MAT: Pad gradnje stanova usporava rast BDP-a

MAT: Pad gradnje stanova usporava rast BDP-a

MAT: Pad gradnje stanova usporava rast BDP-a Izvor: N1info
(ahriva)

Dugoročno održiv rast bruto domaćeg proizvoda moguć je jedino uz jako građevinarstvo, a u Srbiji je od 2012. godine udeo građevinskih radova pao na 40,2 odsto ukupnih investicija, rekao je ekonomista Ivan Nikolić.

On je na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) rekao da se uspešne i brzorastuće ekonomije trude da građevinarstvo ne bude zapostavljeno.

"Za brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je da investicije čine 25 odsto BDP-a sada su 17,7 odsto", rekao je Nikolić.

Dodao je da uprkos atraktivnom ambijentu u Srbiji investicije ne rastu potrebnom brzinom, a za značajniji ekonomski rast ukupne bruto investicije moraju biti ravnomerno raspoređene između građevinarstva i ulaganja u mašine, opremu i ostalo.

Zbog različitih razvojnih prioriteta taj odnos, prema njegovim rečima, može biti samo u kratkom roku narušen.

U poslednjih deset godina Srbija je, kao je ocenio Nikolić, dostigla poželjan udeo građevinskih radova u ukupnim investicijama samo od 2009. do 2011. godine.

"Tada su investicije u stanogradnju činile 48 odsto ukupnih ulaganja i to je postignuto subvencionisanjem stambenih kredita, a od tada su investicije padale i danas čine oko 37 odsto ukupnih ulaganja", rekao je Nikolić.

U 2015. godini stanogradnja je u Srbiji, kako je naveo, dostigla istorijski minimum jer je izgrađeno svega 10.300 stanova, odnosno 1,5 na 1.000 stanovnika.

Broj novoizgrađenih stanova smanjen je i u Beogradu pa je 2016. godine, kako je rekao, ukupna površina izgrađenih stanova bila 2,5 puta manja nego 2008. godine.

"Problem je u niskim primanjima građana jer za stan od 57 kvadrata u Srbiji je neophodno više od 16 godišnjih plata, a u Velikoj Britaniji, gde su kvadrati skupi, svega 5,2 godišnje plate", rekao je Nikolić.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da se ne slaže sa Nikolićevim objašnjenjem uticaja stanogradnje na privredni rast, već smatra da je ta privredna grana posledica ekonomskog rasta.

Kovačević je rekao da je privreda Srbije prošlu godinu završila sa neto dobitkom od 1,9 milijardi evra, dok je godinu dana ranije dobitak bio 1,2 milijarde evra.

"Taj preokret u poslovanju privrede posledica je zaokreta u monetarnoj i fiskalnoj politici, smanjenja budžetskog deficita, javnog duga, stabilnosti kursa i cena", rekao je Kovačević ; i dodao da su prosečne kamatne stope u prošloj godini za privredu bile četiri odsto, a godinu dana ranije 5,5 procenata.

On je ocenio da je privreda "iskoračila u zonu mogućnosti da se zadužuje i ostvaruje dobitak".

Saradnik MAT-a Stojan Stamenković ocenio je da statistički podaci za avgust pokazuju da su privredna kretanja bolja nego mesec-dva dana ranije.

"Međugodišnji rast industrijske proizvodnje je tri odsto, a prerađivačka industrija mogla bi ostvariti na kraju godine rast od šest odsto", rekao je Stamenković.

On je istakao da je proizvodnja motornih vozila, koja je značajno redukovana u junu i julu zbog štrajka u kragujevačkoj fabrici Fijat nadoknađena, ali da u prehrambenoj industriji ozbiljno pada proizvodnja mesa što je posledica suše.

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

realestate

ja pre neki dan navece malo prosetao u mojoj okolini na novom beogradu, da vidim zgrade, koje su gradjene pre skorijeg vremena, da pogledam, da li je stanova vise prodato i da li su lokali u tim zgradam iznajmljeni, i jedino sta sam video, je to da je situacija isto, slaba, kao sto je bila pre pola godine, kad sam isto tako prosetao da vidim ima li neka desavanja. oci me jos ne varaju.

Josif Iz Trbušnice

Sa nasim uspavanim i zamrlim potencijalima i mogucnostima smesno je uopste pohvaliti bilo kakav privredni rast manji od 5 ili 6%. Smanjenje deficita je previse apstraktan termin da bi se pohvalio kao pozitivna stvar, zato sto je postignut smanjenjem investicija, koje direktno uticu na povecanje privrednih aktivnosti, a samim tim i privredni rast. Mozda je malo tabloidno, ali zasto ekonomisti izbegavaju da komentarisu nacin dobijanja poslova na velikim drzavnim infrastrukturnum projektima. Tu se velika kolicina novca narodski receno "baca u bunar", umesto da se preusmeri na druge investicije.

Marko

Jos kad bi te silne zgrade mogle se izvoze onda bi BDP bio jacio pd CRG a ovaj pa od TNT koji je nemoguc bez ARX

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.5121
USD 1 105.8000
CHF 1 107.0628
GBP 1 139.1829
AUD 1 72.4043
JPY 100 97.3105

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Zakon o agencijskom zapošljavanju: Radnici su izjednačeni, ali nisu isti 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Leks specijalis za Šumarca nije dobar, Vujanić kaže - vlast smo sami birali 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Leks specijalis za izgradnju puteva i metroa, struka upozorava na zloupotrebe 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Bradaš: Pad nezaposlenosti ispod deset odsto više zabrinjava nego što ohrabruje 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Srbi najviše troše na hranu, Evropljani na račune, da li je razlog novac 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Francuski sportski lanac Dekatlon stiže u Beograd 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mali: Novi poreski zakoni doprineće otvaranju novih radnih mesta 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Usvojen Zakon o agencijskom zapošljavanju, očekuje se smanjenje rada na crno 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Biznis

loader