Fajnenšel tajms: Uvećane bojazni oko kineskih investicija u Srbiji

Fajnenšel tajms: Uvećane bojazni oko kineskih investicija u Srbiji

Fajnenšel tajms: Uvećane bojazni oko kineskih investicija u Srbiji Izvor: N1

Srbija je brzo postala jedan od najvećih primalaca direktnih kineskih investicija, posebno u prerađivački sektor i tehnologiju, što je uvećalo bojazni oko transparentnosti, upravljanja i geopolitike, piše britanski poslovni dnevnik Fajnenšel tajms (FT).

Kineske kompanije su 2019. godine najavile 16 "grinfild" projekata u Srbiji i investicije od 625 miliona dolara i Kina je postala najveći izvor tih ulaganja u zemlji, pokazuju podaci fDi Marketsa, servisa FT sa sveobuhvatnom bazom podataka o prekograničnim "grinfild" investicijama.

Pored "grinfild" investicija, snažno su povećane i integracije, akvizicije i drugi transferi. U 2018. činili su 20 odsto svih direktnih stranih investicija u Srbiji sa sumom od 650 miliona dolara od koje su jedino bile veće investicije iz Francuske - 711 miliona, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Po podacima fDi Marketsa, kod "grinfild" investicija Srbija je četvrti po veličini primalac kineskih direktnih investicija posle Rusije, Španije i Nemačke.

Gledano prema procentu BDP, Srbija je 2019. bila najveći primalac "grinfild" investicija u svetu, piše FT.

"Srbija otvara svoju ekonomiju i diversifikuje bazu investitora od 2014. kako ne bi zavisila od EU, Rusije, Kine ili SAD", rekao je ministar finansija Siniša Mali i dodao da su veze Beograda i Pekinga rezultat "veoma, veoma pametne spoljne politike".

FT navodi i da učešće Srbije u grupi 17+1 (u okviru kineske transkontinentalne inicijative Pojas i put) raste od 2008. i, navodi fDI Markets, u toj grupi nijedna zemlja u 2019. nije primila direktnih kineskih investicija za godinu dana koliko Srbija.

Od kineskih investicija u poslednje vreme navode se ulaganje grupe HBIS u železaru u Smederevu koja je 2016. bila prva evropska čeličana koju je kupio neki kineski proizvođač čelika, kao i najava CRBC s kraja 2019. da će investirati 272 miliona dolara u prvi industrijski park u Srbiji.

Kina je "napravila od Srbije centar inicijative Pojas i put u centralnoj i istočnoj Evropi", kaže istraživačica sa Odseka za politike i međunarodne odnose Univerziteta Oksford Tena Prelec.

Ona je rekla i da Srbija nije bila mnogo izbirljiva u privlačenju investitora i da je privukla biznise niskog kvaliteta i male transparentnosti. Peking, kaže Prelec, radi na principu "moj novac, moja pravila".

Kao primer navodi da je Vlada Srbije, kada je tražila sredstva za proširenje Termoelektrane "Kostolac", pojazmila 608 miliona dolara od Eksim banke Kine i angažovala kao glavnog ugovarača CMEC čija je sestrinska kompanija, grupa CMIC, na "crnoj listi" Svetske banke.

"Direktni pregovori te vrste porazumevaju eliminisanje transparentnosti i značajno umanjuju ekološke kvalitete projekta i održivost", rekao je član Nacionalnog konventa o EU Miljan Radunović. "Kineske investicije u okviru inicijative Pojas i put u centralnoj i istočnoj Evropi u 99% slučajeva ciljaju na projekte u kojima je država krajnji korisnik", dodao je on.

Ministar finansija Siniša Mali je međutim branio odluku Vlade za "Kostolac" i rekao da "svaki novac ima cenu".

"Kamate Evropske investicione banke nisu tako povoljne kao kineske... Vreme je novac. Ko može da čeka dve godine (na EIB). Kinezi su mnogo brži", rekao je Mali.

Kineske investicije kritikuju i ekološke grupe koje ukazuju na zagađenje životne sredine i posledice, što kineske kompanije odbacuju.

Takođe evropski zvaničnici upozoravaju zemlje koje žele u EU da ne zavise previše od Kine, a Prelec kaže da "zemlje EU treba da daju primer, ako ne žele da se njihovo susedstvo uplete i dužničke zamke i netransparentne ugovore".

Iako je EU daleko najveći trgovinski partner Srbije i izvor stranih investicija, "grinfild" ulaganja iz EU su opala sa 73 odsto ukupnih između 2005. i 2014, na 55 odsto u godinama nakon toga, navodi fDi Markets.

FT navodi da su mete kineskih investitora u Srbiji uglavnom rudarstvo i prateća industrija, autombilska, tekstilna, hemijska industrija i sektor električnih komponenti, a ostalo su ulaganja u tehnologiju.

Upravo ulaganja u tehnologiju i kompanija Huavej, kao i nedovoljna regulativa na tom planu Srbije, izazivaju posebnu zabrinutost.

EU je 2019. inicirala poseban mehanizam skrininga direktnih stranih investicija kako bi zaštitila ključne industrije od stranog vlasništva, posebno zbog bojazni od krađe podataka od strane kineskih kompanija.

Prelec ukazuje i na bojazni da će sa rastućim prisustvom Kine u ekonomiji Srbije biti teže Beogradu ;da se uskladi sa EU transparentnošću i standardima zaštite životne sredine kako se približava članstvo u EU.

Međutim, kako je proces pridruživanja EU u zastoju, neki se brinu da će Srbija biti manje fokusirana na poštovanje standarda EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošlog leta rekao da je Kina "najiskreniji i najpouzdaniji prijatelj Srbije", a u decembru se u video-prilogu na Instagramu obratio kineskom predsedniku Si đinpingu: "Kina je jedan od naših najvećih partnera i učinićemo sve da se ovde oseća kao kod kuće", podseća FT.

POVEZANE VESTI

Komentari (20)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Petar

Plasimo se Rusije a i Kina nam pravi "Berlinski zid " sa Evropom.

Ostavinska rasprava

Sve prljave tehnologije u Kinu su donele zapadne kompanije kad su proiuzvodnju premestale u Kinu. Sad Kina to uvaljuje gde stigne. Nesto nama, nesto u Afriku ... Krug mora da se vrti.

Ostavinska rasprava

Kad niste hteli Vi dosao je neko ko hoće. A to koliko Vas brine transparentnost u celoj priči vidi se recimo iz toga sto se ugovor sa Fiatom ni do dan danas nije video javno. Verujem da je tako i sa drugim kompanijama koje su ulagale ovde. Svi ugovori su bili neka vrsta tajne. Samo se objavi broj koji ce biti zaposlen a nigde se ne spominje ni subvencija, ni to da te firme u stvari ne placaju doprinose na plate nego to placa Srbija, nigde se ne vidi ata ce se tacno dogoditi sa tim firmama kad subvencije prodju itd itd

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5727
USD 1 108.2024
CHF 1 111.3062
GBP 1 133.9249
AUD 1 67.2959
JPY 100 99.3264

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Nadoknadu od države zatražilo 650.000 nemačkih preduzeća 12:31 h

12:31 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Gligorov: Privrede će se oporaviti posle krize, ali ne sve istim tempom 12:10 h

12:10 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: U petak isplata cele martovske penzije i 4.000 dinara jednokratne pomoći 10:26 h

10:26 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Oksfam: Pandemija bi mogla da gurne pola milijarde ljudi u siromaštvo 08:51 h

08:51 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Đorđević: Rešavamo još neke detalje, u petak se usvaja paket ekonomskih mera 08:41 h

08:41 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Erbas smanjuje proizvodnju za trećinu, avio-kompanije se bore za opstanak 08.04.2020.

08.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Nedimović: Poljoprivrednicima subvencionisani krediti i sektorska podrška 08.04.2020.

08.04.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

EIB će obezbediti 5,2 milijardi evra za oporavk zemalja izvan EU 08.04.2020.

08.04.2020.  |  Biznis

loader