Zemljotresi i bezbednost zgrada u Srbiji - problem su divlje gradnje, nadgradnje

Zemljotresi i bezbednost zgrada u Srbiji - problem su divlje gradnje, nadgradnje

Izvor: N1

Posle serije zemljotresa koji su potresli Albaniju i podrhtavanja tla koja su se osetila i u ostalim zemljama Balkana, otvorilo se i pitanje bezbednosti stambenih zgrada u našoj zemlji. Stručnjaci kažu da su zgrade građene po propisima posle 1963. bezbedne, da su one građene posle 1981. godine još bezbednije, ali da bi problem mogao da nastane s objektima divlje gradnje. Oni koji su radili na klizištima, trebalo bi krivično da odgovaraju, kaže Goran Rodić. Problem mogu predstavljati i nadgradnje.

Šta kažu zakoni kada je reč o gradnji? Svaka stambena i poslovna zgrada treba da ima upotrebnu dozvolu kojom se, zapravo,  garantuje da objekat može da podnese zemljotres jačine do 7 stepeni Rihterove skale.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije ističe da investitor najpre mora da ispoštuje ono što su urbanista i projektant zamislili da bude urađeno. Odnosno, da bi bio siguran da je tako urađeno, da angažuje nadzorne službe koje će kontrolisati sve vreme radove izgradnju tog objekta. Tek posle toga, kad je objekat gotov, zakazuje se tzv. tehnički prijem, gde komisija koja izađe treba da pregleda i da konstatuje da je objekat urađen po propisima i pravilima, kako služba nalaže, dodao je.

"Da je seizmika u ovo vreme na 7, da ima seizmičku zaštitu, da je urbanizam takav da garantuje da u slučaju, ne daj Bože, urušavanja, ne bi se oštetili neki drugi objekti. A investitor, koji takav objekat bude predavao s upotrebnom dozvolom svojim kupcima, garantuje da je objekat bezbedan i da može da se pusti u punu upotrebu", dodaje sagovornik N1.

Rodić podvlači da svi objekti koji su rađeni posle 1963, u ondašnjoj Jugoslaviji, po propisima, su prilično bezbedni što se tiče zemljotresa. "Od 1981. godine taj koeficijent seizmičke zaštite je i do 7 - znači izdržava udare i do 7 stepeni Rihtera, i možemo da kažemo da su još bezbedniji", navodi.

Gost N1 ističe da sve što se dešavalo ovih dana u Albaniji, BiH, Grčkoj, Crnoj Gori ukazuje na to da je ovo područje trusno, tako da ti propisi moraju da se poštuju.

Divlja gradnja - tu bi bilo mnogo problema

"Divlja gradnja koja "cveta" kod nas, i koja je mnogo štete nanela ovom društvu, i u dobrom delu je nesigurna za stanovanje, i ne daj Bože da dođe do nečega, tu bi bilo mnogo problema", istakao je.

Propusta je koliko hoćete kad je u pitanju divlja gradnja, dodaje. Oni žure da urade što brže objekat, i što jeftinije, mnogo tih zona gde se radi divlja gradnja nisu regulisane niti urbanizmom, niti je urađen detaljan plan regulacije, naglašava Rodić.

"Oni koji su radili na klizištima, da bi što pre prodali te stanove, a nisu kupcima potencijalnim, koji se ne razumeju u geomehaniku, trebalo bi krivično da odgovaraju. Jer ne samo što mogu ta klizišta sam da se aktiviraju, njih mogu i manji zemljotresi da aktiviraju, tako da su tu ljudi ugroženi. Drugo, objekti koji su divlja gradnja, posebno oni koji su nadzidani nad većim postojećim objektima, u znantnoj meri su ugrozili statiku postojećih objekata. Ako im je data dozvola, a oni nisu sami odradili temelje serklaže i uradili seizmičku zaštitu... A u Beogradu ima mnogo takvih objekata", naveo je.

Dodaje da i zgrade stalno treba da se održavaju, jer je prosečna starost stambenog fonda preko 40 godina. Pa ukoliko je neki stari objekat, koji je rađen sa seizmičkom zaštitom, loše održavan, može da bude ugrožen, navodi Rodić. Ne da se sruši, ali da tokom zemljotresa ima veća oštećenja, dodao je.

Kako prepoznati i na šta obratiti pažnju

Građani sami to da prepoznaju - teško da mogu. Zato treba pozvati stručnjake. Danas, kako navodi Rodić, postoje aparati koji se primenjuju kao rendgen, pa se može videti i gustina i debljina armature, može da se vidi da li je negde došlo do oštećenja, pucanja zidova, i mogu da predlože određene mere zaštite.

Sada je problem što ljudi sami moraju da snose te troškove, dodao je. Posavetovao je i da, kod starijih zgrada, naročita pažnja treba da se povede kad su u pitanju liftovska okna, ali i stepenišni krakovi, koje treba sanirati.

Premijer Albanije Edi Rama je rekao da preliminarne procene pokazuju da je oko 900 zgrada u Draču i više od 1.465 u Tirani ozbiljno oštećeno. Ranije je saopštio da je u toj zemlji stradalo od zemljotresa 50 osoba. Najjači je bio 6,4 stepena po Rihteru, a oko 2.000 ljudi je povređeno.

POVEZANE VESTI

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

BOT JE NAJSMRDLJIVIJI SKOT

To su građevnci sa megatrenda ili sličnog režimsko- fantomskog faksa - stručna srbija = bolja srbija u vlasništvu vučića i pajtaša iz snsa i drugih neprijateljskih i štetnih stranaka

Zlaja

Da ja određujem propise, zabranio bih gradnju višespratnih stambenih objekata od bilo čega drugog osim od pune cigle, a da minimalna debljina spoljnih zidova ("golih", tj. ne računajući izolaciju i fasadu) bude 38 cm (cigla i po, i to u konfiguraciji zvanoj "engleski vez"), kao i da na ćoškovima obavezno imaju vertikalne armirano-betonske stubove iste debljine (38 cm), uz obavezu da u oblastima sa jakim vetrovima (npr. košavsko područje) crepovi na kosim krovovima budu vezani za letve vijcima ili zakačaljkama. A za izolaciju isključivo kamena vuna, jer je ona ima bar trostruko bolja izolaciona svojstva od stiropora pri istoj debljini, a pritom još i ne gori.

Milan

G. Zlajo, svako ima pravo da piše, ali bi trebalo i da odgovara za ono što je napisao! Kao prvo treba da znate da je osnova pokretača seizmičke sile "masa", odnosno težina. Jedan dužni metar zida od pune opeke debljine 38cm je težak 2,05 tona! Za objekat 10mx10m je to oko 80 tona!!! Ne daj Bože da Vas neko shvati ozbiljno. Što se tiče Vaše proizvoljne konstatacije da kamena vuna "ima bar trostruko bolja izolaciona svojstva od stiropora" - čista dezinformacija! Običan stiropor je svega 14% lošiji termoizolator od kamene vune, ali je zato grafitni stiropor 10% bolji izolator od kamene vune. Druga je stvar što je stiropor nepodoban sa strane paropropusnosti, otpornosti na požar, dugotrajnosti... ali to već nije tema Vašeg komentara. Da, još i podatak da na požarnoj temperaturi od 1100 stepeni celzijusovih kamena vuna ne gori, ali se TOPI, pa se i ona mora štititi na granicama požarnog sektora.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5248
USD 1 105.1676
CHF 1 106.7243
GBP 1 141.7157
AUD 1 72.8113
JPY 100 95.9856

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Svetska banka odobrila Srbiji kredit od 48 miliona dolara 11:31 h

11:31 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Od Nove godine plaćamo i ekološku taksu 1.200 dinara godišnje 08:48 h

08:48 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

NBS: Agencija Standard and Poor’s povećala kreditni rejting Srbije na BB+ 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Istanbul prvi grad u svetu po zaradi od turizma 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Kina i SAD postigle preliminarni dogovor nakon 19 meseci trgovinskog rata 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Usaglašen ugovor o izgradnji prečištača otpadnih voda u Beogradu 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

loader