Građani nisu oprezni pri uzimanju kredita

Građani nisu oprezni pri uzimanju kredita

Građani nisu oprezni pri uzimanju kredita Izvor: N1

Građani nisu uopšte oprezni pri uzimanju kredita, saglasni su gosti Novog dana. Prenose da se češće uzimaju fiksne kamatne stope, ali njih banke daju na kraće periode otplate.

Uzimanje kredita je tema sa kojom se svako od nas suočava, bez razlike da li govorimo o kupovini stana, automobila, nameštaja, letovanja ili nečeg trećeg. Banke nam kroz reklame i sa bilborda poručuju da su kamate najniže moguće i da bi trebalo da ušetamo u njihovu filijalu i izaberemo neki od "njihovih proizvoda". U takvoj trci za krijentima, došli smo u situaciju da potrošački krediti postanu skuplji od keš kredita. Da li je to zaista tako kao što nam deluje na prvi pogled, šta se krije iza beskamatnih kredita, čista filantropija ili možda i neki trošak koji ne vidimo na prvi pogled?

Građani nisu uopšte oprezni pri uzimanju kredita, saglasni su gosti Novog dana.

Dušan Uzelac direktor finansijskog portala Kamatica, kaže da je problem u strahu i odnosu prema banci, i zato što u startu imaju negativan stav prema banci jer oni tobože nešto traže. Prenoseći iskustva bankara, Zorica Bošković, rukovodilac odeljenja upravljanja proizvodima u Piraeus banci, kaže da odmah postoji odbojnost u razgovoru, iako je bankar osoba koja ima više informacija. "Naš savet je da kad se nalazite u ovako ozbiljnoj situaciji - da se ipak posavetuje s nekim ko više zna od vas", dodaje.

Uzelac kaže da usluga kao što je kredit ne može da dođe besplatno. "Građani se najčešće žale na momenat na neplaniranja svog... Građani koji uzimaju kredit su najčešće u problemima sa finansijama, ako nemaju taj deo planiranja finansija, a nemaju, doći će u problem sa otplatom kredita, a onda je banka loša zato što traži da se vrati pozajmljeno", dodaje.

Boškovićeva navodi da klijent mora biti odgovoran i disciplinovan kod uzimanja kredita, "i zbog sebe i zbog kasnijeg zaduživanja, jer se u kreditnom birou beleže sve docnje, a svi su srećni kad je kredit servisiran na vreme".

Na pitanje da li su priče o skrivenim troškovima koje građani ne vide kada uzimaju kredit, ipak iza nas, Uzelac kaže da banke imaju jednu nesreću - što mi vidimo koliki je njihov deo tu. S par reakcija NBS i zakonom to je ispravljeno, navodi.

Na pitanje šta je uzrokovalo da padnu kamate na gotovinske kredite, Boškovićeva kaže: "Belibor i kamata NBS su zaista pale, i logično je da su i kamate pale".

Upitan šta o našem tržištvu govori to što banke najviše reklamiranju gotovinske kredite, Uzelac navodi da je su to pad kupovne moći i uzdržavanje u potrošnji.

Građani imaju jednu stagnaciju, nisu sigurni kako će se odvijati ta situacija, naročito posle vesti o švajcarcima, pa na primer stambene kredite odlažu za neki drugi period, navodi Uzelac. Keš krediti su na nivou impulsivne kupovine, brze popravke kuće, polazak u školu, zimnica, dodaje.

Procedura za keš kredit je jednostavnija od potrošačkih, ali banke sada ne opterećuju građane kao ranije, u pitanju su sati, do 24 sata, navodi Boškovićeva.

Na pitanje za koju se kamatu opredeljuju radije građani - fiksnu ili promenljivu, Boškovićeva kaže da su to fiksne.

Klijenti zahtevaju fiksnu kamatnu stopu, svi mi volimo da znamo koliko ćemo svakog meseca izdvajati za jednu stvar, i to je odgovorno planiranje, i postoji razumevanje banaka za to, dodaje.

Kako kaže, fiksne kamate se ipak daju na kraće periode otplate - na 36 do 48 meseci.

Celo gostovanje pogledajte u videu ispod:

00:00

Izvor: N1

Komentari (15)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

nikola t

Pre neki dan u svojoj banci regulisem mogucnost online prebacivanja deviza sa "stednog deviznog" na tekuci devizni racun". Kaze mi licna bankarka kako Banka na stednju po vidjenju na sredstva na stednom deviznom racunu daje kamatu od 0%. Na moju primedbu da to vise ne bi trebalo da se zove "stednja" nego pre pohrannjivanje novca u njihovu fijoku (sto bih mogao da radim i kod kuce) pa onda kada mi treba moram da idem do njih, cekam u redu i tako dalje, moja bankarka je (na svoju zalost) morala da prizna u pola glasa da sam u stvari u pravu. Naravno nije propustila da mi ponudi nesto iz siroke lepeze njihovih "proizvoda" ali se vise necu upecati. Mozda cu da se vratim na primanje penzije na ruke kao u nekad stara vremena, u cemu je razlika?

INTERMECO

Legalizovanje prevare i pljačke Srbija 2016. godine nije Srbija 2005. godine, ali neke stvari se očigledno sporo menjaju. Kada je pre više od deset godina Pireus banka falsifikovala potpis i pečat svog klijenta, kako bi naplatila obezbeđenje po istekloj garanciji, takav čin se još i mogao podvesti pod "Divlji zapad" srpskog finansijskog sistema i uopšte cele srpske države, koja je tek nekoliko godina ranije počela da gradi "demokratske institucije". Mada, ko se dobro seća tog vremena, ni tada to nije bilo ni normalno ni prihvatljivo ponašanje. Ni učestalo. Danas je to nezamislivo i u tom delu smo, srećom, ipak odmakli.Gde se nismo ni makac pomerili jeste inertan odnos institucija prema ovakvim gresima iz prošlosti. Valjda vodeći se maksimom da vreme leči sve, ni tužilaštvo ni Narodna banka Srbije do danas nisu reagovali i procesuirali počinioce, kaznili banku niti na bilo koji drugi način uverili javnost da je fotokopiranje tuđih potpisa, a zatim i otimanje novca na osnovu tog istog potpisa u Srbiji stvarno krivično delo. Još 2014. godine, Privredni sud je, na osnovu privatne tužbe, pravosnažno presudio da je Pireus falsifikovala dokumenta i zatim zaplenila novac svog klijenta, blokirala mu račune i uzela sav novac koji je na njih legao dok nije namirila "račun". Tužilaštvo koje je dobilo sav materijal, uključujući i pravosnažnu presudu o falsifikovanju do danas nije našlo za shodno da pokrene postupak protiv počinilaca. Narodna banka, takođe upoznata sa presudom i svim okolnostima, nije našla za shodno da procesuira i kazni banku koja se tako ponaša prema srpskim firmama koje kod nje imaju račune. Stoga neće biti čudno ako se jednom ispostavi da Srbija 2016. ipak malo više liči na Srbiju 2005. nego što mi danas mislimo. I ako se za desetak godina ponovo pojavi neka pravosnažna presuda o nekom falsifikovanju koje se, ko zna, možda baš ovih dana dešava. Gde nema sankcije, nema ni odgovornosti. Uostalom, treba li nam veće upozorenje od podsećanja na sistematsku praksu banaka da protivzakonito dižu marže i kamate na kredite u "švajcarcima" uprkos Zakonu o obligacionim odnosima koji im je to oduvek zabranjivao? Moramo li se podsećati i kreditnih dosijea građana, klijenata KBC banke, koje je ta banka prosto bacila na deponiju? A "kreativnog" proračuna kapitalne adekvatnosti širom bankarskog spektra? Nagomilavanja protivzakonitog vlasništva povezanih lica, recimo u Univerzalu, koje NBS ne vidi kao povezana, iako čak dele kancelarije i direktore koji su radili malo u jednoj, malo u drugoj firmi? Nije tu kraj. Ima toga još. I sve se događalo posle te daleke 2005. godine. Klima nekažnjivosti proizvodi praksu banditizma. Tužilaštvo i NBS: mislite o tome.

crni domino

A ko treba da ih nauci, bankari zelenasi?! Ne oni su fini i posteni pa izlaze u susret narodu... Ili mozda nepismena guvernanta Narodne banke...

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 118.0933
USD 1 105.0465
CHF 1 103.4545
GBP 1 136.5556
AUD 1 75.0800
JPY 100 93.8515

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Mihajlović: Auto-put od Surčina do Obrenovca do kraja ove godine 19.04.2019.

19.04.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Potpisan aneks Kolektivnog ugovora Pošte o raspodeli dobiti 19.04.2019.

19.04.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Oglašena prodaja banjskog kompleksa Žubor u Kuršumlijskoj banji 19.04.2019.

19.04.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Direktor kompanije Simens Srbija: Dogodine tramvaji iz Kragujevca za Nemačku 19.04.2019.

19.04.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Doktor sme da primi poklone do 500 evra vrednosti 19.04.2019.

19.04.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Vrhovni sud Grčke odbacio prigovor u vezi sa kreditom u švajcarskim francima 19.04.2019.

19.04.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Amazon zatvara internet trgovinu u Kini 18.04.2019.

18.04.2019.  |  Biznis

loader