Šoškić: Obrazovani radnik bolji za investitore od jeftinog

Šoškić: Obrazovani radnik bolji za investitore od jeftinog

Šoškić: Obrazovani radnik bolji za investitore od jeftinog Izvor: N1

Profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je u Danu uživo TV N1 da u budžetu za 2018. ima ohrabrujućih naznaka, ali da je projektovana stopa rasta i dalje niska. Reformski proces nije završen i Srbiji je neophodan ubrzani privredni razoj zasnovan na znanju, poručuje Šoškić.

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 1.178 milijardi dinara, a rashodi 1.207 milijardi dinara.

Šoškić je rekao da u nacrtu budžeta ima ohrabrujućih naznaka i dobrih trendova, poput povećanja iznosa za kapitalna ulaganja, smanjenja ukupnih dotacija iz budžeta za penzije i smanjenja izdataka za kamate.

Ipak upozorava da projektovana stopa rasta od 3,5 odsto nije dovoljna i da Srbija mora da postane zemlja u koju se mnogo više investira. Nivo investicija je, kako kaže, daleko manji od neophodnog i u ovom trenutku ima udeo od tek 18 odsto u BDP-u. Da bi se dostigle stope privrednog rasta od pet – šest odsto, koje su neophodne kako bi zemlja uhvatila priključak sa razvijenim evropskim državama, potreban je nivo investicija od bar 25 odsto u BDP-u, ističe Šoškić.

Zato je neophodno, kako kaže, da se otvore novi kanali finansiranja realnog sektora. Finansijski sistem Srbije, prema Šoškićevim rečima, izuzetno je nerazvijen, banke malo kreditiraju, a ostali mehanizmi finansiranja su nerazvijeni.

Srbija ima nesporno dobre rezultate u fisalnoj konsolidaciji, ali je podbacila u druga dva segmenta dogovora sa MMF-om – reformi javnog sektora i jačanju finansijskog sistema, ukazuje Šoškić i ističe da oslanjanje isključivo na strane direktne investicije ne može biti oslonac ubrzanog rasta, već da moraju da postoje mehanizi da se domaća štednja usmeri ka investicijama.

Određeni rast kreditne aktivnosti u zemlji jeste zabeležen, ali je ona okrenuta prema potrošnji, a ne prema investicijama, upozorava bivši guverner NBS.

Ne vredi imati diplomu ako nemate znanje

Zato ističe da se ni izbliza ne može reći da je reformski proces u Srbiji završen i podseća da je neophodno sprovesti reforme i u domenu vladavine prava – zaštite imovine i ugovora – jer je to ključno za razvoj tržišne ekonomije.

No, privredni razvoj zahteva i konkuretnu radnu snagu, podseća Šoškić i ističe značaj investicija u obrazovanje, istraživanje i razvoj. Najava ministra Nenada Popovića da će budžet za inovacije biti utrostručen je dobra vest, ali oni koji treba inovacije da donesu moraju da budu kvalitetnije obrazovani, smatra sagovornik N1.

Ne radi se samo o borbi za veće izdvajanje iz budžeta, već i o reformi sistema obrazovanja koja se ne sprovodi, kaže Šoškić i dodaje da se to odnosi kako na javni, tako i na privatni sektor obrazovanja gde postoji problem sa sumnjivim diplomama.

“Ne vredi imati diplomu ako nemate znanje. Kumulirano znanje u nacionalnoj ekonomiji obezbeđuje prednost. To je pravi put do budućih kupaca na svetskom tržištu”, navodi on.

Velika očekivanja nisu realna

Velika očekivanja u pogledu rasta životnog standarda u kratkom roku, stoga nisu realna, poručuje Šoškić i dodaje da se često gubi iz vida da su stope rasta od dva ili tri odsto nedovoljne, te da Srbija u poslednjih pet, šest fodina de fakto stagnira, budući da njena privreda raste po stopama koje su niže od svetskog proseka.

Zato je i neophodna kvalitetnija radna snaga, kako bi Srbija izvozila proizvode i usluge u većoj fazi prerade, što podrazumeva i veću vrednost proizvoda, a samim tim i bolji žiotni standard, objašnjava profesor i ističe da je reč o dugoročnoj strategiji koja nema veze sa tim ko je i kada koju vladu formirao, već je to posao za svaku vladu.

Investitorima se isplati obrazovani radnik sa viskom platom

Komentarišući činjenicu da većina stranih investitora koji su dobili državne subvencije, zapošljava niskokvalifikovanu i jeftinu radnu snagu, Šoškić je rekao da svako radno mesto jeste bolje nego da ga nema, ali da investitore ne privlači samo niska cena rada, već i nizak nivo jediničnih troškova rada.

“Ako je radna snaga produktivnija, onda plata nije bitna. Plate mogu da budu visoke ako je radna snaga produkvtivna. To je magnet za strane investicije”, kaže Šoškić i navodi primere Italije i Nemačke, gde više investicija ima na severu, odnosno zapadu tih država, bez obzira na to što je radna snaga na jugu Italije i istoku Nemačke jeftinija.

“Investicije nisu otišle gde je radna snaga jeftinija jer je ona nekvalitetnija radna. Dobro obrazovani ljude za visoke plate, isplativi su za invrestitore”, ističe on.

Razvojna šansa Srbije stoga mora biti bazirana na znanju, jer kada zemlja nema akumulirani kapital i druge prednosti, konkurenciji na svetskom tržištu mora parirati znanjem, smatra gost Dana uživo.

Veča potrošnja ne znači automatski veči privredni rast

Govoreći o rastu penzija i plata u javnom sektoru u 2018, Šoškić objašnjava da povećanje zarada u određenoj meri može pogurati privredni rast, ali ističe da može da se desi da građani višak novca potroe na uvozne proizvode, a samim tim podsticaj iz potrošnje ne ide Srbiji, nego onima od kojih uvozimo.

“Treba biti obazriv sa tom logikom. U malim, otvorenim ekonomijama poput naše, veća potrošnja ne znači automatski stimulans za veću privrednu aktivnost”, kaže on.

Šoškić ukazuje i na još jednu opasnost u budžetu, a to je davanje garancija za zaduživanje Resavice i Srbijagasa, jer one mogu da se vrate u budžet i kasnije predstavljaju ozbiljan trošak za poreske obveznike.

POVEZANE VESTI

Komentari (28)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

leka

Dragi profesore veća potrošnja ne znači veći rast,već može i suprotno ako na primer raste potrošnja uvozne robe.Samo stimulacijom domaćeg preduzetništva, smanjivanjem nameta,oslobađanjem od poreza posebno kod investicija uz akciju za kupovinu domaćih proizvoda,možemo doći do kakvog takvog rasta.Stranci uglavnom izvlače profit iz Srbije i nije realno očekivati da povuku Srbiju napred.

Nion013

Ovo prica covek koji je na drzavnim jaslama neki izadje na trziste pa da ga vidimo sta ume ?

bablbi

Delimicno tacan odgovor gospodje, naime, mi kao zemlja privlacimo samo investitore kojima je bas to potrebno, jeftina radna snaga, da bude jos crnje i gore, ni ti investitori nece da dodju kod nas bez korupcije(subvencije srbije su u takvom obliku, da su nista drugo nego cista korupcija), tako da uzimajuci sve( mi vise nemamo ni doktore, a kamoli visokoobrazovane ljude drugih profesija, jednostavno otisli ljudi) kao i politiku nase vlade, kako spoljnu, tako i unutrasnju, nivo obrazovanosti politicara, 99% nas nece doziveti bolje u srbiji za svog zivota, ali oseticemo gore, degradacija kvaliteta zivota je neverovatno ubrzana zadnjih godina

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5656
USD 1 105.9436
CHF 1 109.4346
GBP 1 137.8422
AUD 1 72.7015
JPY 100 96.3337

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

E-trgovina u Nemačkoj u 2019. iznosila rekordnih 72,6 milijardi evra 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Direktorka EBRD: Reforme državnih preduzeća jedan od prioriteta u Srbiji 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Beriša: Avio linija Beograd-Priština otvara nove koridore 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Tramp i fon der Lajen ocenili razgovor u Davosu kao dobar 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Tramp u Davosu govorio o uspesima američke ekonomije, ni reč o klimi 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Savić: Druga pista aerodromu nije neophodna, potrebno ulaganje u infrastrukturu 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Godfri: Dogovor o obnavljanju avio-linije Beograd - Priština dobitak za sve 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

Biznis

Biznis

DRI demantuje da je utvrdila da je GIM oštetio Namensku iz Trstenika 21.01.2020.

21.01.2020.  |  Biznis

loader