Kinezi promenili metodu otkopavanja u Čukaru Peki, ali biće posledica po sredinu

Kinezi promenili metodu otkopavanja u Čukaru Peki, ali biće posledica po sredinu

Kinezi promenili metodu otkopavanja u Čukaru Peki, ali biće posledica po sredinu Izvor: N1

U budućem kineskom rudniku bakra i zlata Čukari Peki planirano je zapošljavanje 1.205 radnika, ali će ovaj rudnik imati i negativne efekte koji će za posledicu imati zagađenje životne sredine, ocenuje se u studiji o proceni uticaja na životnu sredinu koja je na javnoj raspravi i javnom uvidu na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Kako piše Nova ekonomija, u studiji se navodi da kompanija Rakita Exploratation čiji je krajnji vlasnik kineska kompanija Ziđin (Zijin Mining Grupa), planira da otvori rudnik bakra podzemne eksploatacije Čukaru Peki, sa svim pratećim objektima za preradu i transport rude i odlaganje jalovišta.

Ziđin je vlasnik i obližnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB Bor).

Ležište bakra i zlata Čukaru Peki nalazi se u istočnoj Srbiji, pet kilometara južno od Bora. Procenjena količina rude u Gornjoj zoni ležišta iznosi 46,15 Mt, sa srednjim sadržajem bakra u rudi 2,71% i prosečnim sadržajem zlata od 1,7 g/t.

Rudnik će pokrivati površinu od oko 1.014,99 ha zemljišta, a planira se kupovina dodatnih 243 ha.

Osam domaćinstva, sa 23 člana, bila su ili će biti fizički raseljena.

Negativni efekti u svim fazama eksploatacije rudnika koji će se javiti u manjoj ili većoj meri su trajno uništavanje zemljišta nakon formiranja jalovišta, promena pejzaža i uništavanje ekosistema na površini iznad ležišta, emisija prašine i gasova, uticaj rudarskog otpada na tle i podzemne i površinske vode.

Autori Studije iz Instituta za metalurgiju i rudarstvo Bor izračunali su da će prosečan proticaj Borske reke biti umanjen za oko 8 l/s, a Brestovačke reke za oko 2 l/s u celokupnom periodu rada rudnika. Najveće smanjenje proticaja se očekuje kod potoka Kusak i Kalinik.

U gornjem delu sliva potoka Grčava biće formirana jalovišta, dok u donjem delu toka može doći do smanjenja proticaja. Izgradnja jalovišta će dovesti do gubitka 2 km Grčave u čijem gornjem delu sliva će biti formirana jalovišta, 2,8 km staništa pritoka koje su povezane sa Grčavom i indirektan gubitak staništa nizvodno.

Gubitak staništa nizvodno može da se proširi na još 1,5 km do ušća sa Borskom rekom. Ovo će dovesti do ukupnog gubitka od 6,3 km staništa. Direktan gubitak staništa će biti trajan.

Procenjuje se da će se protoci u površinskim tokovima vratiti na početno (nulto) stanje 30‐40 godina nakon zatvaranja rudnika.

Kako bi se sprečilo širenje prašine prilikom prerade rude, predviđeno je postavljanje odgovarajućih uređaja za uklanjanje prašine u ovom postrojenju.

Realizacije projekta će dovesti do promene namene zemljišta iz dominantno poljoprivrednog u rudarsko, što će imati uticaja na to da stanište oko 300 hektara staništa biće izmenjeno.

Neće biti "podetažnog zarušavanja"

Ono što je važno za lokalno stanovništvo, u studiji se podvlači da je vlasnik ležišta, kineska kompanija Ziđin odustala od prethodno planirane metode otkopavanja "podetažnog zarušavanja” koja je ekološki vrlo štetna.

Kako se navodi, odabrane su druge dve metode otkopavanja Gornje zone ležišta Čukaru Šeki, i to metoda otkopavanja u horizontalnim pojasima sa zapunjavanjem otkopanog prostora i kombinovana metoda.

Navodi se i da je pre godinu dana narodni poslanik iz Bora i nekadašnji inženjer u RTB Bor Branislav Mihajlović uputio ministarstvu zaštite životne sredine dopis u kojem upozorava na ekološke opasnosti po lokalno stanovništvo ukoliko kineska kompanija ostane pri metodi otkopanja "podetažnog zarušavanja”.

"Primena ove metode otkopavanja izaziva zarušavanje površine terena iznad zone otkopavanja u velikom obimu, kako po zahvaćenoj površini terena, tako i po dubini. Te promene su trajnog karaktera i ne mogu se sanirati”, napisao je Mihajlović resornom ministarstvu.

Piše i da su tokom planiranja projekta obavljeni razgovori sa lokalnim stanovništvom koje je reklo da razume važnost rudarstva za ekonomiju regiona, ali je potrebno staviit veći naglasak na zaštitu životne sredine. Meštani sela Oštrelj i Slatina ukazali su na loš kvalitet vazduha, zagađenje zemljišta i zdravstvene probleme u proteklom periodu kao posledice obližnjeg RTB Bora.

Stanovništvo se plaši sličnih ekoloških i zdravstvenih problema povezanih s predloženim novim rudarskim projektima kao što je Čukaru Peki. Oni su se požalili i da nemaju dovoljno informacija o budućem rudniku zvo čega je preporučeno bolje informisanje lokalnog stanovništva tokom svih faza razvoja rudnika.

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ja

Kako vlasnik RTB-Bora, valjda strateski partner? 😒

"Suster

Значи,моји унуци под хитно на учење кинеског језика.Ови све живо продаше,опаснији су од куге.

Gradjanin

Kopaju nase zlato! Dao im AvAv za dzabe! Racunaju, dok traje, ovaj cirkus, da iskopaju sto vise!

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5790
USD 1 108.6783
CHF 1 110.7982
GBP 1 140.5607
AUD 1 71.6901
JPY 100 97.3739

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Vlahović: Kopaonik biznis forum najveći konferencijski događaj u regionu 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Samit o Zapadnom Balkanu u Londonu, Brnabić pozvala Kurtija da ukine takse 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ministarstvo: MMF saglasan da je 2019. bila ekonomski veoma uspešna za Srbiju 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Pad indeksa na Volstritu na otvaranju berze, zabrinutost zbog koronavirusa 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Više od 600 ljudi prisustvovalo konferenciji Originalni razgovori 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Opština Bela Palanka raspisala nabavku za rekonstrukciju objekta fabrike "Femid" 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

EBRD kreditira Istrabenz Plini za izgradnju gasne stanice kod Beograda 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: Cilj je da do 2025. prosečna penzija bude duplo veća, oko 440 evra 24.02.2020.

24.02.2020.  |  Biznis

loader