Vlahović: Oporavak srpske privrede posle ekonomske krize išao najsporije

Vlahović: Oporavak srpske privrede posle ekonomske krize išao najsporije

"Oporavak srpske privrede posle svetske ekonomske krize je išao najsporije. U proteklih 10 godina rast BDP-a je oko 10 procenata kumulativno, dok je u Rumuniji 24, u Makedoniji 23, Bugarskoj i BiH 17, a u albaniji 30. Zato što je Srbija izabrala pogrešan put kao odgovor na krizu", smatra predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

U ponedeljak, 15. septembra 2008. godine Leman Braders je zaprepastio svet i svojih 25.000 zaposlenih, podnevši zahtev za stečajem s teretom dugova od čak 600 milijardi dolara. Tako je propala 150 godina stara investiciona banka. To je bio najveći stečaj u američkoj istoriji, koji je pokrenuo najveću globalnu ekonomsku krizu od tridesetih godina prošlog veka. Ovaj događaj je promenio svet.

Kako je objasnio Vlahović, na svakih sedam-osam godina nastupi neka ekonomska kriza, ali nijedna nije bila tih razmera kao kriza iz 2008. Kaže da je 2009. godine 90 zemalja imalo recesiju, dok su u Evropi, sem Poljske, Belorusije i Albanije, sve ostale zemlje bile u recesiji. Kaže da je oporavak srpske privrede išao najsporije, zato što je izabrala pogrešan put kao odgovor na krizu.

"Tek od 2015. privreda ulazi u fazu pozitivnog trenda, doduše taj rast je kolebljiv i veoma slab. Srpska privreda je jedina u Evropi tri puta bila u recesiji - 2009, 2012 i 2014, ajde da kažemo da je 2014. recesija bila zbog prirodnih nepogoda".

Srbiju najviše košta odlaganje reformi, a veliki problem je i "stani-kreni strategija", kaže Vlahović.

"Nakon 5. oktobra imali smo period intenzivnog restrukturiranja ne samo javnih preduzeća već i velikih društvenih, izgradnju institucija. Onda su mnogi rezultati poništeni, od 2004. do 2006 -2007. imali smo najveću šansu da sprovedemo bezbolnu tranziciju. Nismo, jer se promenila politička struktura, na vlast su došli populisti, demagozi, posmatrali javna preduzeća kao partijski plen. Od 2008. su mnoge zemlje radile na reformama, na smanjenji nepotrebnih troškova, kao na primer baltičke zemlje. Nakon sprovođenja mera danas su to zdrave ekonomije".

Kako je rekao najmanje smo dogurali u reformi javnih preduzeća.

"Ova vlast zaslužuje pohvalu za neke ekonomske mere, ali nije urađeno dovoljno na restrukturi javnih preduzeća. To je neophodno jer se tu krije potrebna delta uvećanja investicija da bi dostigli više stope rasta, jer ovakva kakva jesu ne mogu da realizuju investicije".

Smatra da je projekcija rasta od 3,5 odsto za ovu godnu dostižna, pod uslovom da poljoprivredna sezona bude prosečna.

"Jeste dostižna i u skladu s nivoom investicija koje se realizuju i koje su oko 19 odsto nivoa BDP. Ako hoćete veći rast, investicije moraju da budu 23-24 odsto BDP. Da bi se realizovalo to, država mora više da ulaže u infrastrukturu i u kapitalne investicije".

Ekonomske i političke posledice krize

Na pitanje koje su posledice krize, Vlahović kaže da je u ekonomskom smislu došlo do čvršće regulacije tržišta i bankarskih sektora.

"2011. godine dolazi do krize suverenog duga – Grčka, Španija, Portugalija, zatim strah da se ne prelije na Nemačku. U političkom smislu je došlo do promena, uglavnom su na vlasti bile socijal-demortare, kasnije je došlo do talasa desnih političkih stranaka koje su osvojile vlast, a to je ozbiljan scenario da će se isto destiti na izborima za Evropski parlament".

I Bregzit će imati posledice i na evrozonu, ali pre svega na britansku ekonomiju, kaže Vlahović i dodaje da umnogome zavisi kako će biti sproveden - da li uz dogovor ili će doći do takozvanog "tvrdog Bregzita".

"Već danas imamo usporavanje ekonomije, Evropa je najslabija karika i ima najslabiji prognozirani rast. Ako se postigne rast od 1,6-1,7 odsto to će biti dobro. Pored usporavanja svetske trgovine, Evropa ima unutrašnje probleme, slušamo priču da se EU mora restrukturirati, danas ne vidimo rešenje, italijanska privreda je u recesiji, Nemačka usporava, Francuska ima probleme. Imamo otpore prema administraciji u Briselu zbog antiestablišment pokreta koji preuzimaju vlast".

Dodaje da će sve to imati posledice i po Zapadni Balkan.

"Mi smo u 2016. i 2017. postigli fiskalnu konsolidaciju, značajan pad javnog duga, javni prihodi su porasli i to su posledice mera fiskalne konsolidacije, ali i posledica pozitivnih faktora dobre konjukture u EU. Kada je loše u EU, onda se to preliva i na Zapadni Balkan".

Kopaonik biznis forum od 3. marta

Pred početak Kopaonik biznis foruma vlada najveće interesovanje do sada, a očekuje se prisustvo više od 1300 učesnika. Tokom četiri dana trajanja Foruma, od 3. do 6. marta, u hotelu Grand na Kopaoniku, biće održano 26 panela, šest specijalnih događaja i tri plenarne sesije. Specijalni gost biće Geri Džejkobs, predsednik Svetske akademije nauke i umetnosti, koji će prvog dana održati specijalno predavanje. Centralna tema Foruma biće "Srbija deset godina posle velike recesije: snažan rast kao imperativ".

"Pokušavamo da napravimo što kvalitetniji skup, ima pretenziju da bude regionalni događaj što i jeste. Imaćemo dosta značajnih gostiju", kaže Vlahović.

POVEZANE VESTI

Komentari (90)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

CCC

Čitam komentare, drago mi je što toliko ljudi pamti ovog ''stručnjaka''. Zbog Dinkića se često previdi da je srpska ekonomija imala brojne dželate i Vlahović je definitivno jedan od njih.

Radoje

Pazi ovog...

Kosta

Kopaonik, Kopaonik na sve strane Kiseonik .

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5536
USD 1 106.2199
CHF 1 107.5021
GBP 1 139.6953
AUD 1 72.4879
JPY 100 97.7821

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

SAD, Meksiko i Kanada potpisali novi sporazum o slobodnoj trgovini 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Da li je lex specialis za infrastrukturne projekte neophodan 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Imovina firme Vulić i Vulić doo stavljena na prodaju, cena 117 miliona dinara 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Pošta Srbije: Isplata penzija se obavlja neometano 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Budžet Niša za narednu godinu uvećan za 500 miliona dinara 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mihajlović: Izgradnja Moravskog koridora počinje 15. decembra 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Švajcarski model - bolji standard penzionera ili uskraćivanje ljudskih prava 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Završena proizvodnja 500L za ovu godinu, radnici u fabrici od 15. januara 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Biznis

loader