CHF Srbija: Ne treba nam milost države, već da se banke odreknu ekstraprofita

CHF Srbija: Ne treba nam milost države, već da se banke odreknu ekstraprofita

Gosti N1 iz CHF Srbija, zaduženi u švajcarskim francima, kažu da ne žele milost države već pravedno rešenje kako bi mogli da otplaćuju svoje kredite. Država ne treba da učestvuje s novcem, niti banke treba da učestvuju sa nekim svojim ekstra novcem, samo treba da se odreknu ekstraprofita, navode. Tvrde da ih država nije upozorila, kako se priča.

U Srbiji postoji oko 17 hiljada građana sa stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Sa kakvim se problemima suočavaju najbolji je primer jednog korisnika kredita koji je od banke uzeo zajam od 150.000 evra (u francima), platio 135.000 evra, ali se došlo do toga da je banka pokrenula prodaju stana potražujući od ovog klijenta 400.000 evra.

Nedavno se o ovom problemu oglasio Vrhovni kasacioni sud, nakon čega su država, građani i banke seli za sto. Najavljuje se da bi rešenje moglo da se pronađe do kraja meseca. Jedna od opcija je donošenje leks specijalisa.

Sanja Vujanović iz CHF Srbija priča da je 2008. godine uzela kredit, da je tada podigla 55.000 evra (u švajcarskim  francima), otplaćivala sedam godina i za to vreme otplatila oko 22.000 evra. Međutim, 15. januara 2015. godine njen inicijalni dug je skočio na 76.000 evra. Rata od početne, koja je iznosila oko 20.000 dinara, skočila je 2015. na 58.000 dinara.

Saša Dević iz CHF Srbija tvrdi da ga je banka prevarila i pri samom uzimanju kredita u novembru 2008. Zahtevom sam tražio 45.000 evra, banka je kredit odobrila u evrima, ali u samom ugovoru je promenila ono što je odobrila - pa je navela se zadužujem u 68.000 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti, dakle, nema veze sa traženim i odobrenim iznosom od kreditnog biroa, tvrdi Dević. On navodi da mu je banka podmetnula kredit i da je prevaren, jer je švajcarski franak postao glavna valuta u ugovoru, dodajući da je u sporu.

Kad je podigao kredit, rata je trebalo da bude oko 220 evra, izraženo u evrima radi lakšeg pojašnjavanja, ali on navodi i da je banka promenila kamatu, nekom svojom odlukom koja je, kako kaže, tajna, pa je ona povećana sa 4,1 na 4,7. "Rata je skočila na 360 evra, ali problem je i što glavnica stalno raste", dodaje.

Sanja Vujanović kaže da se kroz medije provlači da je tadašnji guverner Radovan Jelašić upozoravao na rizike. "Medijska jedna izjava guvernera ne može da bude merodavna i da se smatra da je neko nekoga upozorio... Da se stavi tačka na to da smo bili upozoravani", kaže gošća N1.

Vujanović navodi da ju je bankarka svojevremeno uveravala da franak ima tendenciju pada, da je to najpovoljnije i da je najstabilnija valuta u zemlji, da kredit osigurava nacionalna korporacija, država. Smatra da su tada manje kamatne stope date za kredite u francima da bi što više ljudi njih i uzelo, dok su kamate u tom istom periodu bile veće za kredite u evrima. Ljudi su tada uzimali kredite u francima jer su u toj ponudi bili sposobniji da uzmu više novca, dodaju gosti N1.

Upitani o stavu Vrhovnog kasacionog suda, kažu da su se za to zalagali - da se ljudima u sporu ne može oduzeti nekretnina dok on traje. Vujanović dodaje da stav nije obavezujući ali da služi da bi se ujednačila sudska praksa.

Gosti N1 navode da je država u njima prepoznala sagovornike s kojima može da razmeni iskustvo da bi se došlo do  rešenja. O leks specijalisu kažu da ne mogu da govore jer imaju samo nacrt.

Rešenje o kom se govori podrazumeva da najveći teret podnesu banke, ali bi deo troškova platila i država iz budžeta. Nezvanično, za pomoć dužnicima potrebno je oko 100 miliona evra. Trećinu novca bi obezbedila država, a dve trećine banke.

Vujovićeva kaže da su oni protiv toga. "Ovo je pravno pitanje. Po pravnom pitanju je banka kriva jer je uvela finansijski derivat u stambeni kredit koji nije smela po zakonu. Banka treba da se odrekne samo ekstraprofita. Jedan kredit čini data glavnica, dati iznos, rok otplate i kamate, sve preko toga što banka zaradi je ekstraprofit. Oni samo toga treba da se odreknu. Niti država treba da učestvuje s novcem prema bankama, niti banke treba da učestvuju sa nekim svojim ekstra novcem. Računovodstveno, treba da se odreknu ekstraprofita i ove godine će se to prikazati kao (njihov) gubitak, ali samo računovodstveno, ne kao stvaran. Već iduće godine zabeležiće profit", tvrdi gošća.

Ona je pojasnila na svom primeru - kaže da je podigla kredit od 50.000 evra, što je bilo 3,9 miliona dinara, i da je do kraja roka otplate (30 godina) trebalo da vrati oko sedam miliona dinara (što je, kako kaže, glavnica, rok otplate i kamata). "Od 3,9 do 7 miliona je zarada banke na koju smo se ugovorili, sve preko toga je ekstraprofit. Ja sam do ovog momenta platila 6,5 miliona dinara, ovog momenta mene banka duži još 6,5 miliona dinara", ističe.

Vujanović navodi da je 13 zemalja ove kredite rešilo na identičan način - sudskim odlukama da je valutna klauzula ništava i da se sve prebaci u domaću valutu.

Gosti N1 ističu kao problem i odugovlačenje suđenja u Srbiji, i navode da znaju osobu koja je na sudu sedam godina, a da nije doneta ni prvostepena presuda.

Delić podseća da je 17 banaka plasiralo te kredite i da su se sve različito odnosile - da je sedam njih "zakucalo"  kamate, nije primenjivalo kamatnu stopu libor, ili su ih čak povećavali. Dodaje da su neke smanjivale libor, pa su manje naplatile i kaže da ne može država sve to da pokrije jednim zakonom.

Spinuju se informacije kako će država da nam plati, ja ću da platim svoj kredit, ne treba mi ničija milost, ali da ga platim pošteno, ništa dalje ne tražimo, ne treba nam nikakva socijala, samo tražimo pravedno rešenje, naveo je Delić.

Gosti N1 kažu da rade nešto od čega im život znači i očekuju da će doći do rešenja.

Mi ne živimo deset godina, mi životarimo, navodi Sanja Vujanović. Mnogi su se razboleli zbog ovog kredita, dodaje Dević.

POVEZANE VESTI

Komentari (25)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Gradjnin

Ljui, duzili ste se u CHF-u, zasto preracunavate u EUR? Probajte da preracunate u neku drugu valutu, ispasce manji dug i sta cemo onda? Budimo realni! Pogresili ste, privukla vas niska kamata i za sve je krivo jacanje CHF u odnosu na EUR. Ovaj lex vas spasava od daljeg jacanja CHFa, a kad konvertujete u EUR i ako CHF padne, sta cete onda??? Jel znate da ima kredita u CHF gde je kamata Libor+1% sto je sad 0,32%. Da lu se njima isplati da placju a eurske kredite po 4%. NE!

vidis kako si lepo rekao da ce banke biti ostecene

pa te gospodja brze bolje ispravila

Postovana gospodjo, plasticno objasnjeno

vi ste totalno finansijski nepismeni i molim vas prestanite da lupetate gluposti. Vi mislite da otpis ide tako sto neko ukuca nesto u kompjuter i to je to, odnosno to zovete racunovodstveno. Jel mozete vi racunovodstveno da dobijete povisicu plate a da vam na racun leze stara plata?

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5248
USD 1 105.1676
CHF 1 106.7243
GBP 1 141.7157
AUD 1 72.8113
JPY 100 95.9856

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Svetska banka odobrila Srbiji kredit od 48 miliona dolara 11:31 h

11:31 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Od Nove godine plaćamo i ekološku taksu 1.200 dinara godišnje 08:48 h

08:48 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

NBS: Agencija Standard and Poor’s povećala kreditni rejting Srbije na BB+ 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Istanbul prvi grad u svetu po zaradi od turizma 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Kina i SAD postigle preliminarni dogovor nakon 19 meseci trgovinskog rata 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Usaglašen ugovor o izgradnji prečištača otpadnih voda u Beogradu 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Biznis

loader