paket državnih mera nije loš - nudi strategiju, ali ne u dugom roku 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Antić: Vlada je u merama pomoći izostavila poljoprivredu i socijalno ugrožene 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Konkurs za dodelu sredstava malim i srednjim organizacijama građanskog društva 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Pošta besplatno isporučuje seme za prolećnu setvu 07.04.2020.

07.04.2020.  |  Biznis

loader