Porezi na minimalnu zaradu kao rata kredita

Porezi na minimalnu zaradu kao rata kredita

Porezi na minimalnu zaradu kao rata kredita Izvor: N1

Treba što više da izvozite, jer u Srbiji ne možete naplatiti svoj proizvod i rad, poručuje mladima koji razmišljaju da započnu vlasititi posao Filip Radojičić, mladi preduzetnik.

Filip Radojičić imao je 21 godinu kada je pre četiri godine pokrenuo sopstveni posao. Pomoću kredita iz Fonda za razvoj kupio je sušaru, najpre prodavao suve šljive, a sada proizvodi i hladno ceđene sokove i džemove.

Uspeva i da deo proizvodnje izveze na rusko tržište, mada kako naglašava, taj izvoz je više stvar slučajnosti nego organizovane kampanje. Da bi iskustvo i znanje razmenio sa drugima, inicirao je osnivanje Udruženja mladih preduzetnika, s ciljem da omogući mladima u biznisu da se povežu, dođu lakše do potrebnih informacija i saveta, kako bi se odvažili da pokrenu posao. Filip kaže da su mladi sve spremniiji da se otisnu u svet biznisa, ali da se prepreke na tom putu brojne.

„Nije lako doći do potrebnih sredstava za otpočinjanje posla, ali jedno je početi posao, a drugo razviti ga i uspeti. Ako uzmete startup kredit od 12 hiljada evra koji se sada nude, vaša rata na kvaratlnom nivou će biti 80 hiljada dinara, a doprinos za minimalnu zaradu je 45 hiljada, gde se vidi da je namet na minimalnu zaradu skoro u visini kredita. Takav poreski namer uz brojne parafiskalne na lokalu, itekako otežavaju poslovanje i opstanak“, navodi Radojičić.

On kaže da ne postoji dovoljno dobra komunikacija između preduzetnika i kreatora ekonomske politike da bi se stvorila najbolja moguća rešenja i povoljan poslovni ambijent. Radojičić napominje da od onih koji dožive bankrot u poslovanju, 90 odsto više nikada ne pokrene posao, te je zato važno i da oni koji sada u okviru godine preduzetništva dobiju kredite za početak poslovanja, uspeju u poslovnim poduhvatima.

Najveći potencijal za razvoj u Srbiji Radojičić vidi u agrobiznisu, i u IT sektoru. Poručuje vršnjacima da se okrenu poljoprivredi, preradi voća i povrća, jer smo u tome, kako kaže, konkurentni. Ipak, preporučuje da svaki preduzetnik što više svojih proizvoda proda van Srbije i okrene se izvozu.

U Srbiji situacija nije baš sjajna, teško je naplatiti svoj rad i proizvode, i treba što više izvoziti. Znam da to nije lako, ali svaki privrednik to sebi treba da postavi za cilj, kaže Radojičić.

00:00

Izvor: N1

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PSL

Umesto da država daje jednom velikom propalom preduzeću, hajde da pare dajemo stotinama malih od kojih će 99% da propadne. Jeste možda malo bolje, ali ipak nije ono što nam treba. Kao prvo država ne treba da daje ni kredite ni subvencije, već da stvori realno i slobodno tržište i fer zakone i omogući fer primenu tih zakona bez obzira kome se sudi. Svaki kredit i subvencije Peri a ne Miki je narušavanje slobodnog tržišta i vodi u neoliberalizam. Imamo aktuelne primere davanja kredita stranim kompanijama koje uguše domaće, plaćaju radnike mizerno i na kraju pokupe kajmak i odu i ostave pustoš. Ne radi se to tako. Nego slobodno tržište, a firme će se same boriti i snaći koja je sposobna, a većina će propasti, ali ostaće kvalitet. Ono što država treba da uradi je da omogući firmama da uđu u trku. Ne treba pomagati Radnik iz Surdulice u utakmici protiv Bajerna da bi pobedio. Ali mu se mora omogućiti da igra po fer uslovima i da ima za kopačke i dresove, da ne igraju bosi. A izgubiće od Bajerna i normalno je da izgube jer nisu ista klasa i ne vrede isto. Ali ne smemo s druge strane dozvoliti da Radnik igra sa 5 igrača, a Bajern sa 11, a upravo je takvo stanje danas u Srbiji. I ne smemo pustiti Radnik da igrači igraju bosi. Znači, pustiti da bolji pobedi, ali omogućiti novom i potencijalno slabijem da učestvuje. I zato treba male, nove firme oslobadjati poreza i doprinosa u samom startu, potom im polako uvoditi poreze i doprinose. Takođe, uvesti progresivno oporezivanje gde će se više uzimati od onih koji više zarađuju, a ne isto ili čak i gledati kroz prste velikima kao što je danas situacija. Takođe bi se mogle uvesti poreske olakšice na broj radnika u odnosu na zaradu. Na primer, ako firma zaradi milion dinara sa 5 radnika, veći porez njoj nego firmi koja zaradi isto milion ali upošljava hiljadu radnika, jer ova druga plaća i brdo doprinosa i socijalno je važnija svima nama. Ova druga firma hrani hiljadu usta, indirektno bar još toliko i tu je razlika. Nije isto imati BDP milion evra gde jedna firma proizvede toliko i jedan čovek od tih milion uzme 999.000 i imati isti BDP sa 1.000 firmi koje su proizvele po 1.000 evra i gde je dobit podeljena na hiljadu ljudi. Ovo drugo je bolje za sve nas.

XIII_Apostol

Ja radim u IT firmi i pre godinu dana imao sam honorarni posao, privatno. Radio sam za kompaniju iz Amerike. U startu sam hteo da me placaju preko racuna u banci, ali nakon mesec dana raspitivanja po bankama, poreskim upravama i slicno, dosao sam do računicu da ako radim sve legalno i sve prijavim drzavi meni na godišnjem nivou ostane 10% onoga stoi firma iz Amerike uplati na racun. Ovde pricam o 500 dolara honorarno za USA firmu. Od tih 500 dolara mesecno na kraju godine kada dodju avi porezi ispostavi se da sam ja skoro sve dao drzavi. Zasto? Imqm platu u firmi na to kad dodam honorar ja sam u extra profit zaradi, ide porez, na honorar imam i dodatni porez po ugovoru o delu ili nesto slicno, ima tu par varijacija, na sve to na honorar opet idu doprinosi i zdravstveno i slicne gluposti. I ko je mene ili nekoga slicnog naterao da radimo preko nekih racuna u inostranstvu, kojw usput otvoris preko neta za 15 minuta a za 15 dana ti stigne na kucu Visa kartica koju lpriatis gde god. Ko je tu izgubio. Ja nisam, drzava jeste. A hteo sam da platim avoj deo Srbiji. Ali da joj dam 90% mojih para, e pa to bas i necu.

Deda

Kredit iz Fonda za razvoj :) Onaj Dinkicev fond, onaj fond za Cedu?

* Sva polja su obavezna

EKAPIJA

KURSNA LISTA

EUR 1 117.4333
USD 1 106.1688
CHF 1 107.1961
GBP 1 137.2205
AUD 1 72.3022
JPY 100 97.5441

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Biznis

Biznis

Priprema se sanacija klizišta na putu Beograd-Obrenovac 13:17 h

13:17 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Nemački mediji: Konačna odluka Folksvagena – do kraja godine 12:31 h

12:31 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Više od 130 neradnih dana u Fijatu u Kragujevcu 09:56 h

09:56 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Aerodrom Morava dobio međunarodni kod, prvi letovi od decembra 08:44 h

08:44 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Istraživanje: Srbija prva u Evropi po broju zaposlenih na manje od tri meseca 07:17 h

07:17 h  |  Biznis

Biznis

Biznis

Arsić u "Utisku": Rast BDP-a u jednom kvatralu nema uticaj na život građana 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Biznis

Biznis

Biznis

Zakup prodavnica u Knez Mihailovoj među najvišima u Evropi 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Biznis

loader