Gosti N1: Kurs dinara je nerealan, guši izvoznike

Gosti N1: Kurs dinara je nerealan, guši izvoznike

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je kurs dinara prema evru i drugim valutama nerealan i da ne pogoduje izvoznicima iz Srbije. Rekli smo da precenjena valuta, precenjeni dinar, guši ne samo izvoznike nego i one koji prodaju robu na teritoriji Srbije, jer im dolaze strani konkurent, dodaje profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić. "Precenjena valuta dovodi do smanjivanja rasta privrede i smanjivanje zaposlenosti u dužem vremenskom periodu", podvlači Arsić.

Privrednici se sve više žale da nerealan kurs dinara. Udruženje poslodovaca "Unija Čačak 2000" uputilo je otvoreno pismo vlasti i opoziciji u kojem je ukazano na probleme koji ometaju poslovanje i razvoj preduzetničkog sektora iz kategorija mikro, malih i srednjih privrednih društava, preduzetnika i komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kurs dinara ne pogoduje našim izvoznicima, ali ni proizvođačima u Srbiji, jer je konkurencija sa ovako jeftinim evrom - nelojalna konkurencija.

Atanacković kaže da se godinama govori o tome da nam je kurs prema evru i drugim valutama nerealan, da su uvoznici u prednosti, s obzirom na to da je sva roba koja nam dođe iz inostranstva, jeftina zahvaljujući baš takvom kursu. S druge strane, kad neko od naših proizvođača želi da izveze, to je ekonomski neisplativo, kaže Atanacković, jer po ceni koja je ekonomska ne može da izveze zato što za to svoje dobro dobije suviše malo dinara, za koje treba da plati sve troškove.

Svima nama takav kurs uglavnom odgovara, osim onima koji žele nešto da izvoze, kaže Atanacković, navodeći da, na primer, ljudima pogoduje takav kurs - da mogu jeftino da kupuje robu iz izvoza.

Govoreći o toj temi, profesor Arsić kaže da biramo da li ćemo da gledamo kratkoročno ili na duži rok. "Na duži rok dobre su one politike koje podržavaju rast proizvodnje i privredne aktivnosti. Rekli smo da precenjena valuta, precenjeni dinar, guši ne samo izvoznike nego i one koji prodaju robu na teritoriji Srbije, jer im dolaze strani konkurenti. Krajnji rezultat toga je da je precenjena valuta dovodi do smanjivanja rasta privrede i smanjivanje zaposlenosti u dužem vremenskom periodu", ističe Arsić. To se ne vidi odmah, dok su korisni efekti odmah vidljivi - manja rata za kredit, jeftinija roba u prodavnici, dodaje. Profesor naglašava da su zemlje koje su ostvarile snažan rast, na dalekom Istoku, svesno vodile potcenjenu valutu nekoliko decenija, jer je to način da se domaće tržište učini konkurentnijim.

To je sve posledica toga što u Srbiji imamo različite tokove na finansijskom tržištu i u realnoj privredi, dodaje Arsić. Na finansijskom tržištu imamo veliku ponudu deviza koja utiče da raste vrednost dinara, pojašnjava. NBS može to da spreči, kaže Arsić, dodajući da je to urađeno ove godine - kad smo imali jači priliv deviza, a dinar nije znatno ojačao.

"Naša valuta u odnosu na druge treba da se kreće u zavisnosti od toga kako naša produktivnost i proizvodnja rastu u odnosu na druge zemlje", podvlači Arsić.

Dodao je da bi dinar bi mogao da ojača kad bi naša produktivnost rasla znatno brže u odnosu na druge zemlje. To se nije događalo u prethodne tri godine, a dinar je realno jačao, podseća profesor.

Nije dobro nastaviti s politikom povećanja plata u javnom sektoru

Upitan o budžetu, profesor Arsić kaže da je sada već poznato kako će se sredstva raspodeliti. "Neka dugoročno orijentisana politika bi se ostvarila na taj način što bi povećanje plata bilo nešto manje, a smanjenje poreza nešto veće nego što je urađeno... Više bi se ulagalo u produktivne rashode, poput javnih investicija, a da bi one imale pun efekat na privredu, važno je da u njima učestvuju što više domaća preduzeća. Dosta angažujemo strana preduzeća, tako da su efekti na privredu slabiji. Važno je i da se efikasno realizuju projekti. Svi veliki infrastrukturni projekti kasne, ono što se planira za tri godine, traje pet, šest... Da se ulaže u ono što povećava količinu javnog kapitala, da se ulaže u istraživanja, inovacije, obrazovanje - to su sve pokretači rasta, nije tražnja pokretač rasta", kaže Arsić, osvrćući se i na povećanje plata u javnom sektoru.

Povećanje plata i tražnja utiču malo i taj uticaj se relativno brzo gubi, kaže profesor. "Rast zavisi pre svega od investicija, od tehničkog progresa i inovacija i njih treba da podstičemo. A tražnja će da se prelije u rast uvoza", naglašava Arsić.

Atanacković kaže, tome u prilog, da kada se u Nemačkoj poveća tražnja, Nemac kupuje svoje proizvode, a da kada se u Srbiji poveća plata, odnosno tražnja, pa se ima više za neke kupovine - onda se kupuje ono iz uvoza.

Domaće investicije su budućnost, ali ih nema, jer su vrlo mali ostaci naše privrede iz svih ovih razloga koje smo naveli, kaže Atanacković. "Treba razmišljati o tome da, kroz smanjenje opterećenja privredi, dođemo do toga da nam i rast BDP bude iniciran time što će domaća privreda da više da investira, ali mora da ima i šta da investira - ako se od nje sve uzme, onda ostaje nula za investicije", podvlači Atanacković.

Arsić kaže da je je problem za domaću privredu ( i za investicije) relativno slab privredni ambijent - da nema pravne sigurnosti, zaštita svojine i ugovora je slaba, dodaje da nema ravnopravnosti - stranci dobijaju provilegovan položaj pa i domaća preduzeća bliska aktuelnoj vlasti, a da je i kurs nešto što ometa pre svega domaća preduzeća koja rade na margini profitabilnosti.

Upitan o povećanju plata u javnom sektoru, kaže da nije dobro ako se nastavi u narednom periodu sa tom politikom, podsećajući da naše zarade u prethodne tri godine rastu mnogo brže od proizvodnje.

To je drugi faktor, uz precenjen kurs, koji smanjuje cenovni faktor naše privrede, istakao je Arsić, dodajući da ne mogu plate da budu koliko mi želimo, već da moramo da pratimo kretanje proizvodnje i da prema tome određujemo zarade.

Atanacković navodi da to povećanje u javnom sektoru utiče nepovoljno po privredni, i da, kako kaže, povećanja od 20 odsto u poslednje dve godine - nijedna privreda ne može da prati.

POVEZANE VESTI

Komentari (29)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ĆIRKO

Uvek je u neozbiljnim zemljama (srbiji) kurs kreirao uvoznički lobi

Ha...vidi se iz aviona

Zar ne vidite sta hoce poslodavci...hoce da srozaju zarade. Minimalac ce biti oko 30000 din...ako dinar devalvira to ce biti manje u evrima. Drzava ce manje realno isplacivati...obecanih 12 i 18 hilj. za drugo i trece dete posle inflacije ce umesto 100 i 150eur biti ko zna koliko mozda 20eur...

Kg

Svi neki vajni strucnjaci - nek ukine drzava dinar i predje na euro koji nam je cilj inace zar ne ...da mozemo da se resimo vise spekulanata i politickih odluka koliko dinar vredi ...pa taj dinar nas osiromasi ne mozemo planirati buducnost nikakvu sa njime ...sve se to zna ali najveca menjacnica je NBS i kursnu razliku uzima drzava lepse im je ovako nego da se uredi ekonomija i drustvo i buducnost dece zato i beze svi odavde i tek ce na zalost..

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5311
USD 1 105.4942
CHF 1 107.3539
GBP 1 139.3870
AUD 1 72.5725
JPY 100 97.1331

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Jenovai: Veća plata, ali i rasterećenje zadržaće radnike 19:04 h

19:04 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Raspisana javna nabavka za izgradnju nove železničke pruge Sobovica - Lužnice 16:05 h

16:05 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Nemačka vlada osudila nameru SAD da uvedu sankcije zbog Severnog toka 2 14:49 h

14:49 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Fiskalni savet: Stvarna potrošnja budžetskih korisnika veća od planirane 14:21 h

14:21 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Potpisan ugovor s nemačkom bankom KfW za izgradnju deponija u Kruševcu i Vranju 13:35 h

13:35 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mesečna inflacija u novembru 0,2 odsto, međugodišnja 1,5 odsto 12:44 h

12:44 h  |  Biznis

loader