"Smanjenje poreza na doprinose i zarade nerealno u 2017."

"Smanjenje poreza na doprinose i zarade nerealno u 2017."

"Smanjenje poreza na doprinose i zarade nerealno u 2017." Izvor: N1

Ako je sve to tako sa budžetom dobro, što Vlada ne smanji stope poreza, PDV-a, nek smanji porez na zarade, rekao je u Pressingu profesor Miodrag Zec. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da to, ipak, nije realno očekivati sledeće godine, i da bi eventualne mere mogle da se primene od 2018.

Komentarišući 100 dana Vlade, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je rekao da su dobri rezultati kad su u pitanju javne finansije, da je deficit znatno manji od planiranog za ovu godinu - umesto četiri iznosiće oko dva odsto BDP, i da je naplata prihoda išla bolje nego što se očekivalo. Imamo dobre rezultate u javnim finansijama, i sada taj trend treba da se nastavi, kaže Vučković.

Mi smo bili u tolikim problemima na makronivou, podseća i naglašava da je makroekonomska stabilnost preduslov rasta.

Snimak emisije možete pogledati OVDE.

Profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec objašnjava da ni suficit ni deficit za jednu državu nisu dobro - deficit jer to znači da će deo tereta biti prebačen na budućnost, a suficit kad država ima to znači da je uzela od nas više nego što je trebalo.

Suština dobrog vođenja ekonomskih poslova je da budžet bude u ravnoteži, dodaje.

"Ključno pitanje je kako je do ovoga došlo... Došlo je dobrim merama, i ja podržavam ovo što je premijer naglasio - povećali smo prihode, i to je pravi, ekspanzivni način da uravnotežiš deficit, ali drugo, ovo je receisioni način što je urađeno sa penzijama. Ja se čudim da Fisklani savet nije reagovao na jednu situaciju gde vi post festum menjate pravila igre... Vi ste mogli da eliminišete deficit tako što ne plaćate penzije tri meseca, pa bi to odmah rešili ... Vi imate jedno stečeno pravo i vi ste to pravo stavili van snage. Imate dva zakona - jedan, kako se obračunavaju penzije, po sistemu koliko je ko uplatio i jedan zakon koji je donesen ad hok, za koji se ne kaže dokle važi, ni da li važi zauvek ni da li je ovo što se uzima penzionerima javni dug... Kad vi izvršite takav jedan udar na sistem, šaljete jednu opasnu poruku: Da se ne isplati davati penzioni doprinos, jer će on biti na neki način nacionalizovan, i nije ni čudo onda što najbogatiji ljudi uplaćuju penzioni minimum", kaže Zec.

S druge strane, Vučković kaže da je Fiskalni savet bio pri stavu, i pre nego što je Vlada smanjila penzije pre dve godine, da je to trebalo i ranije da se učini. Trošak za javne finansnije bio bi manji, deficit bi bio manji, kamate koje danas plaćamo bi bile manje i to smanjenje penzija koje je došlo kasnije bilo bi manje, da je pre to urađeno, naveo je.

I masa penzija i masa zarada u javnom sektoru su i dalje previsoke, tako da mi spadamo u red nesređenih zemalja, kaže Vučković. "Zaista nije moglo da dođe do sređivanja države da do smanjenja plata i penzija nije došlo", kaže i dodaje da bi se moglo razgovarati o načinu na koji se to izvelo.

Upitan o jednokratnoj pomoći koju će država dati penzionerima, član Fiskalnog saveta kaže da je potez preuranjen:

"Bolji fiskalni rezultati daju osnov da se o nečemu razmišlja. Problem ove države su previsoki javni rashodi, a ne mali javni prihodi... U tom smislu sve buduće mere treba da gađaju tu prihodnu stranu budžeta, i veoma je opasno povećavati rashode. U situaciji kad mi i dalje imamo deficit i visok javni dug smatram da je preuranjeno što se išlo sa bilo kakvim povećavanjem plata i penzija, uključujući i ovaj jednokratni izdatak za ovu godinu. Jeste lakši život, ali javne finansije mogu opet biti ugrožene".

Profesor Zec, s druge strane, postavlja pitanje zašto vlada nije preduzela mere da uredi penzioni sistem.

"Ti nekome skineš 10 posto, pa si mu povećao jedan... Šta ja zameram - zameram neselektivnost.. Mi imamo javni sektor veliki, to je u redu, imamo školstvo i zdravstvo, jel' smo uradili ikakvu reformu u školstvu i zdravstvu, jel' smo rekli koje ćemo fakultete i gimnazije podržati, a koje ugasiti, je li kažnjen BU koji je otišao na Šangajskoj listi, isto kao neki koji nije otišao... Vlada mora da ide strukturno, ako idete linearno može biti iznuđeno samo kratkoročno rešenje"

Fali strukturna reforma u privreda, fali i strukturna reforma u državi, naglašava Zec.

"Vlada je opsednuta ekonomijom, ona treba da se bavi ekonomijom, ali nikako na ovaj i ovoliki način. Vladin proizvod je država, intitucije, procedure, javni sektor... Vladin proizvod je reforma sudstva, reforma zdravstva, reforma penzionog sistema, obrazovnog sistema, urbanističkog sistema... To je proizvod vlade. .. Ovde je jedna opsesija ekonomijom, pa nije vlada preduzetnik... Vlada inklinira prema liberalnom načelu, u velikoj ljubavi sa MMF-om koji nudi liberalna načela, a istovremeno ima strašnu penetraciju u smislu da budžetska sredstva uzme", ocenjuje profesor Zec.

Kako je naveo, milijardu je gubitak od banaka, koje su zbog takve politike otišle u stečaj. "Milijarda ne može nestati, novac se prelio negde... Gde su sudske presude? Neki ljudi koji su učestvovali u tim aferama sada se nalaze u regulatornim telima", kaže.

Ključno pitanje je, prema njegovom mišljenju - šta je posao Vlade.

00:00

Izvor: N1

"Rast BDP-a od tri odsto realan"

Govoreći o BDP-u Srbije, Vučković kaže da je dobro da se planira realno.

"Zvanično se planira sa tri posto, iako premijer izlazi sa nekom svojom projekcijom od tri i po posto, a nama u Fiskalnom savetu se rast od tri odsto čini dostižnim, kad se sagledaju komponentne BDP i njihova dinamika u sledećoj godini, mada i to zahteva izvesno ubrzanje privrednog rasta", kaže.

Dobro je ići na konzervativnije procene, koje su dostižne, dodaje.

Kako je naglasio, kad je u pitanju ova oblast, ulazimo u red sređenijih zemalja.

"Nije to evropaski rekord, nije to ni u regionu najveći rast, ali kada pogledate listu evropskih zemalja, spadamo u grupu zemalja koja se vrti oko tri odsto rasta BDP, što je odlično. Upravo u godinama kada smo imali i visok deficit budžeta, imali smo pad privredne aktivnosti. Štednja nije dalje pogoršala privrednu aktivnost, dala je stabilnost i sada imamo osnove za zdrav rast... Imamo rast izvoza, rast inevesticija, nemamo i dalje kao 2000-ih rast vođen na potrošnji, što je zapravo i dovelo do rasta deficita, i deficita platnog bilansa... Hajde samo da zadržimo tu makroekonomsku stabilnost, da je ne ugrozimo, da dalje snižavamo deficit - ne novim merama štednje nego istrajavanjem ovim o čemu sada svedočimo i da imamo to onda da privreda sama investira, da preduzetnici sami dolaze do ideja, da nije vlada ta koja pokazuje šta treba da se radi. U ovoj fazi gašenja požara, to je bilo neophodno, sada je vreme za neki liberalniji koncept gde bi preduzeća sama radila", ocenjuje Vučković.

On kaže da Fiskalni savet i piše o tome da se vlada okrene drugom pravcu, a ne subvencijama.

"Javne investicije su kod nas i dalje izuzetno niske, iako imamo povećana ulaganja u ovoj godini i dalje je to nedovoljno. Zapuštena putna i železnička infrastruktura, energetika, vodovodni sistemi, voda koja nije zdrava za piće, kanalizacija... Pa ko će da dođe da investira u Srbiju kad nemate osnovne civilizacijske tekovine. To je ono što vlada mora da radi", kaže Vučković.

Smanjenje poreza na doprinose i zarade?

Zec se pita šta je koja investicija donela, a šta odnela, i kaže da raste izvoz, ali da je veći uvoz, i da sve to treba imati u vidu.

"Nije svaka investicija dobra", dodaje. On kaže da se govori o tome kako je naša zemlja napredovala na Duing biznis listi, ali da se zaboravlja da je jedna Makedonija iznad nas, koja je, kako navodi, jedna siromašna zemlja.

"Ako je sve to tako sa budžetom dobro što Vlada ne smanji stope poreza, PDV-a, nek smanji porez na zarade... Mi imamo samo dva razreda oporezivanja bogatih, a Vlada je, kaže, strašno zabrinuta za sirotinju...  Zašto imamo samo dva platna razreda za oporezivanje - 10 i 15 odsto, zašto nemamo 25 odsto i 35 odsto kao Hrvatska i Nemačka", pita Zec.

Vlada je jedno političko preduzeće koje nastoji da svoje političke rezultate pokaže boljim, i to je u redu, ali na Zapadu postoji jedna kritička javnost koja govori i o tamnoj strani, koje kod nas nema, a koja bi sigurno mogla da pomogne Vladi, dodaje profesor.

Kroz javnost se uvek provlači pitanje o smanjenju poreza na doprinose i na zarade, i to je ono što poslodavci traže i što im je obećavano još od vremena Mlađana Dinkića.

Vučković kaže da nije realno očekivati tako nešto sledeće godine.

Dodaje da je realno da se o tome razmišlja tokom sledeće godine, a da se eventualno određene mere primenjuju od 2018. godine, jer još imamo deficit i potrebu da se on smanji, pa bi u takvoj situaciji bilo loše praviti promene na prihodnoj strani, jer bismo se možda vratili na početak.

"Ukoliko bi se Vlada opredelila za kontrolu javnih rashoda, da odustane za onu tamo godinu od nekog većeg povećanja plata i penzija, i ukoliko u međuvremenu spusti neke rashode, utera sivu ekonomiju u red, da Poreska uprava prikuplja visoke prihode, i onda bi se stvorili uslovi", navodi Vučković.

00:00

Izvor: N1

Reformski procesi - kaskanje i korupcija

On ocenjuje da kaskamo kad su u pitanju reformski procesi, kad je u pitanju reforma pravosuđa, zdravstva, obrazovanja, pravosudnih organa i da tu nemamo još prelaznu ocenu. Sve to stvara jedan loš ambijent za preduzetničku inicijativu, kaže.

"Ono što nama treba da se ljudi malo okrenu od države, da ne traže samo posao u državnoj službi", dodaje.

On navodi da je tu pomalo u pitanju i mentalitet, da nismo navikli da svoj život uzmemo u svoje ruke, a i još se "teško probija kroz hodnike birokratije".

Korupcija je, kako navodi, raširena, i nakon gašenja makroekonomskog požara treba se krenuti u reorganizaciju društva. Nadamo se da ćemo brže rešavati te probleme kroz pregovarački proces i poglavlja, dodaje.

Opiranje države gašenju nekih preduzeća

Govoreći o javnim preduzećima kaže da se i dalje država opire privatizaciji i gašenju nekih preduzeća, iako je to neophodno. Javna preduzeća moraju da se menjaju, bolji fiskalni rezultati nisu alibi da se tu ne uradi ništa, kaže Vučković dodajući da i dalje ima mnogo nereformisanih preduzeća.

"Izuzimajući Železnice Srbije, ne možete da nađete neko državno preduzeće koje se menja", kaže.

On navodi da je Srbijagas primer preduzeća koje je godišnje "jelo" oko 200 miliona evra. "Maltene vi smanajite plate i penzije a za dve godine vam ode to kroz jedno preduzeće - gde nije problem samo u tom preduzeću, već to što su se prethodne silne Vlade odlučivale da vode socijalnu politiku kroz ovo preduzeće. Imate direktno na budžetu Železnice Srbije sa oko 100 miliona evra, rudnike Resavica sa 30,40 miliona evra, čitav niz neprivatizovanih preduzeća, za koje ne znamo u kakvom su stanju, gde je proglašen predstečajni postupak, a država nema nameru da krene dalje", naveo je.

Privatizaciju i liberalizaciju treba preporučivati gde god je to moguće, nema razloga da država bude u telekomunikacijama, ocenjuje Vučković. Telekom Srbije teško izdržava utakmicu sa konkurencijom, kaže on i dodaje da mu država za dve godine uzme 100, 150 milina evra, puni budžet, umesto da te pare investira.

"Kakva vam je država, takav vam je javni sektor... To je slika u ogledalu... Ali prodati Telekom, pa investirati u fabriku čarapa ili dati subvenciju da neko investira u nešto bezveze, to je onda tragedija", kaže profesor Zec.

Komeptencija je ključna i odgovornost za prevare, istakao je on. Ako vam sistem nije saveznik, vi nemate šansu, dodaje.

Ako se ne reformiše država, ne mogu da se reformišu i javna preduzeća, navodi Zec.

"Naredna godina uspešna, bez znatno boljeg životnog standarda"

Prognozirajući narednu godinu, Vučković kaže da se može očekivati da bude uspešna. "Možemo očekivati solidan rast od tri posto, stabilan devizni kurs - nikakve spektakularne stvari, nikakav znatno bolji životni standard, ali idemo mic po mic na bolje", dodao je.

Ocenjuje da skoro nećemo moći da pređemo u suficit, narednih nekoliko godina, a da bi idealno bilo da deficit smanjimo na 0,5 odsto. Naš javni dug je visok, 74, 75 odsto i treba da se smanji, zaključio je.

Komentari (35)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

H&K

Napad botova je dokaz koliko je gosn ZEC u PRAVU.

H&K

Da nema N1 nikada nebi ni videli ni culi gisn.Zeca covek je strucan i ima u malom prstu vise nego svi "strucnjaci" oko Vucica tu mislim i na sveznalicu premijera! Hvala N1!!

Novosadjanka

Hvala N1 tv na ovakvim emisijama. Prof.Zec je jedan od najboljih sagovornika na temu ekonomije, covek sa ogromnim znanjem i bez straha da kriticki i konstruktivno pokusa da ukaze na propuste, zablude i greske koje se cine u vodjenu ove zemlje. A, Jugoslav Cosic je uvek vrhunski birao i sagovornike i teme u svojim emisijama.

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.7191
USD 1 104.9377
CHF 1 106.2734
GBP 1 130.3067
AUD 1 73.5744
JPY 100 96.9919

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Mihajlović: "Putevi" do sad radili na održavanju, od ove godine biće investitori 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mihajlović preselila kabinet na gradilište: Imamo problem s nekim izvođačima 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

MMF upozorava: Srbija bi mogla da ostane bez petine radnika u narednih 30 godina 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Svetska banka: Podrška Srbiji da stabilizuje privredu i ubrza rast 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Žuti prsluci nisu mnogo uticali na francusku privredu, trgovci najteže pogođeni 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Mihajlović u Beloj Palanci: Da završimo kompletan istočni krak Koridora 10 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

PKS: Najbolje kompanije iz Srbije u 2018. ostvarile prihod od 34 milijarde evra 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Javni poziv za gradnju zgrade železničke stanice Beograd centar 17.07.2019.

17.07.2019.  |  Biznis

loader