Kako smo od Srbije napravili zemlju najvećih nejednakosti?

Kako smo od Srbije napravili zemlju najvećih nejednakosti?

Kako smo od Srbije napravili zemlju najvećih nejednakosti? Izvor: N1

Nejednakost između najsiromašnijih i najbogatijih u Srbiji je izraženija nego u bilo kojoj zemlji regiona, ali i znatno veća nego u svim zemljama Evropske unije, to je pokazala anketa o prihodima i uslovima života.

Grupa profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu u studiji "Dohodna nejednakost u Srbiji" nudi odgovore na pitanja kako raslojavanje utiče na ekonomiju i politiku, šta su njegovi uzroci i kako smanjiti nejednakosti u zaradi.

Izvršna direktorka Centra za istrživanje javnih politika Tanja Jakobi izjavila je u Danu uživo TV N1 da je Srbija u procesu tranzicije izvukla “najkraću šibicu”, jer pored toga što je 90-ih prošla kroz ratove, sankcije i hiperinflaciju, privredni rast posle 2000. godine nije praćen povećanjem zaposlenosti, a potom je zemlja bila pogođena svetskom ekonomskom kritom.

Profesorka na Ekonomskom fakultetu u jedna od autorki studije, Jelena Žarković Rakić, dodala je da nejednakost u Makedoniji ili BiH nije značajnije manja u odnosu na Srbiju, ali da velika razlika postoji u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku.

“Politike koje su te zemlje odabrale već nakon sticanja nezavisnosti, bile su drugačije u odnosu na Srbiju, i to da zanemarimo devedesete, već u odnosu na 2000-te. I Slovenija i Hrvatska opredelile su se za moderan, progresivan poreski sistem, gde što više zarađujete, više dajete državi. Mi smo se odlučili za jedinstvenu poresku stopu za sve. Rekli smo tada da će nam to pomoći da budemo konkurentniji, ali to nije bilo ključno za investitore, a odlučili smo da bogatije ne oporezujemo koliko i druge zemlje”, objasnila je Žarković Rakić.

Čak i to što su mere štednje bile osmišljene tako da zaštite radnike koji imaju najniže plate i penzionere sa najnižim primanjima, to nije doprinelo smanjenju nejednakosti, podseća Žarković Rakić i dodaje da su na to uticale neke druge sile, poput tržišta rada.

Od 2012. zaposlenost je, kako kaže, krenula da raste, ali u domenu poslova koji su nisko plaćeni.

Jakobi je u vezi sa tim istakla da Srbija ima nasleđenu jako lošu obrazovnu strukturu. “Imamo puno radnika koji su izgubli posao tokom privatizacije, a nisu imali mogućnost da se dokvalifikuju ili nađu drugi psoao. Imamo obrazovni sistem koji obrazuje ljude da sede na birou”, istakla je ona.

Dodala je i da otvaranje radnih mesta koja proizvode samo niske plate, samo proširuje krug nejednakosti, jer čest je slučaj da deca iz porodica sa niskim primanjima ne mogu da ostvare bolje rezultate u školi i napreduju na taj način.

Problem su porezi i doprinosi

jelena žarković rakić Izvor: N1

Govoreći o minimalnoj zaradi, Žarković Rakić je rekla da nešto više od 20.000 dinara nikako nije dovoljna za život, ali da je ta plata za poslodavca velika, jer ga sa porezima i doprinosima košta 40.000 dinara.

“Problem su porezi i dopronsi. Novi ministar finansija je najavio da mogu da se smanje doprinosi. To je osetljivo pitanje, jer su oni značajni za punjenje budžeta (…) Naša minimalna zarada je visoka, ako gledamo u odnosu na prosečnu zaradu, iako sa 20.000 mesečno ne možete da živite”, istakla je ona.

Podseća da se sindikati u Srbiji nisu bunili čak ni u periodu kada smo imali regresivno oporezivanja, odnosno kada je najviše uzimano od onih sa najnižim zaradama, dok je iskustvo Slovenije npr. potpuno drugačije – tamo su, kako kaže, sindikati 90-ih odmah izašli na ulice i pristiskali vladu da im štiti prava, i kada je reč o penzionoj reformi, i kada je reč o poreskoj reformi itd.

Najsiromašniji i najugroženiji

tanja jakobi Izvor: N1

Tanja Jakobi primećuje da Vlada uvek svoje mere predstavlja na takav način da ispada da štiti najugroženije, a onda na kraju imamo rezultate koji pokazuju da je Srbija po nejednakosti između najsiromašnijih i najbogatijih, najgora u odnosu na EU i zemlje regiona.

Govoreći o srednjoj klasi, gošće Dana uživo istakle su da su ipak najsiromašniji ljudi najviše pogođeni, dok je srednja klasa uspela nekako da se izbori za svoju poziciju posle 2000. godine. Pogođen je zapravo bio niži deo srednje klase – npr. ljudi koji su pristojno zarađivali u fabrikama, a onda su se usled privatizacije i gubitka posla našli u potpuno drugačijem položaju.

Istakle su i da su u Srbiji i dalje skromna izdvajanja za socijalna davanja, tek oko 0,3 odsto BDP-a što je upola manje u odnosu na Sloveniju. Pozitivno je što socijalna davanja nisu smanjivana za vreme krize, ali nije dobro što su ona i dalje niska, saglasne su gošće Dana uživo.

POVEZANE VESTI

Komentari (29)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Aleksandar

Istinu na sunce. Nisu ovde problem ni porez, ni doprinosi, već komunistička država i komunistički sistem, tako drag neposmenoj većini. I koristan. Koliko, toliko.

Zeljko

Nije komunizam nego kleptokratija.

Milovan S Nikolić Sombor

Zakon o poreklu imovine bi pogodio prvo vlastodrsce i njihove štićenike iz redova milionera pa i milijardera kojih je u Srbiji na hiljade Narod kaže da je" gladnom psu i muva dovoljna". Bedni i gladni stanovnici u srbiji koji su hiljadama puta brojniji od takozvanih pametnih.Ali bez rušenja sadašnje stvarnosti neće nikada doći do donošenja zakona o poreklu.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 118.0660
USD 1 104.1330
CHF 1 103.9130
GBP 1 138.2344
AUD 1 74.0737
JPY 100 93.3254

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Ziđin o RTB-u Bor: Manja efikasnost zbog poteza prethodnog rukovodstva 15:55 h

15:55 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vučić: U borbi za Folksvagen su i Bugarska, Rumunija, Turska i još jedna zemlja 08:01 h

08:01 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Dašić: Vlada na primeru Niša dokazala da ne zna da upravlja aerodromima 17.03.2019.

17.03.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vučić: Ziđin ove godine ulaže 160 miliona evra u RTB Bor 16.03.2019.

16.03.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ruski tajkun Oleg Deripaska tužio SAD zbog štete koju trpi usled sankcija 15.03.2019.

15.03.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Ministarka Mihajlović zahvalila CarGou na laptopu, proslediće ga inspektoru 15.03.2019.

15.03.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Brnabić: Otvoreni podaci povećavaju transparentnost rada javne uprave 15.03.2019.

15.03.2019.  |  Biznis

loader