Ekonomisti: Privredni rast koče niske investicije

Ekonomisti: Privredni rast koče niske investicije

Ekonomisti: Privredni rast koče niske investicije Izvor: Shutterstock

Privredni rast Srbije može da se podstakne povećanjem javnih investicija u infrastrukturu, a ne većom javnom potrošnjom, preko rasta plata i penzija, ocenili su danas članovi Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES).

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, na konferenciji "Ekonomska politika Srbije u 2019. godini" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, istakao je da je iz republičkog budžeta moglo da se odvoji oko 300 miliona evra slobodnih sredstava za investicije, a da se ne ugrozi deficit od 0,5 odsto.

"Na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), povećanje zapošljavanja i ukupnu privrednu aktivnost snažan uticaj imaju javne investicije, a ne javna potrošnja", ocenio je Petrović.

Investicije su ključ i neposredni faktor privrednog rasta.

 Dodao je da se nedovoljno investira, ne samo u putnu, železničku i komunalnu infrastrukturu, već i u zdravstvo, kao i da za ulaganja nedovoljno odvajaju i javna preduzeća, a da je najdrastičniji primer Elektroprivreda Srbije (EPS), koja investira za trećinu manje od sume neophodne za amortizaciju.

On je rekao da je propuštena prilika da se od "viška" u budžetu, umesto u opremu za vojsku, 200 miliona evra usmeri u puteve i železnicu, a 100 miliona u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Taj novac koji je mogao da se iskoristi za investicije je, prema njegovim rečima, rezultat manjih troškova za kamate na kredite i državne garancije, a 2020. godine slobodnih sredstava će biti manje, pa su i investicije neizvesnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da su investicije ključ i neposredni faktor privrednog rasta.

"Rast podstiču i inovacije i tehnološki progres koji su rezultat investicija, pa je nejasno zašto je premijerka (Ana Brnabić) najavila napuštanje ekonomske politike zasnovane na ulaganjima i prelazak na ekonomiju koja će se temeljiti na inovacijama", rekao je Arsić.

On je ocenio da je jedan od razloga za niske investicije u Srbiji mala štednja gradjana koja je dva i po puta manja od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope, kao i loše institucije i privredni ambijent zbog čega se stranim investitorima daju razne pogodosti i subvencije.

Arsić je ocenio da brži rast zarada od produktivnosti, što je čest slučaj u Srbiji, loše utiče na rast štednje i visinu investicija.

Madžar: Srbija liči na raj ludaka

Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je da mu "Srbija liči na raj ludaka jer se stanje prikazuje boljim nego što jeste".

Slušamo svaki dan da je Srbija lider u mnogim stvarima, a po stopi ekonomskog rasta je ustvari na začelju u odnosu na države iz okruženja i nosi fenjer", rekao je Madžar.

On je istakao da strane investicije imaju dobre i loše strane, a loša je to što ih ugovaraju nestručni ljudi iz vlasti sa ekspertima investitora, zbog čega ugovori često imaju tajne klauzule na kojima ne insistiraju samo stranci, već i domaća vlast.

"Zbog toga su takvi ugovori najpodložniji korupciji", rekao je Madžar.

Ekonomista Ivan Nikolić istakao je da se nivo investicija ne može podići na poželjnih 25 odsto BDP bez ulaganja u stanogradnju, kao i da stopa ulaganja nije garancija za ekonomski rast.

"U Srbiji je niska efikasnost investicija, 17,1 odsto niža nego u zemljama EU", rekao je Nikolić.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić rekao je da "srpska nauka proizvodi višestruko više u odnosu na ulaganja", ali da će, ako se usvoji zakon o nauci i istraživanju ostaviti štetne posledice na razvoj naučne misli.

"Nacrt zakona o nauci i istraživanu je u javnoj raspravi i prema njemu od 12.000 istraživača sudbina 1.800 je neizvesna jer se osniva Fond za nauku za koji će komisija birati istraživače", rekao je Radonjić i dodao da će fond imati stalno finansiranje za razliku od istraživača na fakultetima koji će se finansirati, zavisno od projekata.

POVEZANE VESTI

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kostica

Nažalost, mi uopšte nemamo ekonomiju. Kao i u svemu ostalom, samo opsena i rijaliti.

Buducnost

Ja ne znam da li Srbiji ima pomoci ... Mislim da cemo dobaciti do 500-600€ prosecne plate u narednih 10 godina (i to ce doci samo od sebe zbog odlaska radnika) ali bilo sta vise od toga je nerealno ocekivati ... Dokle god zivimo u socijalizmu i Titovom vremenu u nasim glavama pomoci nema ...

Stefan

Uvedite carine na poljoprivredne proizvode i Srbija ce postati El Dorado. I ne pametujte vise kada ste procitani.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.9266
USD 1 105.1414
CHF 1 105.2165
GBP 1 132.4125
AUD 1 72.3121
JPY 100 96.8040

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Putarina se plaća, a neki izlazi s autoputa od Niša do Vlasotinca zatvoreni 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Šta sve očekuje privrednike na novom biznis portalu - PKS Partner 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Onlajn slanja novca preko Vestern uniona od sada i u Srbiji 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Antić potpisao ugovore o projektima za unapređenje energetske efikasnosti 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Huawei: Prihodi će biti za 30 milijardi dolara manji nego što je planirano 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Nedimović: Otkupna cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Nedimović: Do kraja godine izvoz svinjskog mesa i mlečnih prerađevina u Kinu 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Brnabić: Intelektualna svojina važna za ekonomski razvoj 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Biznis

loader