Predlog novog budžeta, stara praksa i kratak rok za raspravu

Predlog novog budžeta, stara praksa i kratak rok za raspravu

Predlog novog budžeta, stara praksa i kratak rok za raspravu Izvor: N1

Nacrt budžeta koji je usvojila Vlada Srbije nigde nije objavljen. Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže - kao da se nešto skriva. Mišljenja je da se kriju ključne stavke. Rok za razmatranje budžeta se skraćuje, ako se na to pristane to je obesmišljavanje Skupštine, navodi Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Budžet je osnovni zakon od koga zavisi cela ekonomska politika za 2019, i kojim se trasiraju osnovni elelmenti - projekcija stope rasta, planirana inflacija, podvlači gost emisije "360 stepeni". "Javnost ima pravo da zna kako će biti potrošen svaki dinar budžetskog novca, jer to je novac poreskih obveznika... To nije novac Vlade, predsednika, nijednog zvaničnika već svih građana Srbije, koji bi to morali da znaju", ističe Ćulibrk.

Kaže da za ovako važan predlog zakona ni poslanici nemaju dovoljno vremena. Taj zakon ima više od hiljadu strana i ne može ni Bog otac to da pogleda za nedelju dana i da shvati suštinu, kaže Ćulibrk, dodajući da se ključne stavke i dalje kriju.

"Imamo stavke gde su budžetske rezerve stotine miliona evra... Ne može da vam bude toliko u rezervi pa da vi sami odlučujete kako ćete da trošite toliki novac, može da bude određena, manja suma, ali tolike svote novca... Ili "ostale subvencije", imao sam priliku da vidim, ne znam da li je to ostalo u konačnom rešenju - 100 miliona evra, to su "ostale subvencije" mimo onih 100 milijardi dinara inače za subvencije. To su stvari koje ne bi tako lako smele da prolaze, i trebalo bi da budu deo javne rasprave, rasprave u parlamentu", navodi Ćulibrk.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da je to deo obesmišljavanja institucija, i da ako je Vlada 20. novembra usvojila predlog budžeta - nije bilo nikakve prepreke da se istog časa to postavi na sajt Vlade Srbije i kad stigne Skupštine Srbije. Vrlo verovatno da ni članovi Vlade nisu videli taj dokument u integralnom obliku, koliko znam ni narodni poslanici još nisu dobili, dodaje.

Poražavajuće je i to što je za sledeću nedelju najavljena rasprava, kaže gost N1. Po zakonu predlog je morao 1. novembra da stigne u Skupštinu, ali tu se uvek kasni godinama, navodi. Po zakonu je i da  narodni poslanici imaju vremena do 15. decembra da razmatraju taj budžet, podseća Nenadić. Sada se taj rok skraćuje, ako se na to pristane - to je obesmišljavanje skupštine, kaže.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da se raduje raspravi. Ćulibrk na to kaže da se raduje jer će trajati nekoliko sati. I smem da se kladem da će uz predlog zakona o budžetu biti objedinjene i izmene zakona o akcizama i porezu na dobit i brda drugih ekonomskih zakona, što obesmišljava raspravu, a garantujem da će biti 500, 600 amandmana SNS, dodao je.

Ćulibrk ističe i to da je saznao da je svaki ministar u resoru imao samo 24 sata da se izjasni o nacrtu zakona o budžetu. S obzirom da se to sve tako radi toliko godina unazad, postavlja se pitanje da li nama treba zakon o budžetu, nego da lepo pustimo državu da troši kako troši, naplaćuje poreze i akcize, pa na kraju godine da kaže da li smo u plusu ili minusu, navodi urednik NIN-a.

Ovaj budžet predstavljen je kao "razvojni", usmeren na "poboljšanje životnog standarda".

Nenadić kaže da to vole svi ministri da kažu i da Mali nije prvi, jer su to stvari koje ljudi vole da čuju. Dobro je da budžet ima i neke stavke kao što su kapitalne o kojima je bilo priče, jer bez toga ne bi mogla da se izgradi putna mreža, ali dolazimo tu do drugih pitanja - kako se taj novac troši, kaže direktor Transparentnosti. On navodi da je potreban neki tekst koji može da se čita, kako bi se uporedio sa onim od prethodne godine, ali i sa onim što je realizovano u ovoj, ali da toga nema.

"Prosečna plata od 500 evra - ni 2020."

Ćulibrk podseća da je predsednik Vućić još 2016. najavio da će prosečna plata krajem ove godine biti 500 evra. To je ponovio i pre nekoliko meseci, tačnije u junu. Ćulibrk navodi da je trenutno prosečna plata oko 420, a smatra da u 2019 nema šanse da će biti više od 460 evra. "Nećemo ni 2020. doći do 500. Ali to neko ljudima treba da kaže, otvoreno, a ne da se podgrevaju lažne nade".

Govoreći o platama, kaže da su najviše povećane plate u vojsci i policiji, i da za njega to nije dobar signal. Imamo problem sa zdravstvom, školstvom, naukom i inovacijama na kojim treba da bazirate rast, ističe.

Nenadić se osvrnuo na odlaganje odluke o platnim razredima. Kaže da će postojati različite osnovice za plate u različitim sektorima, što je katastrofa, što je praktično odustajanje od reforme javnog sektora iz 2013.

Ćulibrk, govoreći o penzijama, kaže da imamo unazad mesecima tvrdnje da su počev od ovog meseca "penzije nikad veće u istoriji", što, ističe, nije tačno. Ali, neće ih biti većih nominalno narednih 12 meseci, iako je projektovano povećanje cena od tri odsto. Kad sva povećanja uporedite sa rastom cena, osnovnih  namirnica, računa za infostan, benzina - kod velikog broja penzionera je povećanje manje nego što su cene porasle.

Ćulibrk navodi da stručnjaci kažu da ima ozbiljnih sumnji i strahova da bi sav novac za koji su uskraćeni penzioneri jednog dana mogao da bude pretvoreno u javni dug, kao neka vrsta devizne štednje. Ja mislim da je zbog toga MMF i tražio da se ovaj problem zakonski reguliše i da se ukine zakon o smanjenju penzija, dodaje.

Nenadić ocenjuje taj potez kao neverovatno loš, s pravne strane. Ako pogledate šta piše u tom zakonu, to je zakon koji se odnosi na način isplate penzija i ima jednaku vrednost kao to da piše - poštar vam neće doneti toliki i toliki procenat penzije, navodi. Penzija nije uopšte smanjena, svi ti zahtevi će prilično izvesno imati neki status poput stare devizne štednje i sl, ističe gost N1. "Država je imala pravne mogućnosti da smanji te penzije, ali je urađeno to na način koji je pravno neodrživ".

Ćulibrk kaže da on stoji na stanovištu da je štednja bila neophodna - ali da je problem pravni način na koji je to urađeno, i što su pravljene razlike, što nije postojao isti pristup za sve, jer se, kako ističe, kroz penzije ne vodi socijalna politika. Penzije su stečena prava, onaj ko je više uplaćivao imaće veće penzije, kaže urednik NIN-a.

On naglašava da je, osim na platama i penzijama, trebalo da se štedi na drugim stranama - na javnim preduzećima.

Bez završnog računa i odgovora građanima

Srbija već neko vreme nema završni račun, odnosno izveštaj kako je novac projektovan u budžetu i potrošen.

Nenadić kaže da nemamo ni fiskalnu strategiju na vreme, što je obaveza po Zakonu o budžetskom sistemu, nema nacrta budžeta na vreme, a nema ni završnog računa, već dugo. "Vlada je poslednjih nekoliko godina prestala čak i sa praksom da šalje predlog zakona o završnom računu, ranije se makar to dešavalo a onda Skupština o tome nije raspravljala... Ljudi ostaju bez odgovora koliko se poštovao osnovni budžetski plan", ističe Nenadić. To je pokazatelj neodogovornosti i da Narodna skupština ne vrši funkciju kontrole Vlade, dodaje.

Ćulibrk kaže da nema završnog računa jer bi pokazao da zakon o budžetu ne služi ničemu, jer dolazi do prenamene novca, iz jedne stavke se preliva u druge.

Nikad nije predstavljena računica o tome koliko se vratilo od subvencija

Govoreći o subvencijama, Nenadić kaže da su one problematično pitanje, da se vidi nizak nivo transparentnosti. Neke stvari su se popravile, ali količina informacija o tome je i dalje nedopustivo mala, dodaje. "Nedopustivno je ono što se godinama čini u Srbiji - gde se predstavlja da se uloženi dinari višestruko vraćaju. Nikada nijedna pouzdana i argumetovana računica te vrste nije predstavljena građanima Srbije", ističe.

Ćulibrk kaže da novinari NIN-a nikad nisu uspeli da dođu do kraja o podacima kolike su plate u tim firmama koje država časti iz budžeta. Uspeli smo da utvrdimo da su u nekoliko kompanija plate manje maltene od minimalca, dodaje. "I sad vidite da država iz budžeta časti sa 10.000 evra nekog investitora koji svojim zaposlenima daje 200 evra. To su grane industirje sa vrlo malom dodatnom vrednošću, kad pogledate, nema šanse da se taj novac vrati u narednih 10, 20 godina i pitanje je da li će ikad da se vrati".

Kaže da je nemoguće ne znati za svoti od skoro milijardu evra tačno kojoj firmi koliko ide. To je stara praksa koja je počela pre 10 godina i svim vladama se sviđa, jer mogu arbitrarno da dodeljuju ta sredstva, kaže Ćulibrk.

Nenadić dodaje da postoje ozbiljni nedostaci kad su u pitanju informacije o kriterijumima dodele.

"U tom zakonu u budžetu, na osnovu onoga što sam uspeo da saznam, sledeće godine će se država zadužiti za oko 5 milijardi i 300 miliona evra ne zbog deficita, koji je mnogo manji, nego da bi tim novim zaduženjima vraćala kamate i glavnice koje će dospeti 2019. godine", kaže Ćulibrk, dodajući da je sreća što su kamate niske.

Najavljeno je da će 1. januara opterećenje na zarade biti smanjeno 0,75 odsto. "To je fenomenalna najava. Poslodavac na 100 dinara neto zarade je morao do sada da isplati 163 dinara bruto, sada će morati da isplati 162,25 i to je to smanjenje, to je fenomenalno rasterećenje", ironičan je Ćulibrk, koji dodaje da se od toga poslodavci neće ovajditi, a zaposleni sigurno to neće osetiti. 

EU ima mehanizam da reaguje na mere Kosova

Govoreći kakav će uticaj imati mere Prištine na srpska preduzeća i srpsku ekonomiju uopšte, Ćulibrk kaže da je to 1,5 odsto BDP. I ako ovo bude na dugi rok, ako srpska preduzeća i strane kompanije koje proizvode u Srbiji ne budu mogle da izvoze tamo, to će biti veliki problem za njih, kaže.

Ćulibrk ističe da se radi o jednom ludilu i takvom kršenju CEFTA, a da u Briselu kume, mole, umesto nešto da preduzmu. "Oni imaju mehanizam, Brisel i EU mogu da, u dogovoru sa zemljama CEFTE, na kosovsku robu dignu carine na 500 posto, da im blokiraju granice, onemoguće uvoz i sutra bi te mere nestale, samo da hoće. Ovo je stvarno nerazumna mera, štete i svojim građanima, a najviše pomažu švercerima i iz Srbije i sa Kosova, koji sada imaju ekstra profite", zaključuje Ćulibrk.

POVEZANE VESTI

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslanik

A sada, 1500 amandmana "vladajuće koalicije"!

Gille

Све смо лепо схватили и закључили и шта ћемо сада, као НАЦИЈА, да предузмемо? Не као држава, него као нација. Ако ништа не предузмемо, овакви текстови и коментари су излишни.

Soca

Sigurno da se krije.Ne placa valjda Kinez rad Zelezare Smederevo????

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5998
USD 1 106.2329
CHF 1 107.2893
GBP 1 131.0888
AUD 1 72.9392
JPY 100 98.2126

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Niška inicijativa sumnja da je tender za autobuse "prilagođen" nekome 15.09.2019.

15.09.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: Uspešne domaće kompanije nosioci privrednog razvoja 15.09.2019.

15.09.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: Vlada će nastaviti da pomaže i podržava domaću privredu 14.09.2019.

14.09.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Javni sektor "pumpa prosek": Privredni rast ne prati povećanje zarada 13.09.2019.

13.09.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vlada usvojila odluku o povećanju minimalne cene rada 13.09.2019.

13.09.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Aleksinački rudnici, posle 30 godina, pokrenuli proizvodnju 13.09.2019.

13.09.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Er Srbija produžava promotivnu akciju karata za još sedam dana 13.09.2019.

13.09.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Recreatours AD prodaje nekoliko odmarališta u Srbiji 13.09.2019.

13.09.2019.  |  Biznis

loader