Arsić: Rast BDP-a veći pod uticajem jednokratnih faktora

Arsić: Rast BDP-a veći pod uticajem jednokratnih faktora

Arsić: Rast BDP-a veći pod uticajem jednokratnih faktora Izvor: N1

Privreda Srbije je u prvoj polovini ove godine ostvarila solidne rezultate i rast BDP-a od 4,9 odsto, ali je to delimično posledica poređenja sa niskim rastom u prošloj godini, ali i uticaja jednokratnih faktora, rasta proizvoidnje u poljoprivredi, građevinarstvu i elektroprivredi, rekao je autor časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.

On je, na promociji najnovijeg broja tog časopisa, koji izdaje Ekonomski fakultet u Beogradu, istakao da bi rast BDP-a, bez tih privremenih činilaca bio oko 3,3 odsto, što je niže od prosečnog privrednog rasta drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE).

"U prvih šest meseci učvršćena je makroekonomska stabilnost, odnosno ostvaren suficit, inflacija je niska i stabilna, smanjuju se loši krediti i blago raste zaposlenost, ali raste i spoljnotrgovinski deficit", rekao je Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Makroekonomska stabilnost, prema njegovim rečima, nije dovoljan uslov za dugoročan visok rast već je neophodno, kako je rekao, obezbediti i uspostaviti institucije sistema i vladavinu prava.

"Srbija je ostvarila samo deo onog što je potrebno za napredak", rekao je Arsić.

Istakao je da su za dugoročno održiv rast potrebne strukturne reforme države i državnih preduzeća, unapređenje privrednog ambijenta, smanjenje korupcije i povećanje efikasnosti državne administracije.

On je rekao da, uprkos tome što je proglašena nulta tolerancija na divlju gradnju i dalje se podižu soliteri i "preko puta opština, a predlaže se legalizacija 1.000 doktorata koji su stečeni na neakreditovanim ustanovama".

Arsić je istakao da će u drugom delu godine rast BDP biti usporeniji i da bi u ovoj godini mogao biti oko 4,3 odsto, a sledeće godine između 3,5 i četiri odsto.

Dodao je da bi ove godine uz nepromenjenu fiskalnu politiku mogao biti ostvaren suficit od oko 0,7 odsto BDP i da bi Vlada sledeće godine taj "fiskalni prostor" mogla da iskoristi za povećanje javnih investicija, smanjenje poreza na plate i odricanja od uzimanja dividendi javnih preduzeća kako bi i ona mogla da ih iskoriste za ulaganja.

Iza relativno niskog tekućeg deficita u drugom kvartalu ove godine krije se, prema njegovim rečima, privremeni rast doznaka i smanjenje odliva dividendi, ali nije, kako je rekao, dobro što pada prerađivačka proizvodnja kao srž privrede.

"Relativno povoljni fiskalni rezultati prikrivaju činjenicu da je javni sektor Srbije izuzetno neefikasan i da država ne odvaja dovoljno novca za javne investicije, pa je infrastruktura jako loša", rekao je Arsić.

On je ocenio da je na povećanje prosečnih zarada ove godine, osim jačanja dinara uticalo povećanje plata u državi od devet odsto u proseku, što je iznad rasta BDP.

Kreditna aktivnost banaka je, prema njegovim rečima, najveća od 2012. godine jer su plasmani banaka privredi povećani za 133 miliona evra, kao i inostrani krediti za 175 miliona evra, a to je najviše od izbijanja krize 2008. godine.

"Da bi Srbija dostigla rast srednjeevropskih zemalja potreban je visok rast privrede u toku nekoliko decenija", rekao je Arsić.

Saradnik Kvartalnog monitora Nemanja Vuksanović rekao je da je položaj mladih na tržištu rada u Srbiji veoma nepovoljan jer na prvi posao čekaju dva puta duže od ostalih građana.

"Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je viša nego u uporedivim zemljama, pa mladom čoveku u zemljama CIE treba u proseku sedam meseci da nađe prvi posao, u Nemačkoj pet meseci, Bugarskoj i Rumuniji 10, a u Srbiji 20 meseci", rekao je Vuksanović i dodao da mladi u Srbiji spadaju u "ranjivu grupu građana".

POVEZANE VESTI

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vrcinac

Ovaj je najbitniji detalj. "Da bi Srbija dostigla rast srednjeevropskih zemalja potreban je visok rast privrede u toku nekoliko decenija", rekao je Arsić." Znaci nikad

Ex Ljubomir

BDP Srbije je oko 38 mlrd $ a jedne Slovačke , koja ima 5 mil.stanovnika skoro 90 mlrd $ !!

Milija

Slovacku su isto kupili stranci kao jeftinu radnu snagu pa su se u medjuvremenu razvili, sad kad se to pokusava od Srbije mi necemo.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.7330
USD 1 104.5586
CHF 1 106.1327
GBP 1 130.8581
AUD 1 73.5831
JPY 100 96.8199

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Prvi avion "Er Srbije" sleteo u Niš, dočekan vodenim topovima 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Stručnjaci: Saradnja Srbije i Francuske u ekonomiji nedovoljno iskorišćena 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ministri sa predstavnicima Ežisa i Alstoma o metrou: Važno da se proces ubrza 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Produžen rok za dokumentaciju o staroj deviznoj štednji 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Fon der Lajen će predložiti garantovanu minimalnu zaradu za sve radnike u EU 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Tender za prodaju građevinskog zemljišta na mestu buvljaka na Novom Beogradu 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Matematičar Alan Tjuring na novoj novčanici od 50 funti 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mihajlović s delegacijom Svetske banke: Jačamo tržište i konkurentnost Srbije 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Biznis

loader