Fiskalni savet: "Leks specijalis" o švajcarcima presedan koji nosi rizike

Fiskalni savet: "Leks specijalis" o švajcarcima presedan koji nosi rizike

Fiskalni savet: "Leks specijalis" o švajcarcima presedan koji nosi rizike Izvor: FoNet/Zoran Mrđa

Fiskalni savet saopštio je da nije opravdano da se budžetska sredstva koriste za rešavanje problema s kreditima indeksiranim u švajcarskim francima.

Fiskalni savet je upozorio i da predloženi zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima predstavlja presedan koji nosi fiskalne rizike, jer se odnosi samo na grupu dužnika koji još nisu otplatili svoja dugovanja bankama u švajcarskim francima, a ne na sve dužnike, i može se iskoristi za nove zahteve da se iz javnih sredstava subvencionišu i naknade troškova drugim dužnicima koji su isključeni iz sadašnjeg predloga zakona.

U saopštenju se podseća da je Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo stav da je indeksacija stambenih kredita u švajcarskim francima ništava – ukoliko nije utemeljena u pisanom dokazu da je banka plasirana sredstva pribavila zaduživanjem u toj valuti i da je pre zaključenja ugovora korisniku kredita dostavila potpunu pisanu informaciju o svim poslovnim rizicima i ekonomsko-finansijskim posledicama koje će nastati primenom takve klauzule - ništava.

"Iako Pravno shvatanje VKS ni u jednom svom stavu ne podrazumeva uključivanje javnih sredstava za rešavanje problema kredita indeksiranih u švajcarskim francima, zakon predvidja znatna izdvajanja iz budžeta, u iznosu od oko 10 mlijardi dinara – što smatramo neosnovanim. Na ovaj način, troškove obeštećenja dužnika, proistekle iz sudske odluke, umesto isključivo komercijalnih banaka delimično će snositi i poreski obveznici", navodi se u saopštenju.

Iz Fiskalnog saveta ističu i da bi usvajanje zakona, "moglo dovesti do novih zahteva za budžetskim sredstvima prilikom obeštećenja gradjana koji su svoje kredite u švajcarskim francima već otplatili ili ih konvertovali u evre u skladu sa predjašnjim preporukama Narodne banke Srbije".

Naglašeno je i da korišćenje budžetskih sredstava za rešavanje spora izmedju privatnih banaka i njihovih dužnika nagoveštava mogućnost da se i ubuduće novac svih poreskih obveznika troši na sporove u kojima su obe ugovorne strane iz privatnog sektora.

Fiskalni savet smatra da bi problem trebalo rešavati bez neposrednih budžetskih troškova, na sličan način kao i u prethodnim slučajevima u kojima su sudovi proglasili bankarsku praksu nezakonitom.

Podseća se da ovo nije prvi put da sudovi u Srbiji proglase široko rasprostranjenu bankarsku praksu nezakonitom.

Tako je 2013. godine pravosnažno presudjeno da su banke nezakonito sklapale ugovore o kreditima s mogućnošću da jednostrano povećavaju kamatnu stopu, odnosno svoju maržu, u skladu sa internim odlukama banke.

Nakon što su sudovi proglasili ovu široko rasprostranjenu bankarsku praksu nezakonitom, Narodna banka Srbije je svojim preporukama i smernicama 2013. i 2015. godine omogućila sistematsku i efikasnu implementaciju sudskih presuda. Nakon toga su poslovne banke automatski primenile sudsku praksu u svim postojećim ugovorima i dužnicima otpisale odgovarajući deo glavnice, podseća se u saopštenju.

"Smatramo da bi se i sada mogla obezbediti automatska primena stava Vrhovnog kasacionog suda, bilo putem zvaničnih smernica Narodne banke bilo usvajanjem zakona koji bi poslovnim bankama nalagao automatsku primenu stava VКS, ali bez trošenja javnih sredstava", navode iz Fiskalnog saveta.

Članovi Saveta smatraju da bi se na ovaj način izbegli veliki sudski troškovi i administrativna opterećenja u pravosudnom sistemu, a zaduženi gradjani bi automatski došli do ispunjenja svojih prava u skladu sa stavom VKS.

Kako se precizira, predloženo trošenje javnih sredstava može predstavljati presedan i otvoriti vrata za dodatne buduće troškove, jer predloženi zakon omogućava otpisivanje dela preostale glavnice duga samo onoj grupi dužnika koji još uvek nisu završili otplatu svojih kredita – tj. za manje od 17.000 od ukupno oko 22.000 dužnika koji su prvobitno uzeli kredit indeksiran u švajcarskim francima.

Iz Fiskalnog saveta su upozorili da predloženim zakonom nisu obuhvaćeni dužnici koji su već otplatili svoja dugovanja, niti dužnici koji su već prihvatili neki od modela konverzije koje im je 2015. godine ponudila Narodna banka Srbije.

"Takodje, najvećem broju dužnika kojima su banke već aktivirale hipoteke i prodale stanove predloženi zakon pruža znatno manje obeštećenje nego što stav VKS nalaže – jer je njihova preostala glavnica duga, usled prodaje stana, znatno manja od inicijalnog iznosa kredita koji bi trebalo da se koristi za očuvanje jednakosti uzajamnih davanja", naveli su iz Fiskalnog saveta.

Dodaje se da postoje i pojedinačni slučajevi, krediti u švajcarskim francima uzeti u 2010. i 2011. sa dugim rokom otplate, gde dužnici po predloženom zakonu dobijaju osetno veću nadoknadu od one koju bi dobili ukoliko bi se dosledno primenio stav VKS, a u toj nadoknadi učestvuju u velikoj meri i sredstva poreskih obveznika.

POVEZANE VESTI

Komentari (11)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Da li neko ume da pojasni, da li se dužnici CHF prihvatanjem sporazuma, odriču pokretanja sudskog postupka u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda, za deo koji su preplatile bankama ? Šta da urade dužnici kojima je ostalo tek nekoliko rata do konačne otplate kredita - da poklone bankama sve ono što su nezakonito zaradile prethodnih godina ? Inače potpuno je svima jasno da ovaj Zakon služi samo i jedino da bankama nadoknadi deo ekstra profita, koji je trebalo da zarade, njihovi gubici o kojima pričaju i koji im se sada nadoknađuju iz budžeta su samo računovodstvena kategorija.

Goran

Odgovor je da. Ako potpises sporazum sa bankom rdsio si spor mirnim putem. U prevodu prevara.

Jo Al

Zasto se isti ovaj savet nije oglasio i ranije, mnogo godina pre i izneo ovaj ispravan stav ??? Sve i treba da padne na teret banki. Drzava je samo trebala da uvede red u sudstvo, i da se to u redovnom roku (sudjenja od 1 do max. 2 godine) resi. Ne ovako, sudski procesi traju od 5-10 godina i drzava izadje sa zakonom koji pomaze banke, na stetu korisnika kredita i svih ostalih gradjana Srbije. I pritom ce dobiti simpatije laika i dodatne glasove ....

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.9519
USD 1 105.7106
CHF 1 104.6508
GBP 1 134.4641
AUD 1 72.6797
JPY 100 95.9817

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Mali: Nije postignut dogovor sa MMF o poskupljenju struje 16:22 h

16:22 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Tabaković: U trezoru 20,8 tona zlata, razmatra se nova kupovina 14:56 h

14:56 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Džejmijev lanac restorana pod prinudnom upravom 14:03 h

14:03 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

MMF: Mnoge ključne reforme sprovedene, mada neke sa kašnjenjem 13:29 h

13:29 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Inicijativa Digitalna Srbija: Privreda može mnogo da nauči od startapa 11:46 h

11:46 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Antić: Turski tok za sigurno snabdevanje gasom 09:39 h

09:39 h  |  Biznis

loader