Mali: U nedelju finalna verzija zakona o lakšoj otplati kredita u švajcarcima

Mali: U nedelju finalna verzija zakona o lakšoj otplati kredita u švajcarcima

Izvor: N1

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da bi u nedelju, 14. aprila trebalo da bude usaglašena finalna verzija zakona o lakšoj otplati kredita u švjacarskim francima čiji bi predlog Vlada trebalo da usvoji početkom sedmice, a potom da ga Skupština Srbije usvoji po hitnom postupku.

"Molim za još malo strpljenja, razgovori sa bankama i dužnicima se nastavljaju i biće nastavljeni u subotu sa ciljem da se završe u nedelju", rekao je Mali novinarima.

On je istakao da razgovori o tom zakonu nisu jednostavni, da je u njih uključen veliki broj strana i da još uvek ima mnogo nepoznanica.

Mali, međutim, nije želeo da komentariše informacije koje su se već pojavile u medijima u vezi sa predloženim rešenjem.

"Ne bi bilo odgovorno da komentarišem te informacije, jer su razgovori u toku. Ako mogu da izrazim svoj optimizam - na dobrom smo putu, ali ne bih želeo da budem taj koji će na bilo koji način uticati na dalji ishod razgovora", kazao je ministar.

Mali je ponovio da je potrebno još dva dana strpljenja i izrazio nadu da će biti usaglašena verzija svih strana, i udruženja građana i banaka i države.

Na pitanje novinara da li država ima novca da preuzme na sebe deo duga, kako je najavljeno, Mali je kazao da će biti novca za tu namenu.

"Imaćemo novac koliko god bude trebalo. To će biti mnogo manje nego što se priča u medijima", kazao je Mali.

On je naglasio da će se taj novac naći, jer je projekcija u budžetu dobra i objasnio da je u prvom kvartalu ove godine zabeležen rezultat koji je za 35 milijardi dinara bolji od planiranog.

"To nam daje optimizam za celu godinu, ali i mogućnost da pomognemo i u ovom slučaju zaduženih u švajcarskim francima", kazao je Mali.

"Ne bi trebalo da imamo manju stopu rasta BDP-a od planiranih 3,5 odsto"

Siniša Mali je ocenio da Srbija ne bi trebalo ove godine da ima manju stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od projektovanih 3,5 odsto.

"Za sada se držimo te prognoze i ne menjamo je, iako imamo veliki broj izazova, kao što je slabljenje tržišta u zemljama Evrope, poput Italije i Nemačke koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri", kazao je Mali novinarima na konferenciji o jačanju konkurencije. 

On je istakao da optimizam bazira na jakom podsticaju na unutrašnjem tržištu. 

Ministar je objasnio da povećanje penzija i plata u javnom sektoru ima uticaj na porast BDP-a, kao i povećanje javnih investicija. 

Mali je podsetio da je Srbija u 2018. imala rast BDP-a od 4,3 odsto što je svrstalo među prvih osam zemalja u Evropi po rastu BDP-a. 

"Iza nas su ostali Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Severna Makedonija, Bugarska i Albanija. To su dobri rezultati, ali možemo i brže i jače", rekao je Mali. 

On je istakao da je u prvom kvartalu ove godine suficit u budžetu bio 15,8 milijardi dinara, što je za 34,9 milijardi dinara bolje od budžetskog plana. 

Ministar je kazao da je sve što Vlada Srbije radi kroz mere fiskalne i monetarne politike osmišljeno kako bi se unapredio kreditni rejting zemlje. 

"Trenutno smo na nivou BB, sa pozitivnim izgledima, po oceni Agencije Standard i Purs. Hoćemo da dostignemo investicioni rejting u naredne dve godine i ukoliko to uradimo pokazaćemo koliko smo dobri u stvaranju moderne tržišne ekonomije i time zaokružiti proces fiskalne i monetearne konsolidacije", kazao je Mali.

"Bez konkurencije nema ni zdravog tržišta"

Siniša Mali izjavio je da bez konkurencije nema ni funkcionalnog, a ni zdravog tržišta i da jačanjem konkurentnosti svi dobijaju - i država i građani i privrednici. 

"Kroz zaštitu konkurencije i zdravo tržište podstiču se kompanije da poboljšaju svoje proizvode i smanje troškove, što vodi ka povećanju produktivnosti i inovativnosti i doprinosi većem ekonomskom rastu i poboljšanju privrednog ambijenta. U isto vreme, građani imaju mogućnost većeg izbora pri kupovini, cena proizvoda je niža, a plata vredi više", rekao je Mali na međunarodnoj konferenciji u Beogradu o unapređenju konkurencije. 

Ukazao je da jačanjem konkurentnosti srpska ekonomija povećava svoje mogućnosti i šanse u "utakmici" na svetskim tržištima. 

"Kao i u svakoj utakmici, ključ je dobra priprema, i naše kompanije danas shvataju da je imperativ da jačaju svoje performanse, kako bi mogle da izdrže pritisak otvorenog tržišta i konkurencije", rekao je Mali. 

Dodao je da se povećanjem konkurentnosti kompanija na domaćem i stranom tržištu povećava ukupna proizvodnja roba i pruženih usluga, odnosno povećava se BDP. 

"Građani taj rast osećaju kroz rast plata i penzija, odnosno kupovne moći. Svi ovi pokazatelji otvaraju mogućnost zdravijih kućnih budžeta, ne samo zdravije državne kase, a to je jedan od najvažnijih ciljeva ove Vlade – bolji životni standard naših građana", rekao je ministar. 

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Srbije Miloje Obradović je rekao da je zaštita konkurencije jedan od najbitnijih segmeneta za očuvanje ekonomskog sistema zemlje. 

"Osnovna misija Komisije je zaštita životnog standarda građana i sve što se radi je za ekonomsku dobrobit potrošača", kazao je on. 

Prema njegovim rečima, za rad Komisije je važna regionalna saradnja, zbog čega su na današnjoj konferenciji prisutne sve kolege iz regiona. 

"U planu je osnivanje regionalnog foruma za zaštitu konkurencije zemalja Zapadnog Balkana", rekao je Obradović i dodao da su se na skupu prvi put okupili svi predsednici tela za zaštitu konkurencije Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije, BiH i Crne Gore, zemalja koje bi bile članice foruma. 

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je zaštita konkurencije važna za svakodnevni život građana, jer omogućava smanjenje cena i pristupačnost boljem kvalitetu roba i usluga, dok potrošači dobijaju veću mogućnost izbora, a kompanije bolju prohodnost na globalno tržište. 

On je istakao da jaka politika zaštite konkurencije pogoduje procesu pristupanja Srbije EU, kao i da pored zakonodavnog okvira donosi korist jer dodatno olakšava pristup evropskom tržištu. 

Fabrici je podsetio da se 63 odsto izvoza iz Srbije plasira u zemlje EU, dok 73 odsto ukupnih investicija u Srbiju dolazi iz tih zemalja. 

Ukazao je da je Poglavlje 8 koje se odnosi na politiku konkurencije jedno od najvažnijih poglavlja za usvajanje, ali i za primenu. 

Kako je dodao, važno je da se stvori sistem zaštite konkurencije u Srbiji koji je usklađen sa tim sistemom u EU, kako se ne bi dešavali monopoli odnosno kako bi borba protiv kartela bila efikasnija. 

Fabrici je podsetio da je EU već pomagala Srbiji u oblasti zaštite konkurencije kroz razne projekte i dodao da je nedavno započet novi tvining projekat vredan milion evra za podršku jačanju konkurencije u Srbiji koju će se realizovati sa italijanskim Regulatornim telom za konkurenciju. 

Komesarka za konkurenciju Evropske komisije Margaret Vestager, koja se skupu obratila video porukom, istakla je da će ukoliko se posao Komisije odradi uspešno, građani imati bolji život. 

Prema njenim rečima, Evropska komisija, a posebno Direktorat za konkurenciju, nastaviće da rade sa vladama i telima za zaštitu konkurencije u regionu kako bi se pripremili za članstvo u EU. 

Predsednica Odbora za privredu Skupštine Srbije Snežana Petrović rekla je da je Komisija za zaštitu konkurencije svojim radom doprinela porastu najvećeg broja ekonomskih parametara i napretku Srbije na svim svetskim ekonomskim rang listama. 

Ona je, kao predsednica organa koji bira predsednika i članove Saveta Komisije i kome Komisija podnosi izveštaj o radu, navela da ta institucija treba da nastavi dosadašnju beskompromisnu borbu protiv kartela, zloupotrebe dominantnog položaja i svih drugih oblika povrede konkurencije. 

"Ipak, na tržištu Srbije ima pojava koje upozoravaju da rad na zaštiti konkurencije ne može biti okončan", rekla je ona i dodala da postoji prostor za unapređenje. 

Kako je precizirala, prema izveštaju Udruženja za zaštitu konkurencije, to se odnosi na kvalitet, cene i asortiman proizvoda i usluga na domaćem tržištu. 

Prema njenim rečima, statistički podaci o kretanju cena koje su poslednjih 10 godina iznad evropskog proseka pokazuju da se izdvajaju cene komunikacionih usluga, uređaja za domaćinstvo i transportnih i audio-vizuelnih usluga i tu, kako je istakla, postoji prostor za ispitivanje konkurencije. 

Dodala je da istovremeno desetogodišnji prosek cena pokazuje relativni pad cena obuće, odeće, zdravstvenih usluga i obrazovanja, nekih prehrambenih namirnica poput mesa, voća i povrća, kao i automobila, alkoholnih pića, restoranskih i hotelskih usluga.

POVEZANE VESTI

Komentari (18)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sale

Strategija je ustvari metod kako da se od javnosti sakrije koliko ce zaista para iz budzeta otici na ovako nesto, jer nije 20 000 glasova sitnica (toliko ih je zaduzeno u svajcarcima) ... Prvo mora da se napravi spisak pa da se sistematski regrutuju svi u sns... Vrlo prosto... Nista ne moze preko noci ...

Prc

Kako moze iz budzeta za privatne kredite. Necuveno!!

Ike

Samo da se završi miting u subotu...!!!

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.9230
USD 1 105.3542
CHF 1 105.2696
GBP 1 132.2748
AUD 1 72.4120
JPY 100 97.2240

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Sindikati RGZ: Samohrana majka ostala bez ugovora zbog štrajka 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

MMF: Takse dovele do povećenja cena na Kosovu, posebno prehrambenih proizvoda 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Komgrap prodaje poslovni prostor na Banovom brdu, javno nadmetanje u julu 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Insajder: Imovina PKB-a prodata ispod svake cene 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Pavle Petrović: Uvesti nova fiskalna pravila 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Brnabić: Partnerstvo s MTU počinje otvaranjem centra za obuku u Srbiji 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Radović: Dosta malinara gladuje, a hladnjačari imaju vikendice, automobile... 19.06.2019.

19.06.2019.  |  Biznis

loader