Popović: Srbija je burazerska ekonomija gde ne može da se radi ako niste uz SNS

Popović: Srbija je burazerska ekonomija gde ne može da se radi ako niste uz SNS

Predsednik Vučić kaže da smo ekonomski lideri u regionu, a kad pogledaš brojeve, vidiš da smo u začelju, rekla je u Pressingu TV N1 profesorka Ekonomskog fakulteta i članica Centra za liberalno-demokratske studije, Danica Popović. Uzrok za slab privredni rast vidi, pre svega, u korupciji, odnosno što je Srbija, kako je rekla, burazerska država.

Profesorka Popović kazala je da joj dođe da se nasmeje svaki put kada čuje da je Srbija ekonomski lider u regionu, jer brojke govore suprotno - da imamo najsporiji privredni rast od svih zemalja u regionu.

"Predsednik (Aleksandar Vučić) kaže da smo lideri, a kad pogledaš brojeve, mi smo u začelju", rekla je Popović, ali je dodala i da Srbija nije mogla da ima značajniji rast u godinama sprovođenja mera fiskalne konsolidacije, kako bi se izbegao bankrot države.

Problem je, međutim, u tome što nakon toga, za razliku od drugih zemalja koje su sprovodile mere štednje, u Srbiji nije došlo do značajnijeg privrednog rasta.

Navela je primer Estonije koja je nakon recesije od čak 15 odsto, a nakon sprovedenih mera štednje, ostvarivala stope rasta od pet, sedam ili osam odsto godišnje, dok je privredni rast Srbije prošle godine bio 4,6 odsto, a zvanična projekcija za ovu godinu je 3,5 odsto.

"Srbiji je potrebna stopa rasta - samo da ne bi zaostajala za Evropom - treba joj pet odsto, ako EU raste jedan odsto. Ako EU raste dva odsto, onda nam treba šest i više. Kad neko kaže da 3,5 odsto znači sjajan rast, to znači da sutra zaostajem i za EU i za ostalima. Ako je pet odsto ili blizu pet, već smo stigli do nečega. Mi smo na 60 odsto BDP per capita od Rumunije. Od one Rumunije gde smo išli, i gde smo ih žalili", istakla je gošća Pressinga.

Strani investitori rešavaju probleme tako što okrenu Vučićev telefon

Kao glavni uzrok sporijeg rasta vidi isto što je identifikovao i Fiskalni savet - raširena korupcija, odnosno to što je Srbija burazerska država, gde je onima koji imaju burazere dobro, a nama ostalima nije.

Druga je taj što u Srbiji nema velikih investicija. Stranih investicija, kako je ocenila, nije dovoljno, i reč je o firmama koje dolaze zbog subvencija od 10.000 evra po zaposlenom i zato što ih ne pogađa izostanak pravne države, jer će svaki problem rešiti tako što će okrenuti Vučićev telefon.

"U zemlji koja ima demokratije, te strane investicije bude mala i srednja preduzeća (...) Ovde se koncentrišu na svoj deo posla i nema tog prelivanja, ničega što se može nadovezati. Ovde ne može mala ili srednja firma, koja se ne uključi u SNS, bilo šta da radi", upozorila je profesorka Popović.

Objasnila je i da bi veće investicije, čak i uz burazersku ekonomiju, pokrenule privredni rast, ali kratkoročno.

"Da bi se rast pokrenuo mora da bude masovan. Ne može jedan investitor da pokrene rast. Biće rast, ali u toj fabrici. Treba sve ljude da motivišeš i da im daš do znanja da će da zarade veće pare", poručila je.

Zato je, prema njenom mišljenju, važna demokratija i da pravosuđe funkcioniše. U zemljama EU je osnovna stvar poverenje među ljudima, kad te uhvate sa prstima u medu, ti si gotov, tebe više nema, predočila je gošća Pressinga.

Prosečna plata od 500 evra je lepa cifra, a šta ćemo posle toga?

Kada je reč o prosečnoj plati kao parametru ekonomomskog uspeha, Popović je rekla da je to kategorija koja interesuje statističare, dok građane interesuje kolika je njihova plata.

"Može 500 evra da bude sutra ako se ispalti iz budžeta. Daće vučić 500 evra. Ne radi se o tome da ja hoću 500 evra, ja hoću da imam rast, cilj, da imam šanse da ja i moje dete živimo ko ljudi. 500 evra je lepa cifra i dostižna, daće nam, a šta ćemo posle toga? Ljudi ovde nisu uključeni u poslovne sisteme, nigde. U takvim nema rasta, naročito nema rasta jer je imamo dvojnu privredu: Imate strane investitore i mala i srednja preduzeća koja su potpuno pasivizirana", ukazala je Popović.

Stoga je u ovoj situaciji, kako je preporučila, neophodno izvršiti bolne reforme i rasturiti burazersko društvo, da bude nemoguće da državnu firmu vodi partijski čovek, i da se sve zasniva na jednom čoveku.

Fiskalna konsolidacija dobar potez, Srbija 2012. bila blizu bankrota

Vučića, međutim, ne bi kritikovala zbog mera fiskalne konsolidacije, jer je Srbija, kako je rekla, 2012. godine zaista bila blizu bankrota.

"Bili smo na strašno dobrom putu da uđemo u bankrot. Nije tačno to što moj prijatelj Mirko Cvetković kaže (da nismo) (...) Ovi su se organizovali, rekli 'idemo, moramo'. Mislim da ih je na to naterala Angela Merkel, jer nije htela novu Grčku ni da vidi, ni da sanja. Po tom pitanju su Vučić i naša vlada bili poslušni. Da je vlada htela zaista reforme, uradila bi još svašta. Hvala Merkelovoj, i ovo je odlično", rekla je Popović.

Vučić je, međutim, na drugi način populista, upozorila je Popović, podsetivši da predsednik političke neistomišljenike etiketira kao izdajnike i neprijatelje.

Dobro je što su građani izašli na ulice da kažu da su nezadovoljni

Smatra i da je dobro što se u Srbiji već mesecima odvijaju građanski protesti, i što se može videti da ima puno nezadovoljnih ljudi koji su spremni da izađu iz kuće i to svima kažu.

"Ako vi postavite za ministra vojnog čoveka koji nije odslužio vojni rok, ako je za direktora EPS-a vlasnik pečenjare doveden kao član SNS-a i još sedi tamo, a napravio je štetu, ako vidite guvernerku koja je plagirala doktorat, ministra finansija koji je plagirao doktorat, da ne pominjem ministra policije takođe sa plagijatom, pitate se čemu ovo sve. To izaziva teški gnev. Nisu oni (građani) izašli da se biju, nego da kažu: 'Hej, hajde pogledajte nas u oči'", ocenila je Popović.

Rekla je i da to da su doktorati navedenih državnih funkcionera plagijati, nije njeno mišljenje, već lako proverljiva činjenica, budući da postoji softver pomoću kojeg jednim klikom možete da utvrdite šta je sve ukradeno iz tuđih radova.

Sumnja, međutim, da će Univerzitet da se pozabavi tim pitanjem, jer je nemoćan, i još funkcioniše u samoupravnom okviru "ti meni, ja tebi", gde nijedna odluka ne može da se donese dok svako svakome ne učini "neku uslugicu".

Govoreći o problemu kredita indeksiranih u švajcarskim francima, Popović je ponovila svoj stav da su isključivi krivci za to građani koji su se zaduživali i nisu slušali apele da je takvo zaduživanje rizično, pre svega nekadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića.

Smatra i da se najavljeni leks specijalis donosi isključivo u korist dužnika, a nikako banaka, jer Vučić želi da dužnike "skine s vrata", i da se prikaže kao dušebrižnik.

POVEZANE VESTI

Komentari (66)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Богдан

Изузетно сам ценио ставове професорке Поповић изнете у неким њеним ранијим текстовима које сам читао. Тим више сам изненађен њеним ставом о проблемима у вези са CHF кредитима, да су искључиви кривци за то грађани који су се задуживали и нису слушали апеле да је такво задуживање ризично, пре свега некадашњег гувернера НБС Радована Јелашића. Овај њен став би био одржив у случају да су грађани имали пуну информацију о природи курса франка у периоду кад су нуђени кредити индексирани у CHF, те ризицима које такав курс носи, посебно имајући у виду да ти апели нису представљали званичан став НБС. Наиме, тек након наглог скока курса корисници кредита су сазнали за околност „вештачки одржаваног курса CHF , односно ванредне привремене мере Швајцарске народне банке одржавања курса CHF ради спречавања пада евра испод 1,20 CHF за евро, донете у циљу заштите швајцарске економије". С тим у вези, наводим три разлога која јасно упућују на ништавост уговорених кредита индексираних у CHF: 1. „Вештачки“ одржавани курс, односно „ванредна привремена мера“ Швајцарске народне банке одржавања курса CHF ради спречавања пада евра испод 1,20 CHF за евро, која је била на снази у време уговарања кредита, је чињеница које су банке знале или су морале знати, а нити су пословне банке, нити НБС, указале на њу, те на могућност драстичног пораста курса франка, а тиме на потенцијални ризик од уговарања кредита индексираних у CHF. Закључак: Прикривање ове чињенице, у циљу привлачења што већег броја клијената, била је од директног утицаја на одлучивање клијената у смислу избора валуте индексирања 2. Пословне банке се на међународном финансијском тржишту нису задуживале у CHF што потврђује да су знале за природу курса франка описану у тачки 1. Закључак: Банке су са предумишљајем прикривале извесну могућност драстичног пораста курса франка 3. Наводи из тач. 1. и 2. потврђују основаност позивања на „битно промењене околности“ због којих су трпели искључиво клијенти. Закључак: Да су банке јасно и непобитно указале клијентима на чињеницу из тачке 1. ни на који начин не би биле одговорне за одлуку клијента да кредит буде индексиран у CHF Напомињем да орисници кредита индексираних у CHF кредита не траже да било ко, осим банака, сноси последице пословања супротног доброј пословној пракси, односно последице преваре, односно грамзивости, односно глади за екстра профитом. У прилог томе говоре и тужбе којима се углавном тражи раскид уговора и у мањем броју ништавост уговора и које су поднете против банака, а не против државе. На крају, насупрот њеном ставу да се најављени lex specialis доноси искључиво у корист дужника, а никако банака, сматрам да наговештени закон заправо амнестира преварно пословање банака у случајевима нуђења кредита индексираним у CHF. Јер зашто би се доносио посебан закон којим би и државни буџет (читај: порески обвезници) био оптерећен, имајући у виду неспорну чињеницу да је проблем искључиво генерисан непоштеним, преварним пословањем банака, тако да би се у некој мери тим законом озаконило непоштено пословање, односно превара и грамзивост банака.

geras

banke jesu "gramzive" , ali to im je u opisu posla . a , s' druge strane su polakomljeni građani koji DOBROVOLJNO svoje kredite indeksiraju u švajcarcima jer im je to u tom trenutku najpovoljnije, najisplativije, najjeftinije ...da li je tadašnji guverner upozoravao ili ne irelevantno je . nije ih prisilio , i to je jedino važno . u sporu koji je nastao između banaka i klijenata država nema šta da traži, posreduje, pomaže , bilo jednu , bilo drugu stranu . država mora da obezbedi da tužilaštvo i sud rade svoj posao , pa , ako su banke varale, menjale kamate da obezbedi da NEZAVISNI sud to potvrdi i presudi . a posle, ako se dokaže da su zaduženi prevareni , a samim tim i oštećeni , korisnici bi morali da tuže državu , tj njene parasudske organe - izvršitelje- da ljudima kojima su požurili da otmu stanove , vrate stanove ili novac, svejedno, sa kamatom .

Marko

Nije tacno preko 90% banaka se zaduživali u CHF zato je posle doneto Jos stavki kojima se olakšava dužnicima a da su u bankama znali da ce biti rasta kursa je cisto lupetanje

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.9511
USD 1 105.4736
CHF 1 105.0415
GBP 1 133.5346
AUD 1 72.6166
JPY 100 96.2630

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Treća prodaja preduzeća Staklena bašta iz Kanjiže 24.05.2019.

24.05.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Prosečna zarada u martu 54.271 dinar 24.05.2019.

24.05.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Otvoren novi tržni centar u Beogradu – "Ada mol" 23.05.2019.

23.05.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Tramp: Slučaj Huawei mogao bi da bude deo trgovinskih pregovora sa Kinom 23.05.2019.

23.05.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Profesor Ristić: Brojne neprihvatljive stvari u vezi sa gradnjama MHE 23.05.2019.

23.05.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Prvi Sberbank biznis forum 30. maja okuplja najveće kompanije iz Rusije i Srbije 23.05.2019.

23.05.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Radnici u Fijatu zabrinuti zbog najave dodatnih 95 dana odmora 23.05.2019.

23.05.2019.  |  Biznis

loader