Svet "se davi" u dugovima

Svet "se davi" u dugovima

Svet "se davi" u dugovima Izvor: REUTERS/Jose Luis Gonzale/Illustration/File Photo

Inače veliki globalni dug potukao je sve rekorde već krajem 2019. godine, kada je reč o udelu duga u bruto domaćem proizvodu. Ustvari, globalni dug, koji čine pozajmice domaćinstava, vlada i kompanija, porastao je za devet biliona dolara (bilion = hiljadu milijardi), na skoro 253 biliona dolara, u prvih devet meseci prošle godine, prema podacima Instituta za međunarodne finansije.

Tako je udeo globalnog duga u svetskom bruto domaćem proizvodu, porastao 322 posto, čime je premašen rekord iz 2016. godine.

Više od polovine ove enormne sume nagomilala su razvijena tržišta, poput Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, gde je udeo duga u BDP-u dostigao 383 posto.

Ima među razvijenim ekonomijama još prestupnika - na Novom Zelandu, u Švajcarskoj i Norveškoj, zabeležen je rast zaduženja domaćinstava, dok je udeo zaduženja vlada u BDP-u, u SAD i Australiji najveći ikada zabeležen u te dve zemlje.

U zemljama u razvoju zaduženja su manja, ukupno 72 biliona dolara, ali brže rastu u prethodnih nekoliko godina, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije.

Udeo kineskih dugova u BDP-u te zemlje približava se cifri od 310 procenata, što je i najveća stopa u zemljama u razvoju.

Investitori su dugo bili skeptični prema zaduženim tržištima, a posle inicijative da kineske kompanije ubrzano ulažu u svetu, dugovi su se uvećali 2017. i 2018. godine.

Ovako veliki globalni dug realna je pretnja globalnoj ekonomiji, posebno u svetlu očekivanja da će dodatno porasti ove godine.

"Podstaknuti niskim kamatnim stopama i relaksiranim finansijskim uslovima procenjujemo da će globalni dug premašiti 257 biliona dolara u prvom kvartalu 2020. godine", navodi Institut u izveštaju.

Američke Federalne rezerve tri puta su snizile referentnu kamatnu stopu, Evropska centralna banka i dalje je drži na postkriznom nivou.

Uprkos povoljnim uslovima zaduživanja, rizik od refinansiranja je visok. Ukupno 19 biliona dolara kredita i obveznica stiže na naplatu ove godine, a malo je verovatno da će sve te rate biti otplaćene ili refinansirane.

Izveštaj instituta ukazuje i na još jedno važno pitanje - potrebu za hitnom akcijom u borbi protiv klimatskih promena. Procene Ujedinjenih nacija su jasne - za održiv rast potrebno je ulaganje 42 biliona dolara u infrastrukturu, ali zemlje sa ograničenim kapacitetima za zaduživanje mogle bi da se suoče sa nepremostivim preprekama u ispunjavanju uslova za finansiranje daljeg razvoja, navodi Institut za međunarodne finansije.

POVEZANE VESTI

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kapitalizam

I posle slusamo o uspesnim ekonomijama koje cine G7, o standardu u tim zemljama, a realno sve je fiktivno.

SSSS 4.0

Nažalost, kao i uvek kroz istoriju, neki veliki događaj će sve ovo da poravnja.

Matematičar

Svi pričaju samo o američkim Federalnim rezervama i navodnom štampanju novca bez pokrića - pa, pokriće za taj novac su obveznice koje vlada SAD prodaje na tržištu, tako da tu FED ne ubacuje toliko novca koliko Vlada SAD dobija plasiranjem novih obveznica. Sa druge strane, niko ne priča o "štancovanju" milijardi evra od strane Evropske centralne banke - odnosno, priča se čak o hiljadama milijardi evra koje su plasirane zadnjih nekoliko godina u cilju podsticanja privrednog rasta u EU. KO pokriva te hiljade milijardi evra koje plasira ECB? Razne teorije zavere i tvrde da se trenutno novac u svetu "štampa" na 3 mesta - SAD (dolar), EU (evro) i Japan (jen), a da sve ostale nacionalne valute i banke moraju za svoje "štampanje" novca imati pokriće ili u jednoj od ove tri valute ili npr. u zlatu.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5576
USD 1 106.0415
CHF 1 109.3356
GBP 1 138.4333
AUD 1 72.5396
JPY 100 96.3508

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Francuska i SAD izbegle trgovinski rat, postignut sporazum o oporezivanju 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Brnabić u Davosu razgovarala s predstavnicima Simensa i Filipsa 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

JKP iz Pančeva raspisalo nabavku za izradu projektne dokumentacije za vodovod 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Let Beograd-Priština više puta nedeljno, još se ne zna datum prvog polaska 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Radnik.rs: Telekomovo preduzeće Telus dobija tendere, iako je prekršilo zakon 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vizer za deset godina prevezao pet miliona putnika u Srbiji 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mihajlović: Gradićemo auto-put od Beograda do Zrenjanina i od Zrenjanina do NS 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Tramp preti uvođenjem carina od 25 odsto na evropska vozila 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Biznis

loader